ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
ТРИДЕСЕТ ТРЕЋИ ДАН ПАКЛА 25. април 1999. године

Корекција „Одлуке за одбрану Косова и Метохије“
Противнапад на Раса Кошарес




Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају „Милосрдног анђела“ генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. Ратни дневник Треће Армије можете поручити кликом на слику испод:

У акцији „Језерце“ ситуација је повољна. Рањена су два војника из састава Тактичке групе „252“, којима је одмах указана лекарска помоћ и налазе се ван животне опасности. Све остале јединице Корпуса извршавале су задатке из „Одлуке за одбрану“.
Извештава ме да је у 11.00 часова заказан састанак о анализи функционисања санитетског обезбеђења, а да ће у 14.00 вршити корекцију своје „Одлуке за одбрану“. Позива ме да присуствујем. Прихватам и питам га за стање на „Кошарама“. Реферише да ће у току дана извршити противнапад на објекат Раша Кошарес, ради поправљања тактичког положаја. Противнападом командује потпуковник Ђурковић из 125. моторизоване бригаде. Упозорио сам га да пропратимо ту активност.




Присуствујем Лазаревићевом разговару са командантом 125. моторизоване бригаде, пуковником Живановићем, о стању на „Кошарама“. Живановић га извештава да је противнапад на објекат Раша Кошарес почео у 7.00 часова. Извршен је истовремено обухват у оба бока терористичких снага, уз јаку и прецизну артиљеријску ватру. Неутралисане су најопасније ватрене тачке. Јединице су успеле да помере достигнуту линију за око 200–300 метара. Наше снаге се тренутно налазе на удаљењу око 50–100 метара од положаја терориста. У досадашњим дејствима рањена су двојица припадника Приштинског корпуса.
Када је завршио разговор, упозоравам Лазаревића да је добро што је постигнут почетни успех, али тек сада ће бити тешко. Наше јединице су близу шиптарским положајима и више не постоје зоне сигурности за артиљерију и минобацаче 82 и 120 мм. Потребно је да командири воде рачуна да не „изгубе“ ватрену подршку. Уверава ме да су јединице опремљене минобацачима 60 мм који су ефикасни у оваквим ситуацијама али и ручним бацачима „Оса“ и „Зоља“, за непосредно гађање ватрених тачака. Кажем му да само могу да претпоставим каква ће ситуација тамо бити кад падне ноћ, ако јединице до тада не изврше задатак.

Припадници Војске Југославије осматрају положаје шиптарских терориста




Корекција „Одлуке за одбрану Косова и Метохије“
(Командно место „Кишница“, 14.15 часова)

Присуствујем реферисању у Команди Приштинског корпуса, који је организовао Лазаревић у вези са корекцијом „Одлуке за организацију одбране у случају агресије на копну“. Прихватио сам позив јер ја нисам ништа мењао у својој одлуци. Хоћу да чујем због чега командант Корпуса коригује првобитну одлуку за одбрану. Претходних дана није ми ништа говорио о томе.
Реферисању присутвују помоћници генерала Лазаревића и сви начелници родова. Начелник Штаба, пуковник Живковић, начелник рода пешадије, пуковник Котур, и начелник артиљерије, пуковник Пешић, нису присутни јер се налазе на Истуреном командном месту Приштинског корпуса у Ђаковици.
У уводном излагању Лазаревић говори о почетку НАТО агресије и борбеним ефективима које је до сада употребио против Приштинског корпуса, покушају копнене агресије на Космет и дејству ШТС у протеклом периоду агресије. Састанак има за циљ да се процене промене код НАТО снага стационираних у Македонији и Албанији и на основу тога коригује одлука за одбрану.


Обавештајац Корпуса, пуковник Трајковић, говори о НАТО снагама које се могу очекивати у зони Приштинског корпуса из Македоније и Албаније. Наглашава да је НАТО још пре почетка агресије извршио довођење својих снага на простор Македоније: 21. оклопну бригаду из састава Седме оклопне дивизије Немачке, око 3.700 војника, 90 тенкова, 90 оклопних транспотера, 24 артиљеријска оруђа и 192 возила; Четврту оклопну бригаду из састава Прве оклопне дивизије Велике Британије, око 4.400 људи, 106 тенкова, 100 оклопних транспотера, 32 артиљеријска оруђа и 335 моторних возила; Други и Осми падобрански пук из састава 11. падобранске бригаде Француске, око 3.700 људи, 70 оклопних транспортера, 20 артиљеријских оруђа и око 200 моторних возила; механизовани батаљон „Гарибалди“ из састава Треће механизоване дивизије Италије, око 1.050 људи, 50 оклопних транспортера, 20 артиљеријских оруђа и 130 моторних возила; специјалне снаге Холандије, око 600 људи; снаге операције „Орлово око“, око 450 људи; 24. батаљон морнаричкодесантне пешадија САД, око 1.800 људи; снаге УНПРЕДЕП-а, око 700 људи; специјалне јединице САД, око 100 људи; остале снаге, око 3.000 људи. Команда НАТО-а је планирала да доведе око 23.600 људи, а до почетка агресије стигло је око 16.500 људи. Поред снага НАТО-а, у Македонији је стационирано око 2.000 ШТС избеглих са Космета, мобилисаних у добровољачке јединице.: На територији Албаније стационирано је око 12300 војника НАТО-а: из САД 735, Италије 2.000, Француске 860, Немачке 600, Белгије 640, Данске 97, Велике Британије 1.100, Шпаније 396, Холандије 630, Аустије 410. Мађарске 45, Словеније 6, Пољске 130 и осталих 220 људи. У Албанији је стационирана и јединица „Allied Force“, из састава САД, око 4.500 људи.

НАТО снаге у Албанији 1999. године

Шиптарске терористичке снаге у Албанији броје око 10.000 и формиране су у 8–10 бригада. Поред ових снага, у агресији с копна очекује се и ангажовање делова Оружаних снага Албаније, Друга пешадијска дивизија јачине око 6.000 људи.
Пуковник Трајковић каже да су то снаге које се могу очекивати у агресији на простору Јужне Србије и Косова и Метохије, на зону Армије. Поред њих, у случају агресије с копна, сигурно ће се ангажовати и неколико хиљада ШТС са простора Косова и Метохије који ће нападати снаге Приштинског корпуса из позадине. Затим говори о правцима напада са територије Македоније. Нема промена у односу на првобитну одлуку. Тражим да детаљније објасни начин дејства из Македоније.
Реферише да ће помоћним снагама на правцима Скопље–објекат Копиљача –Витина, Скопље – Ђенерал Јанковић – село Догановићи и Тетово – село Глобочица, покушати да избије у рејон Витине и села Догановића. Увођењем другог борбеног ешелона и употребом тактичких десаната на превоју Дуље и село Доње Кормиљане и оперативног десанта у рејону Малог Косова, продужиће напад на правцима Бујановац – Кончуљски теснац – Гњилане – село Догановићи – Урошевац и Витина – Урошевац, у циљу овлађивањања Гњиланском котлином и јужним ободом Косова поља, ради стварања услова за продужење напада ка Приштини и Подујеву и спајања са снагама које нападају из Албаније.Слажем се са овом проценом.
Трајковић наставља да реферише о ангажовању НАТО снага са простора Албаније.




Наглашава да треба очекивати да ће Друга пешадијска дивизија Албаније са тенковском бригадом, мешовитом артиљеријском бригадом, која је у резерви Врховне команде оружаних снага Албаније, и четири-пет бригада ШТС, главне снаге ангажовати на правцима превој Ћафа Прушит – Ђаковица и Бајрам Цури – Тропоја – Дечане – Пећ, а помоћне на правцима Кукс – село Врбница –- Призрен, Крума – превој Ликен – Ораховац и село Бицај – Глобочица – Драгаш.
Артиљеријске јединице распоређене су у рејонима Тропоја, села Перолај, села Ђеђан и села Коловос. Противоклопни дивизиони налазе се у рејонима села Бицај, Ахаришта и Бабићи.
Шиптарске терористичке снаге еквивалента око четири-пет бригада вероватно ће ангажовати по следећем: једну бригаду ШТС на правцу Тропоја–Дечани–Пећ и једну бригаду ШТС у другом ешелону; једну бригаду ШТС на правцу село Вичидо – Поношевац – Ђаковица; једну бригаду ШТС на правцу село Битићи – село Грка – село Бабај Бакс – Ђаковица; једну бригаду, на правцу Крума – превој Ликен – село Рогово; једну бригаду на правцу Кукс – Врбница–Призрен.
Остале снаге НАТО-а, око 12.300 људи, које се налазе на територији Албаније вероватно неће бити ангажоване у Првој етапи нападне операције. Њихову употребу треба очекивати у Другој етапи, по остваривању ближег задатка.
Немам примедбе на процену и предлог пуковника Трајковића. Међутим, Лазаревић тражи детаљније објашњење о ангажовању главних и помоћних снага са простора Албаније. Каже да је у претходној одлуци процењено да ће главне снаге бити ангажоване на правцу Кукс–Призрен–Сува Река. Затим и информацију о начину употребе тактичких десаната на овом правцу и о томе које су разлике у распореду и употреби НАТО снага са простора Албаније у односу на претходну процену.
У расправу по овим питањима укључили су се и начелници родова и помоћници. На основу дискусија, Лазаревић саопштава закључке о процени НАТО снага на простору Албаније са којима се и ја слажем.
Пуковник Тешовић из Оперативног одељења саопштава закључке о јединицама Корпуса. Без обзира на промене у саставу и распореду НАТО снага, нема потребе за великим померањем јединица у распореду снага Корпуса, али неопходно је извршити допуну задатака јединицама које се после извођења противтерористичких акција враћају у матичне јединице.
Лазаревић прихвата тај предлог. Пуковник Тешовић дефинише задатке за 125. и 549. моторизовану бригаду, 15. оклопну бригаду, 58. лаку пешадијску бригаду, Седму пешадијску бригаду и 37. моторизовану бригаду. После тога генерал-мајор Лазаревић наређује да се на „Карти одлуке“ изврше измене о распореду снага НАТО, јединица Приштинског корпуса и задатака јединицама у „Заповести Приштинског корпуса за одбрану“.

БОВ М-86 на Космету 1999. године




У Оперативном центру Приштинсог корпуса чујем Лазаревића који неуобичајено гласно разговара са неким од команданата. На основу садржаја разговора закључујем да се ради о команданту 125. моторизоване бригаде, Живановићу. Када је завршио разговор, Лазаревић ме информише да га је Живановић известио о распореду ШТС у рејону Руговске клисуре и Река е Кећ. У Руговској клисури група од око 300 терориста пружа јак отпор јединицама МУП-а. У акцију је поред одреда Посебних јединица полиције из Пећи и Прве чете 22. одреда МУП-а, укључен и 73. одред МУП-а са пет чета, које су распоређене у селима Дукађинске регије, Доњи Стреоц, Истинић, Горња и Доња Лука, Пожар, Кодролија, Рзнић, Глођане, Бабалоћ, Раставица Прилеп и Смоница.
У рејону Река е Кећ, у селима Рацај, Пацај, Шеремет и Доброш, налази се око 250 терориста који из позадине нападају јединице Другог батаљона 125. моторизоване бригаде на положајима одбране.
У вези са овом ситуацијом генерал-мајор Лазаревић је издао задатке команданту бригаде и наредио да се јединице заштите од дејства ШТС из позадине.
Командант Војног округа Приштина, пуковник Пешић Златомир, известио је Оперативни центар Приштинског корпуса да је у рејону села Папаз, источно од Суве Реке за 15 километара на Језерској планини од стране ШТС нападнута јединица МУП-а. У нападу је рањено шест припадника полиције, од којих четири теже. У поновљеном нападу рањено је још седам полицајаца. У исто време ШТС су извршиле напад на припаднике полиције на пункту село Студенчане, западно од Суве Реке. У нападу је један полицајац погинуо, а један је рањен.

Припадници МУП-а Србије на кратком предаху између жестоких борби против ОВК на Косову и Метохији




Преглед дневног „Извештаја о губицима“ у јединицама Армије. У току овог дана живот су изгубила два, а рањено је шест припадника Армије.
Погинули су: Маринковић Зоран, војник из 243. механизоване бригаде, од дејства ОВК у рејону села Беланица и превоја Дуље, код Суве Реке; Васиљевић Младен, војник из 15. оклопне бригаде, преминуо је у току дана у Клиничко-болничком центру Приштина од последица рањавања у борби са ОВК у рејону села Кишна Река код Глоговца.

Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“  можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.