POSLEDNJI ZAOKRET
PILOTSKE PRIČE
NEPRECIZNA NAREĐENJA KAO UZROK UDESA U AVIJACIJI
Tekst je u potpunosti preuzet iz knjige „Poslednji zaokret“ pukovnika Dragoslava Spasojevića kojem se ovom prilikom zahvaljujemo na dozvoli da objavimo pilotske priče iz njegove knjige.
Knjigu „Poslednji zaokret“ možete poručiti putem našeg sajta klikom na sliku ispod:
Borbeni i drugi vazduhoplovi sa AKL(aerodromskim kontrolama letenja) i KM (komandnim mestima) komuniciraju i primaju informacije i naređenja preko radio uređaja. Na velikim daljinama često se dešavalo da se veza prekine ili da oslabi tako da piloti prime nepotpune ili nerazumljive poruke. U ovoj priči opisana su dva upečatljiva događaja iz letačkog života pilota RV i PVO. Jedan izazvan lošom vezom između pilota prednje i zadnje kabine aviona MiG-21, a drugi zbog nepreciznog naređenja sa AKL.
Po završetku školovanja na VVA poznato je da je sastav 18. klase raspoređen, u većim ili manjim grupama, na osam aerodroma širom SFRJ. Najveća grupa od 18 mladih pilota raspoređena je u lovačku avijaciju na aerodrom Batajnica u 204. lap, gde ih je čekala obuka na migovima, u to vreme modernim lovačkim avionima. Ocenjeno je da ukupni nalet ove grupe za vreme školovanja na avionima F-84 G Tanderdžet i F-86 E Seibr nije dovoljan da bi se uspešno ovladalo daleko složenijim i bržim avionom kakav je bio MiG-21. Prva etapa pripreme za prelazak na pomenuti avion bilo je intenzivno letenje po posebnim planovima na F-84 G i F-86 E kako bi se povećao nalet, a time iskustvo i sigurnost na preobuci za novi avion i lovačke zadatke.
Posle tog dela priprema mladi piloti 18. klase morali su u školske klupe na šestočasovnu nastavu radi teoretskog dela preobuke za pomenuti lovački avion.
Avion NL-12
Nakon teornog dela priprema prešlo se na letačku obuku sa nastavnicima letenja, prvo u povoljnim meteorološkim uslovima danju pa postepeno ka složenijim elementima letačke obuke uključujući i obuku u noćnim uslovima.
Kako je jednom rekao general Roglić Stevan „dok bude avijacije biće i udesa,ali leteti se mora“. Svi vanredni događaji priča su za sebe. Retki su događaji sa istim uzrocima i posledicama. Takav jedan slučaj, u avijaciji kao retkost, dogodio se u prvim noćnim satima 1968. ili 1969. godine na aerodromu Batajnica pilotima iz 128. lae 204. lap. U prednjoj kabini aviona NL-12 (MiG-21) te večeri na obuci je bio po planu potporučnik iz 18. klase Miha Mavrić, a nastavnik letanja iz zadnje kabine bio je kapetan Mile Šorak.
Zalet i poletanje protekli su bez problema sve do brzine oko 300 km/č, kada iznenada počinje da se otvara poklopac prednje kabine pri čemu nastaje neopisiva buka, snažni udari vazdušne struje i smetnje u upravljanju aviona.Pored toga baš u toj fazi leta pilot ima puno obaveza oko pripreme aviona za dalji let tako da Miha nije bio u mogućnosti da brzo reaguje i spreči pogoršanje situacije. Nastavnik Mile, inače staložen i priseban, preko interfonske veze traži od potporučnika da mu prepusti komande aviona kako bi ovaj pokušao sa obe ruke da zatvori prednju kabinu koja je ubrzo i pre pokušaja da spreče otpadanje otpala usled naglog porasta brzine.
Kada je nastavnik doviknuo potporučniku: „Pusti komande“, ispred sebe je u trenutku video kratkotrajni plamen i osetio miris sagorelog eksploziva. Potporučnik je napustio avion jer je od buke i mnogobrojnih šumova pogrešno čuo i razumeo komandu nastavnika, shvativši da treba da napusti avion, što je munjevito i učinio. Mile je ostao sam u avionu. Kako je on izdržao sve probleme u zadnjoj kabini, kako je izdržao udare strujnica od 400 do 600 km/č, samo on zna.
Izbacivo pilotsko sedište
Uspeo je bez pouzdane radio-veze zbog buke da vrati oštećen avion na sletanje. Potporučnik se uspešno prizemljio nedaleko od aerodroma, baš u blizini neke kasarne, odakle se javio da je živ i zdrav, ali nije znao šta se desilo sa nastavnikom Miletom i pomišljao je na najgore. I Mileta su obuzimale crne misli jer je bio zabrinut za sudbinu potporučnika zbog blizine Dunava i noćnog skoka. Radosti nije bilo kraja kada su uspostavili telefonsku vezu i ustanovili da je od svega stradao jedan poklopac kabine i jedno izbacivo sedište. Deset ili dvanaest godina od Mihinog i Miletovog slučaja dogodio se udes dvoseda NL-14 pri čemu je avion uništen, a posada se uspešno spustila padobranima na zemlju. Udes se dogodio u najkritičnijoj fazi leta, na sletanju u uslovima slabe vidljivosti.
Posle nekoliko pokušaja da izvrše sletanje na aerodrom Batajnica, u poslednjem pokušaju mladi pilot ispred poletno-sletne staze naglo snižava i krilom, udara u antenu radio-fara i u neznanju odakle je došao udarac(tresak) munjevito se katapultira na vrlo maloj visini, „izbacujući“ iz zadnje kabine iznenađenog i nespremnog nastavnika Pajića koji je i pored nespremnosti prošao samo sa lakšim povredama. I Mile Šorak bi tako prošao da je NL-12 imao modernizovan redosledni sistem katapultiranja. Na avionima prvih generacija sa izbacivim sedištima piloti iz dvoseda iskakali su iz aviona pojedinačno, svako za sebe se katapultirao.
Avijacijsko odeljenje F-84G u letu
Po priči starijih kolega, koja je spomenuta u nekim spisima, desio se još jedan udes zbog nepreciznog naređenja kada su uništena dva aviona F-84 G Tanderdžet, pri čemu je poginuo jedan pilot, a drugi je bio povređen. Dva odeljenja pomenutih aviona dolazila su u koloni odelenja iznad poletno-sletne staze aerodroma Petrovac kod Skoplja radi ulaska u krug za sletanje posle povratka sa zadatka na poligonu Ovče polje.
Rukovodilac letenja sa A K L uočio je trag dima iza četvrtog aviona u prvom odeljenju i u želji da brzo reaguje i sam iznenađen, daje upozorenje i neprecizno naređenje: „Četvrti, imaš požar, iskači!“
Ubrzo zatim ugledao je dva pilotska sedišta iznad aerodroma u tunbanju iza aviona. Oba četvrta pratioca napustila su svoje avione. Pilot koji je imao problem na motoru (požar) poginuo je nakon iskakanja zbog male visine i nedovoljno otvorenog padobrana a drugi pilot koji je iskočio iz ispravnog aviona kao četvrti u drugom odeljenju, na koga se komanda nije odnosila, zadobio je povrede, zbog kojih nije nastavio letačku karijeru na mlaznim avionima. Avion za koji je rukovodilac letenja mislio da gori ispuštao je iza sebe neki dim što je izgledalo kao požar. Inače, za avion F-84 G u Uputu je pisalo da od momenta paljenja crvene sijalice koja je signalizirala požar, do eksplozije motora, pilot ima 12 sekundi da donese odluku. Ovde su opisana dva događaja sa sretnim krajem i nažalost jedan tragičan slučaj kakvih je bilo mnogo u borbenoj avijaciji.
Knjigu sa više od 90 nepoznatih priča iz letačkog života pilota RV i PVO koja već neko vreme pobuđuje interesovanje vazduhoplovaca i ljubitelja vazduhoplovstva možete poručiti na našem sajtu klikom na sliku ispod: 