PREKO ZVUČNE BARIJERE: Prvi jugoslovenski piloti brži od zvuka

PREKO ZVUČNE BARIJERE

Prvi jugoslovenski piloti brži od zvuka

Autor članka je naš poznati pilot, pukovnik Dragoslav Spasojević autor knjige “Poslednji zaokret” sa više od 90 nepoznatih priča iz letačkog života pilota RV i PVO koja već neko vreme pobuđuje interesovanje vazduhoplovaca i ljubitelja vazduhoplovstva. Knjigu možete poručiti na našem sajtu klikom na sliku ispod:

U nekim predhodnim pričama pomenute su godine kada su u JRV i PVO primljeni prvi mlazni avioni F-84 G Tanderdžet 1953. godine a prvi pravi lovački avioni F-86E Seibr(sablja) 1956 godine.

Avion F-84 G po zamisli konstruktora, bio je namenjen za lovačko-bombarderska dejstva jer je bio naoružan sa šest mitraljeza 12,7mm za blisku vazdušnu borbu sa sporijim letilicama i sa bombonosačima i lanserima za dejstva bombama i NRZ (nevođenim raketnim zrnima) po zemaljskim ciljevima.

U lovačkim zadacima nije postigao značajnije rezultate. U korejskom ratu loše se proveo u sukobu sa mlađim i okretnijim MiG-15, prvim mlaznjakom iz SSSR-a.

Tri godine posle sletanja prvih Tanderdžeta, u maju 1956godine, na vojni aerodrom u Batajnici sletela su prva dva lovačka aviona američke proizvodnje F-86 E Sejbr.

Svo ljudstvo aerodroma bilo je u nekoj vrsti uzbune i napetosti u isčekivanju da se iz pravca Pazove pojave prvi lovaci  F-86 E Sejbr namenjeni za kontrolu i zaštitu našeg neba. U jednom trenutku na nebu iznad aerodroma Batajnica pojavio se prvi par Sejbrova sa američkim pilotima uz veliko ushićenje prisutnih pripadnika RV, pre svih pilota i tehničara 117.lbap (lovačko-bombarderskog puka) koji je prvi primio ove  avione na aerodromu Batajnica.

Kada je par doleteo iznad aerodroma, po priči koja se prenosila među pripadnicima RV, izvršili su razdvajanje i svaki za sebe na krajevima PSS (poletno sletne staze) izveo kratak akrobatski program a potom se uputili na sletanje. Prvi je sleteo vođa para, a iza njega pratioc.

Na aerodromu je planirana svečanost, povodom ovog događaja, važnog za razvoj našeg RV i PVO i povećanja borbene spremnosti za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora. Međutim, dugo se šuškalo da je tada jedan od dva Sejbra uništen na sletanju, pošto je pratioc sleteo bez izvučenog  stajnog trapa (točkova) pa se avion od trenja sa betonom zapalio. Pilot je po priči koja se prenosila po generacijama ostao nepovređen i velikom brzinom kolima američke ambasade odvežen sa aerodroma. O tome je bilo čak  zabranjivano da se govori što je imalo smisla iz više razloga. Po nekim tvrdnjama,što je verovatno tačnija verzija priče, jedan Sejbr je uništen, ali ne tog dana, nego par meseci kasnije. Sa ove  vremenske distance teško je sa sigurnošću reći šta je tačno, bez uvida u dokumentaciju o udesima i katastrofama JRV i PVO. Navodno,sledećeg dana doleteo je drugi avion i pilot i obuka prvih naših pilota, mogla je da počne.

Avion F-86 E Sejbr, postao je, zahvaljujući svojim performansama veoma omiljen avion kod pilota JRV. Kada se u trećoj godini VVA (vazd. Vojne akademije) vršila selekcija pitomaca za obuku po programu LA (lovačke avijacije) na avionu Sejbr ili LBA (lovačko-bombarderske avijacije) na avionu Tanderdžet, svi su želeli da postanu piloti na Sejbru.To su bile naše želje, ali na kraju su potrebe odlučivale.

Po izjavama američkih pilota, ako nije hvalisanje, F-86 E je preokrenuo situaciju u vazduhu kojom je do tada gospodario  MiG-15 (SSSR) u korejskom ratu 1950-1953 godine.

Ubrzo je organizovana nastava tj. zemaljska priprema i obuka za eksploataciju uređaja, opreme i naoružanjaposle novog aviona posle čega je usledila letačka obuka. Prvi piloti RV kojima je pripala čast da polete na F86 E uz američke nastavnike bili su poručnici Milan Vranić i Zdenko Babić iz 6.pilotske klase.

Avioni Tanderdžet i Seibr nisu rađeni sa duplim komandama (dvosedi) već se nalet i privikavanje na mlazni avion obavljala na avionu dvosedu TV-2 takođe američke proizvodnje.

Prvi letovi na pomenuta dva borbena aviona izvršavani su u paru tj. pilota na obuci pratio je nastavnik u drugom avionu iz bliskog odstojanja i rastojanja (tzv.smaknuti poredak).

Vežba br.3

Najveće interesovanje iz PLO (programa letačke obuke) izazivala je kod pilota vežba br.3 probijanje zvučnog zida, letenje većom brzinom od prostiranja zvuka kroz atmosferu.

Dakle,prvi put se na nebu Srbije i Jugoslavije letelo brže od zvuka u leto 1956 godine. Pravo je čudo za vazduhoplovne stručnjake i pilote da je Sejbr F86 E sa njegovim profilom krila mogao da dostiže brzinu kretanja zvuka kroz atmosferu.

Da li je slučajno ili planski neko u Americi probio zvučni zid nije poznato. Kad kažem slučajno mislim na greške pilota u upravljanju avionima posle kojih je često bilo novih otkrića u mogućnosti vazduhoplova.

Da bi se dostigla i prestigla brzina zvuka sa F86 E bilo je potrebno da se avion popne na 45000 fita (14000m) i krene u vertikalno obrušavanje sa punom snagom motora (pun gas) pri čemu se pratila kazaljka mahmetra (indikator brzine zvuka). Kako je avion više  dolazio u gušće u niže delove atmosfere tako je bilo sve teže dostići brzinu zvuka. U ređim (višim) slojevima atmosfere brzina zvuka je manja i brže se dostiže.

Po prestizanju brzine zvuka (1224km/č 340 m/s) nastajala bi apsolutna tišina u kabini pilota, a na zemlji bi se čuo jak prasak od kojeg bi mogle nastati štete na objektima u naseljenim mestima. Zato se ova vežba izvodila tada i kasnije (MiG-21) iznad nenaseljenih prostora. Bilo je mnogo i neuspešnih pokušaja probijanja zvuka, najčešće zbog smanjenog ugla obrušavanja ili početka manevra  na manjoj visini od potrebne.

Greška u istoriji

Jake eksplozije poput grmljavine, privukle su pažnju javnosti, naročito znatiželjnih novinara. Svaki dan su u velikom broju opsedali kapiju aerodroma Batajnica kako bi saznali uzrok eksplozija. Jednog dana na kapiji aerodroma primetili su pukovnika Nikolu Lekića komandanta divizije u čiji sastav su raspoređeni prvi avioni F86 E.

Odmah su se okomili sa pitanjima pukovniku u želji da im objasni o čemu se radi. U kratkom razgovoru, između ostalog, pukovnik Lekić je lakonski rekao da nije to ništa teško ni veliko i da će on izvesti tu vežbu za nekoliko dana za njih. Ova izjava verovatno je izazvana hvalisanjem američkih instruktora koji su veličali svoje sposobnosti i kvalitet aviona.

Pristupilo se ubrzanom osposobljavanju pukovnika Lekića  za avion Sejbr, kasnije generala u KRV i PVO kako bi dato obećanje novinarima ispunio.

U jutarnjim časovima 31.7.1956 godine iz drugog pokušaja Lekić je leteo brže od prostiranja zvuka kroz vazduh. Novinari su se utrkivali kako bi svojim novinama dostavili što interesantniju priču. Tako je zahvaljujući novinarima ostalo zabeleženo da je pukovnik Lekić prvi Jugosloven koji je leteo brže od zvuka. Istina izgleda malo drugačije. Najmanje su dva naša pilota, pre Lekića, leteli brže od zvuka, kao što su napred pomenuti poručnici Babić i Vranić, a po nekim pričama i još nekoliko pilota.

Od pomenute vežbe 3, iz PLO, brzo se odustalo jer su primećena oštećenja na konstrukciji aviona, a i vežba nije imala neku svrhu u lovačkim zadacima. Avioni Sejbr F86 E, početkom šezdesetih godina prošlog veka, zamenjeni su nadzvučnim avionima MiG-21 iz SSSR-a.

Knjigu sa više od 90 nepoznatih priča iz letačkog života pilota RV i PVO koja već neko vreme pobuđuje interesovanje vazduhoplovaca i ljubitelja vazduhoplovstva možete poručiti na našem sajtu klikom na sliku ispod: