Rat na Kavkazu: Savremeni oblik ratovanja upotrebom BPL i dronova i kako se odbraniti od njih

Borbe u Karabahu pokazuju primer budućeg rata:
Kako Rusija gleda na tekući rat u regionu Kavkaza, koliko je spremna, a koliko se priprema za drugačiji izgled budućeg vazdušno-kopnenog boja?

Autor analize: Zoran Vukosavljević
U izradi analize, kao osnova, korišten tekst ruskog vojno-stručnoг časopisа „BЗГЛЯД Деловая Газета“, uz autorov prevod i adaptaciju na srpski jezik, dodatke u vidu opisa i TT karakteristika bespilotnih letelica aktera u sukobu i ruskih C-UAV sistema i dodavanja fotografija BPL i C-UAV sistema

Vojne akcije koje se danas odvijaju u Nagorno-Karabahu značajno se razlikuju od sukoba koji su se ovde ranije odvijali. Govorimo o masovnoj upotrebi napadačkih dronova. Uz pomoć BPL Azerbejdžan testira model vojnih operacija protiv Nagorno-Karabaha, koji je u budućnosti sposoban da u potpunosti promeni sliku kopnene borbe u svim ratovima budućnosti.

Zoran Vukosavljević je koautor kapitalne studije „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ koju možete pogledati i poručiti klikom na sliku ispod:  

Azerbejdžan svakodnevno izveštava o uništavanju mnogih artiljerijskih postrojenja, MLRS (višecevnih raketnih lansera), sistema PVO i druge vojne opreme, posebno tenkova. Jermensko Ministarstvo odbrane takođe izveštava o svojim velikim uspesima. Svaka strana prikazuje video izveštaje kao potvrdu borbenih rezultata. Takve informacije, kao i obično, “naduvavaju” obe strane. Ipak, već je očigledno da bespilotne letelice (BPL) zauzimaju posebno mesto u ovom, još, uvek lokalnom ratu. Oni određuju strategiju i taktiku vojnih operacija. Pred našim očima se formira neka vrsta budućih ratova, kada “mašine” kontrolisane iz daljine kreću u bitku.

Dronovi se danas koriste u gotovo svim vojskama sveta. BPL obavljaju izviđačke i udarne funkcije, mogu da nose različito oružje ili da se koriste kao „vođena raketa“ (drugo ime je “dron kamikaze”). Njihova efikasnost je dokazana tokom trenutnog sukoba u Nagorno-Karabahu. Video snimci koje distribuira Azerbejdžan pokazuju kako dronovi azerbejdžanske vojske, uglavnom turske i izraelske proizvodnje, napadaju jermenske tenkove i druga oklopna sredstva.




Jerevan ima primetno manje takvih video izveštaja, mada Jermenija jednako aktivno koristi bespilotne letelice. Jermenski dronovi čine 90 odsto sopstvene proizvodnje – uglavnom lake, izviđačke klase, dok postoje i napadačke bespilotne letelice, poput „Krunk-25-1“ i njegovih daljih modifikacija. Snaga udara nije tako velika, nosivost naoružanja ne prelazi 15-20 kg ekvivalenta TNT-a, a maksimalna brzina iznosi 140 km / h. Jermenija ih ima nekoliko desetina i oni su teoretski u stanju da unište neprijateljska oklopna vozila.Međutim, jermenska strana ne voli da se hvali pobedama dronova. Očigledno, jer ih nema toliko. Vojni stručnjaci primećuju da Jermenija znatno zaostaje za azerbejdžanskom vojskom upravo po broju i kvalitetu bespilotnih letelica.

Jermenija, dakle, uglavnom koristi dronove sopstvene proizvodnje, a azerbejdžanska vojska uglavnom izraelska – “Aerostar”, “Hermes”, “Heron”, “Harop”, kao i “Orbiter 2M” (koga i proizvodi). Pored toga, koristi i “Bajraktar ​​TB2” napadačke BPL turske proizvodnje, koje su snimljene na video snimcima tokom napada na jermenske tenkove i sisteme PVO. Domet njihovog dejstva ograničen je na 250 km, nosivost naoružanja takođe nije toliko veliko – nešto oko 50 kilograma, što podrazumeva dva projektila ATGM (protivtenkovski vođeni projektili) ili bojevu glavu u verziji „kamikaza“, što omogućava garantovanje uništenja jednog tenka.

Cena napadačke bespilotne letelice “Hermes” iznosi oko 20 miliona dolara, a izviđačke “Orbiter 2M”, koji Azerbejdžan aktivno koristi (i redovno gubi) od 2016. godine, procenjuje se na najmanje 600.000 američkih dolara. Poznato je da je Baku tokom poslednjih nekoliko godina potrošio 36 miliona dolara samo na sisteme za nadzor. Istovremeno, ruski tenk “T-90”, koji je u službi i Jermenije i Azerbejdžana, košta 4,5 miliona dolara. Definitivno nije isplativo da BPL “Hermes”„zabijate“, samo treba pogoditi metu projektilom, koji je mnogo jeftiniji od tenka, a sama bespilotna letelica će izbeći sopstveno uništenje.

I ovde se čini da su krstareće srednjedometne BPL “Heron” , opremljene optičkim ili radarskim sistemima za navođenje, ekonomičnije.




BPL “Hermes” je letelica kojom rukuju 2 operatora (na zemlji). Letelica krstari prosečnom brzinom od 112 km/h, a maksimalna brzina dostiže oko 220 km/h. Plafon leta iznosi do 9100 metara, a letelica može biti u vazduhu čak do 36 sati. Letelica ima primarnu namenu osmatranja i izviđanja i nosi do 300 kg opreme koja može da se sastoji od elektro-optičkih-IC senzora, sintetičkog radara skeniranja površine i objekata na zemlji, selektora pokretnih ciljeva na zemlji, komunikacione opreme i data linkova, hiperspektralnih senzora, sredstava elektronske borbe i izviđanja dr.

BPL “Heron” je bespilotna letelica namenjena prvenstveno osmatranju i izviđanju. Heron se navodi putem internog uređaja GPS navigacionog sistema , bilo sa unapred programiranim profilom leta (u tom slučaju sistem je potpuno nezavisan od poletanja do sletanja), automatskim prebacivanjem kontrole iz zemaljske stanice, ili kombinacijom oba. U slučaju gubitka komunikacije sa bazom koja se nalazi na zemlji, sam se može vratiti u svoju zemaljsku bazu. Sistem je potpuno automatizovan u pogledu poletanja i povratka u svim vremenskim uslovima. Heron može nositi niz senzora, uključujući termografske kamere (IC) kao i optičke sisteme izviđanja, izviđačke sisteme (KOMINT i ELINT) kao i razne vrste radarskih sistema, ukupne težine 250 kg. Heron je takođe osposobljen za pronalaženje meta i korekciju artiljerijske vatre.
Letelica je sposobna da svoje zadatke obavlja na visinama od oko 10500 metara, u trajanju do čak 52 sata. Ima maksimalan dolet od 2100 km i maksimalnu brzinu od 207 km/h.

Što se tiče kamikaza-dronova poput Izraelskog IAI „Harop“-a, oni lebde na 3-4000 metara visine i optički (čovek-operator u petlji) ili pasivno radarski otkrivaju cilj. Zatim lete prema cilju, navodeći se od strane operatora (optički) ili samonavodeći se pasivno radarski, prateći konfiguraciju terena i obrušavaju se na cilj. „Harop“ ima bojevu glavu težine do 16 kg i kreće se brzinama od oko 185 km/h, uz maksimalno moguće brzine do oko 400 km/h.

Da još pomenem i BPL “Bajraktar TB2”, koja je verovatno i najpoznatija tokom ovog rata za Nagorno-Karabah i koja je pogodila veći broj oklopnih vozila i sistema PVO.
Letelica leti prosečnom krstarećom brzinom od oko 130 km/h uz maksimalnu brzinu leta od oko 220 km/h. Maksimalna daljina održavanje veze sa operatorima iznosi do 300 km. Plafon leta je do 8240 metara, a izdržljivost u letu do 27 sati. Letelica je opremljena sa 150 kg opreme i oko 55 kg naoružanja.
Od opreme, tu su elektro-optički-IC senzori, laserski obeležavač mete, laserski daljinomer i laserski iluminator cilja. Letelica može nositi laserski navođene projektile MAM-L, dometa preko 8000 metara.

Rat za Nagorno-Karabah jasno je pokazao efikasnost upotrebe bespilotnih letelica (ranije su se uspešno koristile tokom oružanih sukoba u Siriji i Libiji), što još jednom ukazuje na promenu taktike ratova kao takvih. “Nebom u potpunosti dominiraju bespilotne letelice i vidimo da podvlače “liniju” do koje se mogu “bezbedno” koristiti oklopna vozila. Pred njima su oklopna vozila apsolutno nebranjena, čak i sa ugrađenom dinamičkom zaštitom. Danas tenkovi u obliku u kojem su bili počinju da se povlače u prošlost, ili, bar konstruktori treba da donesu ozbiljne zaključke “, izrazio je svoje mišljenje o ovom pitanju vojni ekspert Aleksej Hlopotov.

Na našem sajtu možete pronaći veći broj knjiga koje govore o sistemima i upotrebi PVO tokom NATO agresije. Za više informacija kliknite na sliku ispod

Utisak je da je namena tenkova kao takva potpuno “izbrisana”. A ako oklopna vozila vode gotovo ekvivalentnu bitku sa ATGM-ima, artiljerijom i drugim protivtenkovskim oružjem, tada postaju nemoćna protiv napada BPL. Prvo, zato što su BPL pogađaju odozgo na najnezaštićenija mesta tenkova – u tanki gornji oklop kupole i motorni prostor. Drugo, bespilotna letelica, pogotovo ako njome neko upravlja daljinski, u određenoj meri ima “veštačku inteligenciju”, koja omogućava identifikovanje cilja, sposobnost manevrisanja i garantovano uništavanje cilja.




Ispostavilo se da je era tenkova kao glavnog ofanzivnog oružja kopnenih snaga završena – i mogu li se oni otpisati za otpad?

„Bilo koja bespilotna letelica efikasna je protiv tenkova samo ako ne postoji sredstvo za zaštitu same kopnene opreme od napada iz vazduha“, podelio je svoje mišljenje sa novinama VZGLIAD vojni stručnjak, urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Aleksej Leonkov. – Sama bespilotna letelica je prilično ranjiva na sisteme PVO zbog svoje male brzine i ograničene manevarske sposobnosti. Jednostavno se može oboriti prenosnim protivvazdušnim raketnim sistemima ili čak tenkovskim mitraljezom velikog kalibra. Dovoljno je da se dron pojavi u vidnom polju strelca, koji ga uz odgovarajuću pripremu garantovano uništava.
Druga je stvar da li je bespilotna letelica sposobna da izvodi napade sa veće udaljenosti, kao što to čini turski “Bajraktar TB2”, ali čak i tada postoji mogućnost protiv-dejstva u vidu sistema elektronskog ratovanja ili drugih sistema protiv bespilotnih letelica (C-UAV).
Ni jedno ni drugo nije prisutno u vojskama Azerbejdžana i Jermenije, kao ni u odbrambenoj vojsci Nagorno-Karabaha, u odgovarajućoj količini. Dronovi se koriste u prilično velikom broju, iako se čini da su stvarni brojevi za red veličine niži. Istovremeno, njihova deklarisana efikasnost u uništavanju oklopnih vozila takođe je prenaglašena, a nekoliko video kadrova više je propagandni efekat nego stvarni rezultat “.

Ovde se takođe možemo setiti iskustva suprotstavljanja bespilotnim letelicama ruskih trupa u Siriji. Pokušaje napada na vazduhoplovnu bazu “Khmeimim” redovno izvode militanti, ali svi ovi vazdušni napadi uspešno se odbijaju. I putem uništavanja sistemima PVO i sredstvima specijalizovanim za borbu protiv BPL i sistemima za elektronsko ratovanje. Konkretno, za uništenje bespilotnih letelica koristi se najviše kompleks “Pantsir S1” I “Tor-M2”, ostatak zadataka se rešava “tiho” – elektronskim „puškama“




Među najefikasnijim ruskim elektronskim protivmerama protiv malih BPL, mogu se navesti sistemi “Repellent”, “Sapsan-Bekas”, “Kupol”, “Rubež-Avtomatika”, “Luč” i “Pishchal”.
Anti-dron sistem “Repellent-1” u stanju je da suzbije ili uništi rojeve izviđačkih, špijunskih bespilotnih letelica i dronova, veoma malih površina i veličina. Sistem je u mogućnosti da automatski otkrije i neutrališe neprijateljske izviđačke bespilotne letelice na daljinama od čak 30 km, vršeći snažna elektronska ometanja njihovih upravljačkih senzora ili satelitskih navigacionih veza. Sistem je u stanju da otkrije dronove preko njihovih primo-predajnih signala upravljačkih komandi, po bilo kom vremenu i temperaturi vazduha od -45 do +50 stepeni Celzijusa.
Sistem se nalazi na šasiji vozila MAZ-6317 i veoma je mobilan.

Anti-dron sistem “Sapsan Bekas” je takođe mobilan sistem, namenjen za suzbijanje i neutralizaciju bespilotnih letelica. Sistem je u stanju da otkrije bespilotnu letelicu na daljinama od 10 km (i više) i da izvrši njihovu neutralizaciju na daljinama od oko 6 km, vršeći snazžna elektronska ometanja njihovih navigacionih i komunikacionih kanala. Sistem može raditi u ručnom ili automatskom režimu rada I u veoma širokom frekventnom opsegu od 400 MHz do 6 GHz. Sistem je opremljen i podsistemom raspoznavanja “svoj-tuđi” tako da ometanja neće vršiti na frekvencijama koje su unapred unesene u program kao “svoje”, a za to vreme može vršiti “blokadu” 11 različitih frekventnih talasnih dužina.
Sistem se sastoji od sledećih osnovnih pod-sistema: aktivnog radara, detektora signala i pravca doleta dronova, video i opto-elektronskog sistema nadzora i praćenja i podsistema radio-frekventnog ometanja (supresije).
Podsistem zadužen za radio-frekventno ometanje koristi se naziva “Luch” (snop).

Posebna kategorija anti-dron sistema su portabl lako-prenosni anti-dron sistema tipa “Kupol-PRO”, “Rubež-Avtomatika”, “Luch” i “Pischal”.

Sistemi “Kupol” i “Rubež-Avtomatika” obezbeđuju formiranje svojevrsne anti-dron “kupole” prečnika ne manje od 3 km i time omogućavaju zaštitu od pojedinačnih, ali i rojeva bespilotnih letelica koje dolaze iz svih više različitih pravaca istovremeno.

Tako sistem “Pischal” teži samo 3,5 kg (lakši od Kalašnjikova) i u stanju je da ometa i neutrališe upravljačke kanale bespilotnih letelica na daljinama do 2 km.

Sistem “Luch” u stanju je da otkriva i ometa neprijateljske bespilotne letelice na daljinama od najmanje 6 km.

Takođe se možemo setiti najnovijeg mobilnog laserskog kompleksa za borbu protiv bespilotnih letelica „Rat“, koji je nedavno predstavljen na vojno-tehničkom forumu „Vojska-2020“. Ovaj kompleks se može koristiti direktno na bojnom polju – zaštićen je oklopom i ima šasiju KamAZ, sposoban je da detektuje bespilotne letelice na udaljenosti od tri do pet kilometara, koji lete brzinama do 200 km / h. Za suzbijanje elektronske opreme BPL-a,  koristi se mikrotalasno zračenje koje je efikasno u radijusu do 2,5 km; za fizičko uništavanje bespilotnih letelica koristi se laserska oprema koja počinje da deluje na udaljenosti do 1 km.

“Efikasnost upotrebe bespilotnih letelica uglavnom se primenjuje na obaveštajne i izviđačke aktivnosti“, nastavlja ekspert Aleksej Leonkov. – “Zamislite situaciju kada BPL otkrije kako tenkovska kolona napreduje ka liniji fronta. Ako napadne, uništit će dva ili tri vozila i bit će prisiljen da se vrati radi popune projektilima ili će biti oboren uzvratnom vatrom. U slučaju vršenja kvalitetne korekcije vatre, vazduhoplovstvo ili artiljerija mogu biti mnogo korisniji.”

Ruski “S-70 Okhotnik“, koji je u fazi ispitivanja, ali već “uči” da deluje u tandemu sa lovcem “Su-57”, sada se može smatrati sredstvom za dejstvo na kopnene snage. Dron “American Reaper” već je u upotrebi. Istovremeno, oba se prvenstveno smatraju izviđačkim vozilima, a tek onda udarnim. Ovde postoje neke nijanse – bespilotnom letelicom mora neko da upravlja, posebno na udaljenostima od stotina i hiljada kilometara. Zemaljski operater se verovatno neće nositi sa takvim zadatkom, potreban je komandni avion, u našem slučaju je to isti “Su-57”, koji će usmeriti „Okhotnika“ na cilj.

U Nagorno-Karabahu upotreba bespilotnih letelica sada se odvija, da tako kažem, u režimu “testiranja”, a efikasnost njihove upotrebe je i dalje inferiorna od vatrene moći višecevnih raketnih sistema . Istovremeno, moraju se doneti zaključci o njihovoj upotrebi, uključujući i Rusiju, i predvideti proširenje mogućnosti zaštite od dronova.




Na nesreću, Rusija se prekasno pridružila tehnološkoj trci za stvaranje modernih dronova. Isti „Okhotnik“ samo je test uzorak, dok Sjedinjene Države, Izrael i Turska već imaju operativna udarna vozila. Sada naša zemlja treba da radi ispred krive – ne samo da ponovi turski ili američki razvoj, već kreira bespilotne letelice sutrašnjice.

Najvažnija prednost BPL-a u odnosu na borbeno vozilo sa posadom je njegova relativna jeftinost i masovni karakter. Jeftina izviđačka vozila sada ulaze u službu ruske vojske, ali sukob u Karabahu potvrdio je potrebu za jeftinim bespilotnim udarnim sistemom. I to ne jednu ili dve eskadrile, već mnogo stotina mašina. Naravno, sve ovo podrazumeva ne samo finansiranje, ne samo uključivanje programera i industrije, već i pojavu sistema za obuku kvalifikovanih rukovaoca-operatora BPL. I pored toga, moćan sistem za kontrolu i upravljanje bespilotnim letelicama u interesu je ruskih oružanih snaga sa svim potrebnim parametrima sa stanovišta zaštite od ometanja i pouzdanosti u radu.

Može se pouzdano tvrditi da ruski Generalštab sa velikom pažnjom proučava sukob u Karabahu. I pre svega – sa stanovišta pojave novih metoda ratovanja pomoću bespilotnih letelica.

Na našem sajtu možete pronaći veći broj knjiga koje govore o sistemima i upotrebi PVO tokom NATO agresije. Za više informacija kliknite na sliku ispod