ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
ШЕЗДЕСЕТ ЧЕТВРТИ ДАН ПАКЛА 26. мај 1999.

Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. Ратни дневник Треће Армије можете поручити кликом на слику испод:

Прошла је поноћ. Неколико јаких експлозија уздрмало је зграду Команде. Пројектили су пали у непосредној близини Кишнице. Излазим из објекта. Не могу да уочим место пада пројектила и последице. Контуре околних брда обасјане су јаком светлошћу. То указује да су завршили у Грмији и на објекту Бутовачки брег. „Поново гађају репетитор, а можда и магацине у Софалији“, коментарише Лазаревић.

Важна је информација о пребацивању јединица ОВК из рејона Бајрам Цурија у рејон села Ђеђен код наше Карауле и Граничног прелаза „Врбница“. Ради се о 600 искусних терориста. И ово је за мене индикатор да се нешто припрема на „Врбничком правцу“. Лазаревић одмах реагује. Разговара са пуковником Делићем, командантом 549. моторизоване бригаде.

Књигу БИТКА ЗА ПАШТРИК – сећања учесника 1999. можете поручити кликом на слику испод:




Пуковник Живановић, извештава Лазаревића да су у 0.30 часова ШТС поново покушале убацивање у рејону Карауле „Дева“. Сукоби са нашим снагама још трају и под контролом су. Команда 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО извештава да је авијација у 0.38 часова са више пројектила бомбардовала зграду МУП-а, објекте предузећа „Вирџинија“ и Градско сметлиште. Према изјавама са терена, дејствовали су и авиони А-10.

Начелник штаба Приштинског корпуса, пуковник Верољуб Живковић, са Истуреног командног места Приштинског корпуса послао је извештај да је у 1.25 часова са територије Албаније отворена јака артиљеријска и минобацачка ватра по положајима одбране Прве чете Другог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде у рејону тт. 1.864 на Паштрику.

Почиње напад снага НАТО-а на копну, „Стрела“
(Командно место „Кишница“, 4.50 часова)

Одлука команданта 549. мтбр, генерала Делића за одбрану државне границе




На Командно место стижем у 4.35 часова. Примећујем да нико од старешина не напушта Командно место. Генерал Лазаревић повишеним тоном разговара са неким. Чујем, наређује да се спречи убацивање на правцу Карауле „Ликен“ и да артиљерија гађа циљеве у рејонима села Гоцај и села Појате. Схватам да разговара са пуковником Делићем и да се дешава нешто озбиљно. Када је завршио каже ми: „Изгледа да је почео копнени напад јачим снагама на Паштрику. Терористи су у току ноћи неопажено пришли положајима одбране Друге моторизоване чете Другог моторизованог батаљона и успеле да убаце извиђачке групе у рејону тт 1.864 на Паштрику. Уз подршке јаке артиљеријске и минобацачке ватре, у 4.30 часова кренули су у напад пешадијским снагама на положаје извиђачко-диверзантске чете 549. моторизоване бригаде. Напад је одбијен.“ Објашњава да није било инцидената на другим местима на граници.

Саопштавам процену да ће, вероватно, уследити напад копнених снага преко Паштрика, на горожупском правцу ка Призренском пољу и преко Тропоје и моринског правца ка Ђаковици.
Извештавам ШВК да очекујем агресију на копну, а он ми говори о доласку 50.000 војника НАТО-а на Косово и Метохију, у мировну мисију.
Јавља се пуковник Старчевић и каже: „Господине генерале, добио сам информацију да су у Москви завршени разговори и да је из седишта НАТО-а саопштено да Черномирдин долази у СР Југославију, не да преговара, већ да издиктира договорене услове.“

Командант 549. моторизоване бригаде, пуковник Делић, извештава Лазаревића да је после успешно одбијеног напада код Карауле „Ликен“ у 5.00 часова са територије Албаније почео нови јачи напад. Укључује звучник да чујем шта говори Делић. „После снажне ватрене припреме из артиљерије и минобацача почео је напад на правцима село Погај – село Горожуп – Горожупска бачила и село Лешај – село Миљај – село Планеја. У нападу учествује више од 1.000 терориста, распоређених у три ешелона на фронту од око шест километара. Дејством наше артиљерије напад је тренутно заустављен. Борбе се воде на блиском одстојању око граничне линије“, извештава Делић.
„Па то је, нема дилеме, почетак агресије на копну“, кажем и питам: „ Шта се догађа код Морине и Кошара?“

Наређујем начелнику артиљерије, пуковнику Вранићу, да одмах ангажује „маневарску артиљеријску групу“, како сам је звао, састављену од ракетног система „Кошава“ и вишецевних бацача „Оркан“, и да оствари ватре по свим снагама агресора које нападају на Горожупском правцу са територије Албаније, у циљу подршке одбране Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Зовем начелника Обавештајног одељења Армије, пуковника Радовановића реферише да се „највероватније ради о акцији ‘Стрела’, која је планирана према захтеву и наређењу генерала Кларка.“
„Напад терориста, поред НАТО авијације, подржава и артиљерија Оружаних снага Албаније. Навођење артиљеријских ватри врше извиђачке групе које су , највероватније, успеле да се пробију на сам врх Паштрика. Циљ акције ‘Стрела’ је да ШТС по сваку цену остваре дубљи продор и мостобран који ће омогућити увођење копнених НАТО снага.“

Припадници 549. мтбр на обронцима Паштрика




За мене је важно да знам да ће генерал Лазаревић, пуковник Делић и сви остали из Приштинског корпуса и Треће армије знати и моћи да зауставе и овај покушај агресије и да ниједан непријатељски војник не уђе на Косово и Метохију. Размишљам да одложим обилазак 252. оклопне бригаде и 549. моторизоване бригаде. Ипак, не. То је добра прилика да обиђемо јединице које бране Горожупски правац.
Командант 549. моторизоване бригаде, пуковник Делић, извештава да има проблема са заустављањем продора агресора због великих међупростора између рејона и положаја одбране јединица и снажне подршке авијације. Објашњава да је због тога дошло до уклињавања нападача на појединим правцима и до 100 – 200 метара. Посебно је тешка ситуација на јужним падинама Паштрика, у рејону Горожупских бачила, одакле јединице Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде трпе јаку бочну ватру. Авијација НАТО-а у таласима изводи ваздушне ударе по објекту Чеја и по јединицама на објекту Срнеж. У досадашњим борбама погинуо је један и рањена су три војника.
У циљу стабилизације стања Лазаревић је одобрио Делићев захтев да се део јединица на предњем крају одбране повуче на резервне положаје одбране и издао наређења начелнику артиљерије Приштинског корпуса, пуковнику Пешићу, за остварење артиљеријских запречних ватри за заустављање даљег продора агресора.
Забринут сам због оваквог развоја догађаја. Занимало ме је да ли је напад на државној граници синхронизован са дејствима терористичких снага из дубине. Међутим, осим напада на патролу МУП-а у рејону села Тусус у коме су погинула два полицајца, других напада није било. Без обзира на овај изоловани напад, упозоравам Лазаревића да предузме мере и појача борбену контролу зона одбране 549. моторизоване бригаде, али и свих осталих јединица на Првом појасу одбране.

На мети авијације НАТО-а
(село Мала Круша, 11.55 часова)

Пре поласка у обилазак јединица у Метохији прегледам информације о метеоролошкој ситуацији и проходности путева у зони Армије. Генерал Лазаревић прима извештај од команданта Команде Војног округа Приштина, пуковника Пешића, да су око 6.00 часова ШТС напале положаје 177. војнотериторијалног одреда у рејону села Набрђе, североисточно од Пећи. Напад је одбијен без последица.
Прихватам Лазаревићев предлог да до Ораховца идемо преко села Лапушника и Малишева.

Једанаест моторних возила у колони заузимају одстојење од око 500 до 1.000 метара. На челу колоне је возило са обезбеђењем, иза њега моторна возила са екипом РТС-а, моје возило, па обезбеђење, возило са одељењем противавионског система „Шило“, моторна возила са Лазаревићем, генерал-потпуковником Ковачевићем, генерал-мајором Ђаковићем, са одељењем противаионских оруђа С-2М“, моторна возила са пуковницима Старчевићем и Вранићем и екипа за ургентну медицину.
Предњи крај одбране протеже се од села Бања, преко Малишева, до Љубижде. Тенкови су укопани и покривени маскирним мрежама и растињем. Практично су невидљиви за НАТО авионе. Размишљам, да ли НАТО планери знају да се на овом простору налази цела оклопна бригада, јер до сада нису ниједном гађали положаје одбране оклопних батаљона, као што то раде са оклопним батаљоном 549. моторизоване бригаде у рејону Ландовице.

Пре поласка за Призрен из Оперативног центра Треће армије стиже извештај да је авијација активна на правцу Пећ–Дечани–Ђаковица и у рејону села Догановићи, јужно од Урошевца. У 8.45 часова гађан је антенски стуб у рејону села Бањска, северно од Звечана. У 10.00 часова са шест пројектила бомбардовани су: положаји Бригадне артиљеријске групе „125“ у рејону села Ереча; избегличко насеља у рејону села Бабалоћ; положаји дивизиона ПВО из састава 311. самоходног ракетног пука ПВО РВ и ПВО; село Нивоказ. Последице напада нису познате. Док читам извештај, више снажних експлозија одјекују северозападно од Ораховца. Лазаревић наређује Мандићу да га одмах по сазнању информише шта је гађала авијација.

уочим положаје оклопног и механизованог батаљона 252. оклопне бригаде, али не успевам. Размишљам и о догађајима на Паштрику јер се не чују експлозије из тог правца. Са нестрпљењем очекујем да стигнем на положај Првог моторизованог батаљон 549. моторизоване бригаде. У том тренутку изнад нас чује се неподношљиво шиштање, а затим подрхтавање тла. Два пројектила падају испред челног возила у колони. Снажне експлозије и густи дим и земља заклањају ми видик. Нема пламена. Удаљени смо око 200 метара од места експлозије. Осећам подрхтавање тла испод возила. Видим челно возило које је скренуло са пута код винарских подрума у селу Велика Круша. Пројектили су пали на месту где се „спајају“ пут и пруга. Кроз дим и прашину видим два авиона која се вертикално уздижу у небо и нестају у облацима. Долетели су из правца Ђаковице и лансирали два пројектила. Покушавам да видим да ли је погођено неко од возила. Олакшање наступа када сам видео војнике који из возила трче према заклонима.

”Напуштамо возило, уследиће још један напад”, наређујем. Знам из досадашњег искуства да авијација понавља напад на исти циљ и да ће то учинити и сада. Треба наћи заклон. Међутим, деоница пута код села Мала Круша је права као „стрела“ и поред ње нема ни објеката ни растиња. Десно од пута, све до реке Бели Дрим, на око 2 – 2,5 км, су само оранице и ливаде. Нема времена за размишљање. Одлучујем да заклон потражим код првих кућа у селу Велика Круша, које су удаљене око 300 метара.

Наше возило стоји на путу. Возач Мојсије се брине што су врата остала отворена. Ја сам забринут јер сам „остао без везе“. Радио уређај „Јагуар“ остао је у возилу. Због тога не могу да остварим комуникацију са Оперативним центром Командног места Треће армије. Ађутант Милекић и пратилац Драган имају „Мотороле“, једну за везу између возила у колони, и другу за слушање веза МУП-а. Не дозвољавам да их користе.

Генерали Павковић и Лазаревић у обиласку јединица ВЈ током НАТО агресије




Упозоравам га да можемо бити мета снајпериста из села. Распоређујемо се око куће да бисмо избегли напад с леђа. Имам пиштољ „Џерихо“ 9 мм, и две бомбе које стално носим са собом. Пратилац Драган је наоружан пушком 5,56 мм, пиштољем ЦЗ-99 мм, а има и две бомбе. Ађутант Мирко имао је мој „Хеклер“, а возач Мојсије аутоматску пушку 7,62 мм са два оквира.

“. После десетак минута до нас стижу остали из обезбеђења. Предводи их је капетан прве класе, Мирослав Талијан. Заузимају положаје на око 50 до 100 метара око куће. Капетан Талијан реферише да у пратњи нема губитака и да су генерал Лазаревић и сви остали нашли добре заклоне Чекамо. Минути пролазе споро, а неизвесност расте. Ништа се не дешава, осим што до нас допиру повремене експлозије са Паштрика и појединачни пуцњи из правца Суве Реке.
Тачно је 12.35 часова. Наређујем капетану Талијану да организује извлачење према комуникацији и возилима.

Ађутант Милекић успоставља везу са Лазаревићем каже да пуковник Делић предлаже да одустанемо од обиласка Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде у рејону Горожупа због напада ШТС на колону моторних возила на путу село Ђонај – село Планеја. Покушавам да уз помоћ двогледа осмотрим простор око села Планеја и карауле Горожуп, на Паштрику. Због дима, прашине и измаглице, не види се ништа. Патрола војне полиције води нас гроз споредне улице Призрена до зграде Дома ВЈ која се налази у трговачком делу града. Дочекује нас пуковник Делић.

Ратни командант 549. мтбг легендарни генерал Божидар Делић

Док генерали Лазаревић и Ђаковић разговарају са дежурнима у командама корпуса и Армије, разговарам са пуковником Делићем о ситуацији на Паштрику. На Радној карти Делић ме детаљно информише о фазама напада на зону одбране бригаде. Од 1.00 до 1.30 часова отварана је јака артиљеријска и минобацачка ватра са територије Албаније, из рејона села Гоцај и Појате, по предњем крају Првог моторизованог батаљона. Највећа концентрација ватре била је у рејону Горожупска бачила. Истовремено са ватреним ударима, вршено је убацивање више мањих група на врх Паштрика тешко проходним правцима где нема наших јединица. Ватрени удари поновљени су у 4.30 часова после чега је око 5.00 почео напад јаких пешадијских јединица на фронту од око пет-шест километара. Главне снаге усмерене су кроз међупростор између чета прве линије на правцу засеока Бинај–Нинај и на положаје осматрачких и извиђачких група бригаде на јужним падинама Паштрика. У првој линији ШТС бројале су преко 1.000 људи. Иза њих уочене су јединице терориста још у две линије. У исто време извршен је демостративни напад на положаје Друге чете Другог моторизованог батаљона из села Појате на правцу Караула „Ликен“ – село Кушнин. Напади су одбијени око 6.00 часова, а терористичке снаге повукле су се на полазне положаје на територију Албаније“, објашњава Делић. Тражим да реферише о стању на правцу Караула „Врбница“ – село Жур – Призрен и да ли је Артиљеријска група вишецевних бацача ракета отварала ватре по нападачу. Одговара да на Врбничком правцу није било напада и да је артиљеријска подршка остварена око 12.10 часова.
„Ако је требало да негде изврши демонстративни напад, онда је то Врбнички правац, а не по врлетима Паштрика“, коментаришем. Делић наставља да реферише. У 12.40 часова настављен је напад по рејону Карауле „Дејан Радановић“ и селу Грчин, северозападно од Карауле „Ликен“ и по објекту Кунора (тт 1.509). Каже да напад још увек траје. Према његовој процени, ради се о провокативном нападу који треба да скрене пажњу са Горожупског правца.

Књигу ПРИШТИНСКИ КОРПУС – Сведочења ратних команданата 1998-1999. можете поручити кликом на слику испод:

У међувремену стижу генерали Лазаревић, Ковачевић и Ђаковић. Делић понавља закључке о догађајима на Паштрику. За то време разговарам са начелником артиљерије, пуковником Вранићем, у вези са ангажовањем Армијске групе вишецевних бацача ракета „Кошава“. Нисам задовољан што је подршка артиљерије почела касно. Објашњава да је било проблема у току довођења Армијске групе вишецевних бацача ракета на ватрени положај.
Генерал Ковачевић изражава забринутост за „подизање“ оклопног батаљона 549. моторизоване бригаде ради ангажовања у противнападу на правцу село Жур – село Врбница. Оцењује да може бити уништен дејством авијације. Пошто је у праву, мењам одлуку и наређујем да се оклопни батаљон ангажује само у случају напада јачих копнених НАТО снага, а да Команда Приштинског корпуса планира веће ангажовање артиљерије, група за запречавање, покретних група за запречавање и Бригадног противоклопног одреда „549“.

Не пропуштам прилику да саслушам предлог начелника артиљерије Армије, пуковника Вранића, о организацији артиљеријске подршке у насталој ситуацији на спречавању продора копнених снага. Реферише да је начелник артиљерије Приштинског корпуса, пуковник Пешић, већ извршио обједињавање дејства артиљеријских јединица на овом простору, а да се он ангажовао на планирању допунских ватри артиљерије на правцима Кукс-Врбница, село Погај-село Планеја-Призрен и село Влахња-превој Ликен-село Кушин и избору артиљеријских осматрачница на Паштрику.

Тенк Т-55 из састава 549. мтбр на борбеном задатку




Из оперативних центара ШВК и РВ и ПВО стигло упозорење да се од 17.00 часова очекују интензивни ваздушни удари у зони Армије. О предстојећој опасности упозоравам Делића и остале и одлучујем да одмах кренемо за Приштину. Пре него што сам одлучио, пуковник Делић извештава да је од 17.00 часова почео синхронизовани напад из Албаније са објекта Маја Каљизарит према нашој Караули „Дејан Радановић“. После сат времена стање на државној граници је стабилизовано. Покушаји упада ШТС на територију Косово и Метохија су спречени, а ситуација је под контролом. Одлучујем да се враћамо преко Суве Реке. У селу Чаглавица, на раскрсници, јављам Лазаревићу да идемо на Командно место „Гранд“.

У времену од 16.00 до 18.00 часова ШТС су отварале ватру из минобацача 120 мм и топова 76 мм, из села Каменица у Албанији, по положајима Другог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде, без последица. У рејону села Ликовац, јужно од Србице, око 19.00 часова терористи су из заседе убили војника из састава 37. моторизоване бригаде. У исто време дејством из ручног бацача на оклопни транспртер, борбено возило пешадије, из састава 15. оклопне бригаде, терористи су ранили војника и оштетили оклопни транспортер.
Поново Лазаревићу који је дошао код мене указујем да јединице и даље имају велике губитке од заседних дејстава ШТС.

Стање у зони одбране 549. моторизоване бригаде на Паштрику је стабилно. Одбијени су сви напади и спречен упад агресора на територију Косова и Метохије. Командант Делић у свом извештају наводи да Команда Бригаде контролише ситуацију. То је добра и најважнија вест.

У току овог шездесет четвртог дана погинуло је седам припадника Армије, а рањена су 23.
Погинули од НАТО авијације:
Алексић Срђан, војни обвезници из 175. пешадијске бригаде, у рејону селу Будрига; Гуцуња Мирослав, војник 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, у рејону Радоњићког језера; Ђокић Зоран, војни обвезник из састава 175. пешадијске бригаде, у рејону села Будрига; Миловановић Бранислав, војни обвезник из састава 175. пешадијске бригаде, у рејону села Будрига.
Погинули од дејства ОВК:
Варга Жељко, добровољац у саставу 549. моторизоване бригаде, у рејону Планеје; Јоксић Владимир, из команде Приштинског корпуса, у рејону Дуље; Милојевић М. Саша, војник из 125. моторизоване бригаде, у рејону Косовске Митровице.

Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића “Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године”  можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.