2.500 дин.

DNEVNICI IZ SPANDAUA
Albert Šper

Globus
Zagreb, 1985.

Tvrd povez, zaštitni omot
Format: 25cm
Latinica, 352 strane + ~ 100 stranica sa fotografijama

Vrlo dobro očuvano

Dnevnici iz Spandaua je knjiga beležaka Alberta Špera, ministra za naoružanje Trečeg Rajha, koje je gotovo svakodnevno pravio za vreme izdržavanja zatvorske kazne od 20 godina.
To je zapravo druga po redu Šperova knjiga i u njoj je vrlo zanimljivo i upečatljivo prikazao svoju prošlost i saradnju sa Adolfom Hitlerom.
U drugoj Šperovoj knjizi ne opisuju se samo zatvorski dani i dodiri sa okolinom (zatvorskom upravom, čuvarima i drugim osuđenicima iz Trećeg Rajha na čelu sa Hitlerovim pomoćnikom Rudolfom Hesom), nego se opisuje i njegova prošlost vezana za pojavu, uspon i pad Adolfa Hitlera.
I u ovoj knjizi, Šper nam otkriva neke nepoznate detalje iz Trećeg Rajha, kao i pohvalni monolog Adolfa Hitlera na račun komunističkog vođe u Jugoslaviji, Josipa Broza Tita.

На залихама

Категорије: , Ознаке: , , ,

Опис


Albert Šper je bio nemački arhitekta i jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlade (Himler, Gebels, Gering, Borman i Šper). Ponekad je nazivan prvim arhitektom Trećeg rajha.
Kao mladi berlinski arhitekta 1931. godine, 27 godina je stupio u NSDAP. Ambiciozan i sposoban kakav je bio, ubrzo je pobudio Hitlerovu pažnju i zadobio njegovo poverenje. Vremenom, „Firer“ je sve više bio impresioniran Šperovim zamislima i planovima. Hitler je i sam želeo da postane arhitekta, ali mu to nije pošlo za rukom.

Samo godinu dana nakon što je Šper pristupio stranci dobio je zadatak da organizuje veliki nacistički slet na aerodromu Tempelhof. Pokazao je veliku veštinu u pobuđivanju emocija pompoznim priredbama sa zastavama i reflektorima koje su kasnije postale sastavni deo Hitlerovog mita.

Žetvene svečanosti u Bakebergu, proslave u Tanenbergu i veliki nacistički sletovi u Nirnbergu bili su njegovo delo. Povrh svega, Šper je postavio inscenaciju i režirao Hitlerove govore uz pomoć svog dobrog poznavanja psihologije masa.

Zajedno sa Šperom Hitler je planirao da preuredi Berlin i druge veće nemačke gradove gradeći velike zgrade u stilu starorimskih i drugih klasičnih građevina koje su obojica jako voleli. Veličina i pompoznost bila im je glavna misao vodilja u planovima izgradnje nove Nemačke.

Sledi deo opisa zgrada koje je trebalo da budu izgrađene u budućoj prestonici sveta:

Kupola nad dvoranom trebalo bi da bude viša od 30 metara kako bi u nju stalo 100.000 ljudi. Među stranačkim zgradama koje su projektovane da budu večno obeležje grada Nirnberga bila bi dvorana za 60.000 ljudi, stadion kakav svet još nije vidio, kao i polje za parade kojima bi moglo da prisustvuje milion ljudi.

Neke od ovih ideja su i sprovedene u delo.

Šperova zasluga da bude u samom vrhu NSDAP-a do poslednjih dana jeste prvenstveno u tome što je, početkom Drugog svetskog rata, dobio mesto ministra naoružanja Trećeg rajha. Umetnik i arhitekta tada je svoj talent preorijentisao na organizovanje ratne proizvodnje. Uspeh je bio fenomenalan. Nasuprot savezničkim bombardovanjima proizvodnja borbenih aviona, tenkova i granata porasla je za više od tri puta. Bio je odličan organizator proizvodnje, ali je, da bi postigao takve rezultate, nemilosrdno iskorištavao ljude.

Špera nije bilo briga odakle strani radnici dolaze i u kakvim uslovima žive sve dok dobro rade za Nemačku. Nije se obazirao na međunarodnu etiku i konvencije kada je ratne zarobljenike prisiljavao na robovski rad. U Himlerovim logorima radnici su radili i do sto sati nedeljno. Šper se nesumnjivo ponašao robovlasnički što ga je na kraju i dovelo pred sud.

Ipak na suđenju nije dokazano da je ikad izdao neku nečovečnu zapovest. Kao ministar naoružanja bio je vrlo moćan i uticajan, mogao je, da je to hteo, da počini mnoge zločine. Međutim, postavio se drugačije od mnogih svojih kolega ministara. Mogao je sebi dopustiti da kritikuje Kajtela ili Franka, čak se i odupirao gestapovskom hapšenju radnika i obično iznosio pobede u takvim sukobima. Bio je nedodirljiv i važio je za čoveka od izuzetnog Hitlerovog poverenja zbog čega je imao dosta neprijatelja u vrhu stranke.