ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
СЕДАМДЕСЕТ ПЕТИ ДАН ПАКЛА, 6. јун 1999.
РАТНИ ДНЕВНИК ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају „Милосрдног анђела“ генерала Небојше Павковића можете погледати и поручити кликом на слику испод
Одлука о повлачењу Треће армије са Космета
(Истурено командо место „3“ у Грачаници, 11.00 часова)
У 7.35 часова јавља се генерал-мајор Николић и извештава да није било промене у јединицама Корпуса и да авијација није дејствовала током ноћи. Јавља се и генерал-мајор Ђаковић. Спрема се за одлазак у Куманово. Нема нових информација у вези са преговорима, осим да ће се у току дана разговарати о повлачењу Војске и полиције са Косова и Метохије и о зонама безбедности. Подсећам га да генералима Марјановићу и Ковачевићу пренесе моје ставове које сам саопштио на састанку Врховне команде у Београду 4. јуна 1999. године: (1) да неће бити повлачења јединица са Косова и Метохије док не престане бомбардовање; (2) да се инсистира на што дужем времену за извлачење јединица Приштинског корпуса; (3) да снаге УН које долазе на Косово и Метохију не буду из земаља које су нас бомбардовале, већ да се распореде на граници са Албанијом; (4) да се снаге УН – КФОР ПЛУС на Косово и Метохију доводе поступно, по зонама и уз примопредају територије; и др. Наређујем да ми се јавља сваког дана после завршених разговора.
Књиге из едиције „РАТНИК“, сведочења учесника и ратних команданата 1998-1999. можете поручити кликом на слику испод:
У међувремену Лазаревић је добио извештаје о дејствима агресорске авијације и каже: „Па ови стварно нису нормални. У 11.25 часова са два пројектила гађали су Дечане, а у 11.30 часова са четири дејствовали су по рејону одбране Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде у рејону села Жур.“ Затим чита: „У исто време са 14 разорних пројектила гађани су лажни положаји Корпусне артиљеријске групе ‘2’ у рејону објекта Бока, у непосредној близини бране Радоничког језера. Нема података о оштећењима бране.“
„Још нам само треба да је сруше сада на крају, иако знају да се из језера снабдевају пијаћом водом становници Ђаковице и велики број углавном шиптарских насеља“, коментаришем информацију.
Упознајем присутне са закључцима са састанка Врховне команде од 4. јуна у Београду и о отпочињању преговора у Куманову. Први реагује Старчевић. Пита да ли је коначна одлука да се Војска и полиција повлаче са Косова и Метохије и каже: „То питам, јер већина неалбанског становништва изражава неверицу у могућност повлачења Војске и полиције. Кажу, ако до тога дође, спремају се да зауставе покрет јединица ВЈ и да се колективно иселе са Космета.“
НОВУ КЊИГУ О ЈУНАЧКОМ ОТПОРУ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОКОМ БОРБИ НА КОШАРАМА И ПАШТРИКУ МОЖЕТЕ ПОРУЧИТИ КЛИКОМ НА СЛИКУ ИСПОД:
Указујем на питања о којима треба разговарати: (1) Планирање, организација и припрема јединица за измештање са Косова и Метохије, са тежиштем на људство, борбену технику, погинуле припаднике, трупне резерве које се налазе на чувању код јединица и неисправну и оштећену технику; (2) Предислокација ратних материјалних резерви са Косова и Метохије; (3) Изналажење локација и капацитета за смештај ратних материјалних резерви и јединица Приштинског корпуса ван Косова и Метохије, са тежиштем на расположивим капацитетима Нишког корпуса; (4) Припрема зона одговорности јединица за „предају“ снагама КФОР-а ПЛУС, са тежиштем на записницима о минским пољима и минско-експлозивним препрекама; (5) Измештање породица припадника јединица и њихове имовине, и о статусу војних лица која потичу са Косова и Метохије.
Дајем реч начелнику Штаба, Стојимировићу, који реферише о предлогу гарнизона и локација за размештање јединица Приштинског корпуса. Предлаже да: Команда Приштинског корпуса са приштапским јединицама – 52. батаљон везе, 52. батаљон војне полиције и 52. батаљон АБХО, Команда Војног округа Приштина, Војни одсек Приштина, 52. стационарни центар везе, 549. моторизована бригада са 55. граничним батаљоном и Војни одсек Призрен лоцирају у Лесковцу; 15. оклопна бригада у Прокупљу; 125. моторизованa бригадa са 53. граничним батаљоном и 58. лака пешадијска бригада у Крушевцу; 52. артиљеријско-ракетнa бригадa ПВО у Нишу; 52. артиљеријско-ракетна бригада у Сурдулици; 243. механизована бригада у Врању ИТД…
Наглашава да су предлог израдили органи Штаба и Позадине, на основу расположивих смештајних капацитета за људе, борбену и неборбену технику, убојна средства, погонско гориво и остала материјална средства. У принципу немам примедбе, јер других решења нема. Скоро 99% објеката инфраструктуре у Нишпком корпусу и осталим јединицама Треће армије је порушено или оштећено.
На крају Лазаревић предлаже да се јединице из органског састава РВ и ПВО извлаче по следећем распореду: 82. авијацијски пук и 311. самоходни ракетни пук правцем Слатина – село Милошево – Подујево – Прокупље – Ниш, да 492. авио-база маршује заједно са 202. позадинском базом. Предлаже и да у последњој маршевској колони буду материјално-техничка средства ратног плена и сабиралишта оштећене технике.
Прихватам Лазаревићев предлог, с напоменом да су могуће мање корекције приликом израде планова марша да би се избегло нагомилавање јединица, или већа укрштања.
Кажем да ће због позорности којој ће бити изложена од стране НАТО-а и међународне јавности, имати изузетан значај и да ће „планско, организовано и дисциплиновано измештање јединица са Косова и Метохије показати и потврдити целој међународној јавности да НАТО агресијом није остварио ни један од постављених циљева, да није уништио јединице Треће армије и Приштинског корпуса и да су јединице на Космету практично непобеђене и неокрњене“.
Пошто немам информације о времену ступања на снагу Споразума и почетку извлачења, наређујем да све припреме буду завршене до 9. јуна 1999. године, а да начелник Штаба Армије са својим органима изради предлоге наређења за измештање, планове измештања, планове марша и друга оперативна документа, да би овај задатак био извршен беспрекорно.
У вези са припремама територије и зона одговорности јединицама за предају КФОР-у реферише Лазаревић. Истиче да је реализација овог задатка у току, да се изводе предвиђене активности на терену: извлачење тела погинулих припадника, обележавање минских поља, прикупљање и оправка оштећене и уништене технике, оправка оштећених мостова и путева и рашчишћавање комуникација од препрека и напуштених кола и моторних возила. Извештава да су завршени радови на изради цевног пропуста на мосту код села Милошево, који је оспособљен за саобраћај моторних возила до 25 тона.
Генерал Лазаревић реферише и да је Команда Корпуса предузела мере да се по потреби евакуишу породице и имовина старешина корпуса. У вези с тим израђен је План и предвиђене јединице и материјално-техничка средства за овај задатак.
У вези са решавањем статуса професионалних припадника реферише пуковник Старчевић. Поново истиче проблем незадовољства припадника у неким јединицама Приштинског корпуса у вези са прихватањем мировног плана и о томе да постоје индикатори који указују да су могући самовољни покрети војних обвезника и становништва са Косова и Метохије, што може ескалирати у већи безбедносни проблем. „Код српског и неалбанског становништва присутан је страх, неизвесност и неверица у могућност да је уопште могуће да се ВЈ повуче са Косова и Метохије и најављују масовно исељавање“, закључује Старчевић и предлаже да се од ШВК затражи став о статусу професионалних припадника ВЈ и да редовно достављају потпуне информације о току преговора и постигнутом договорима из Споразума, са посебним освртом на статус Косова и Метохије. Закључује да Команда Армије нема став о статусу припадника ВЈ, док о томе не одлучи Врховна команда и ШВК.
Закључујем састанак.
Покушај обмане Ослободилачке војске Косова
(Командно место „Кишница“, 17.00 часова)
Дежурни Оперативног центра Истуреног командног места „3“, пуковник Бабић, шаље ми у 17.00 часова информацију о тренутном саставу и распореду јединица ОВК на Косову и Метохији. Информација се базира на непотврђеним подацима извора са терена и оперативних веза из Македоније.
Наведене су оперативне зоне ОВК, команданти оперативних зона и 27 бригада ОВК у сатаву тих зона. Еквивалент ШТС је скоро исти као пре почека агресије. То је немогуће.
Од свих наведених јединица ОВК, тренуто су лоциране терористичке групе јачине од 15 до 30 људи у рејонима око Бајгоре, Вучитрна и Подујева, затим у Јабланици, око Ораховца, Суве Реке, Призрена и Качаника. Све скупа, око 2.000 до 3.000 терориста, организованих у изоловане групе, без јединствене команде. Сада одједном информација са „нестварним“ подацима. Гледам и не верујем.
Оперативна зона „Дукађини“ обухвата подручје Пећи, Ђаковице и Дечана и има осам бригада: 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137. и 138. бригаду ОВК. Командант је Рамуш Харадинај.
Оперативна зона „Дреница“ обухвата подручје Косовске Митровице, Србице, Глоговца, Клине и Коморана и има три бригаде: 111, 113. и 114. бригаду ОВК и Први батаљон 121. бригаде ОВК. Командант је Сами Љуштаку. Према овој информацији, ова Зона је претрпела највеће промене.
Оперативна зона „Паштрик“ обухвата подручје Малишева, Седлара, Ораховца, Суве Реке, Призрена и Драгаша и има шест бригада: 121, 122, 123, 124, 125. и 126. бригаду ОВК. Командант је Тахир Синани. И ова Зона је претрпела измене.
Оперативна зона „Неродимље“ обухвата подручје Дуља, Штимља, Урошевца и Ђенерал Јанковића и има 162. бригаду ОВК. Командант је Шукри Буја.
Оперативна зона „Карадак“ обухвата подручје Гњилана и има три бригаде: 171, 172. 173. бригаду ОВК. Командант је Ахмет Исуфи.
Оперативна зона „Лап“ обухвата Косово Поље, Приштину, Вучитрн и Подујево и има пет бригада: 141, 151, 152, 153. и 154. бригаду ОВК. Командант је Рустем Мустафа-„Реми“.
Оперативна зона „Шаља“ обухвата подручје Косовске Митровице, Старог Трга и Бајгоре и има 142. бригаду ОВК. Командант је Рахман Рама.
Изненађујуће за мене је да обавештајци добијају овакве податке са терена, када је познато да су главне ШТС разбијене у првих десетак дана агресије и да се на терену налазе само обезглављене и разбијене групе.
Разговарам са Лазаревићем и закључујемо да је информација смишљено пласирана да импресионира савезнике, односно НАТО, о јачини ОВК. У тренутној политичкој ситуацији руководству шиптарских терористичких снага је потребно да увере НАТО и међународну заједницу да ОВК није уништена и да представља респектабилну снагу без које се неће моћи решавати проблеми на Косову и Метохији после доласка међународних мировних снага – КФОР ПЛУС.
У току овог дана живот у одбрани отаџбине дала су 3, рањено је 14 и нестала су 2 припадника Армије.
Погинули од дејства ОВК: војни обвезник добровољац Кевић Мирко, из 37. моторизоване бригаде, у рејону села Ликовац код Глоговца; војни обвезник Кошанин Срећко, из 37. моторизоване бригаде, у рејону села Ликовац код Глоговца; војни обвезник Вујачић Марко, из 115. војнотериторијалног одреда Војног округа Приштина, у селу Грабовац, код Косово Поља.
Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.
Ратни дневник генерала Небојше Павковића „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“ можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.