1.200 дин.

LOVRO HACIN * PAVLE DJURISIC * JURAJ SPILER
Grupa autora:
Dušan Željeznov, Branislav Božović, Radoje Pajović

Zagreb, 1987.
Tvrd povez, zaštitni omot
Format 22.5 cm, 305 strana
Latinica, bogato ilustrovano

Odlično očuvano

На залихама

Опис


Pavle Đurišić (9. jul 1907, Podgorica — 21. april 1945, Logor Stara Gradiška) je bio srpsko-crnogorski oficir Jugoslovenske kraljevske vojske, koji je postao četnički zapovednik (vojvoda) i zapovedao je velikim delom crnogorskih četnika. Iako se istakao kao jedan od učesnika Trinaestojulskog ustanka protiv Italijana u julu 1941., kasnije je sarađivao sa Italijom protiv partizana. Njegove jedinice su 1943. izvršile nekoliko masakara nad muslimanskim stanovništvom Bosne, Hercegovine i Sandžaka i učestvovale u antipartizanskoj operaciji Vajs kao pomoćne italijanske trupe. Nemci su ga zarobili u maju 1943. pred operaciju Švarc, ali je Đurišić pobegao, da bi ga ponovo uhvatile srpske kolaboracionističke vlasti.

Nakon kapitulacije Italije, Nemci su ga pustili i Đurišić je počeo sarađuje sa njima i srpskim kvinsliškim režimom. Uz pomoć Nemaca, Milana Nedića i Dimitrija Ljotića, 1944. je osnovao Crnogorski dobrovoljački korpus. Posle sloma četničkog pokreta, povukao se sa svojom vojskom u Bosnu. Nakon razlaza sa Dragoljubom Mihailovićem, krenuo je na zapad u Sloveniju. Preko crnogorskog separatiste Sekule Drljevića napravio je sporazum sa NDH o slobodnom prolasku njegove vojske reorganizovane u Crnogorsku narodnu vojsku. Međutim, ubile su ga ustaše nakon bitke na Lijevče polju.

Lovro Hacin (Trata pri Velesovem, 23. avgust 1886 — Ljubljana, 4. septembar 1946) je bio slovenački pravnik i policijski službenik, šef ljubljanske policije za vreme Drugog svetskog rata.
Hacin je studirao pravo u Beču i tamo je doktorirao 1916. Godine 1936. je bio imenovan za upravnika policije Ljubljane. Za vreme okupacije sarađivao je sa okupatorom. Septembra 1943. je ponovo postao šef policije u Ljubljani. Hacin je bio oštar protivnik komunizma i proganjao je pripadnike i simpatizere Osvobodilne fronte. Na Rupnikovom procesu 1946. odine osuđen je na smrt vešanjem zbog kolaboracije.

Juraj Špiler (1900 — 1949), policijski službenik, predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat od 1941. do 1944. godine. Osuđen je za ratne zločine.
Rođen je 8. aprila 1900. godine u Zagrebu. Njegov otac Vjekoslav bio je advokat, pa se porodica često selila, kada je on menjao službu. Godine 1902. oni su se preselili u Karlovac, gde su živeli do 1915. godine, zatim su prešli u Ilok, a odatle su se 1917. ponovo vratili u Zagreb. Juraj je osnovnu školu i gimnaziju pohađao u Karlovcu, Vukovaru i Zagrebu. Godine 1918. se upisao na Visoku tehničku školu u Zagrebu, ali ju je ubrzo napustio i po želji oca prešao je na Pravni fakultet. Diplomirao je 1923, a doktorirao 1927. godine.
Pošto mu je 1921. godine, umro otac, a majka nije imala dovoljno sredstava za školovanje, morao je da radi i studira. Godine 1924. je stupio u policijsku službu. Najpre je bio referent u kriminalističkom odeljenju, a potom je bio premešten u prvi policijski kvart, gde je bio starešina kvarta. Polovinom 1926. godine je postavljen za šefa Saobraćajnog odseka, a početkom 1929. je preuzeo dužnost šefa Putničkog odseka i Ureda za kontrolu stranaca. Krajem 1933. godine je postao šef Odseka javne bezbednosti, a početkom 1935. je postao šef Zbora policijskih agenata.
Septembra 1935. godine, posle jedanaest godina provedenih u službi zagrebačke policije, premešten je u Križevce, gde je postavljen za predstojnika gradske policije. Godine 1936. premešten je u Vinkovce, gde je bio predstojnik gradske policije, a 1939. je prešao u Novi Sad, gde je postao zamenik upravnika policije. Tokom policijske službe u Hrvatskoj, učestvovao je u više akcija protiv ustaških ekstremističkih grupa. U jednoj od tih akcija je bio i ranjen, zbog čega je hramao na jednu nogu. Takođe je učestvovao i u hapšenju i proganjanju istaknutih učesnika radničkog pokreta, kao i članova tada ilegalne Komunističke partije. Za svoj rad u policijskoj službi Kraljevine Jugoslavije bio je odlikovan Ordenom Svetoga Save, 1934. godine.
Tokom boravka u Novom Sadu Špiler je uspostavio kontakte sa pripadnicima folksdojčera i Kulturbunda. Ova saradnja bila je naročito vidljiva u vreme martovskih i aprilskih događaja 1941. godine, kada je on Nemcima odavao vojne i državne tajne. Početkom aprila 1941. tadašnji upravnik policije Todor Vojnović je napustio Novi Sad, a Špiler je preuzeo njegovu funkciju. Kada su mađarske okupacione snage 13. aprila ušle i okupirale Novi Sad, odmah sutradan su otpočele progon i ubijanje srpskog stanovništva. Među uhapšenima tada se našao i Juraj Špiler, kao visoki policijski službenik. On je bio osuđen na smrt i izveden na streljanje. Pošto je bio samo ranjen, pravio se mrtav i pokušao je da pobegne, ali je uhvaćen. Na intervenciju folksdojčera pušten je i odveden u bolnicu.
Pošto je kao policijski službenik učestvovao u progonu ustaša, posle osnivanja Nezavisne Države Hrvatske ustaše su tražile od Mađara da im isporuče Špilera. Da bih izbegao izručenje ustašama, Špiler je od folksdojčera dobio potvrdu da je Nemac (iako je bio Hrvat po nacionalnosti). On je tada svoje ime promenio u Georg Špiler (nem. Georg Spiller). Na zalaganje njegovih prijatelja folksdojčera krajem jula je prešao u Veliki Bečkerek, gde je postavljen za sekretara u Nadleštvu podbana Dunavske banovine za Banat. Ubrzo je postavljen za predstojnika policije u Velikom Bečkereku.
Policijske metode dr Juraja Špilera bile su veoma surove, pa su ih se i mnogi Nemci gnušali. Već u septembru 1941. godine protiv Špilera je jedan nemački narednik podneo pritužbu krajskomandantu. On je u prijavi opisao sadističko mučenje jednog od uhapšenih komunista prilikom saslušanja (radilo se o Žarku Momirskom). Ove primedbe samo su uticale da Špiler još više napreduje, pa je februara 1942. godine postavljen za predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat. Špiler je veoma veliku pažnju posvetio obaveštajnom radu, stvarajući mrežu obaveštajaca. Na osnovu toga on je septembra 1941. otkrio grupu koju je predvodio komunista Voja Bošnjak i koja je pripremala akciju likvidacije dvojice policajaca iz Bečkereka, a u novembru iste godine je uspeo da otkrije skoro čitavu organizaciju SKOJ-a u Bečkreku. Oktobra 1941, takođe dojavom, uspeo je da uhapsi Olgu Petrov. Posle strašnog mučenja u policiji, kojim je direktno rukovodio Špiler, ona ništa nije otkrila pa je upućena u Banjički logor.