ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТИ ДАН ПАКЛА 26. април 1999. године
„Апачи“ над Косметом
Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају „Милосрдног анђела“ генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. Ратни дневник Треће Армије можете поручити кликом на слику испод:
Са Истуреног командног места Приштинског корпуса стиже информација да је авијација бомбардовала стару касарну у Ђаковици. Остајем у Оперативном центру. Можда је ово најава да ће авијација и у току овог дана наставити са истим интензитетом као јуче да гађа јединице Армије. У 1.39 часова из Оперативних центара РВ и ПВО, ШВК и Треће армије стиже упозорење да се очекује налет четири авиона А-10 и хеликоптера типа „Апач“ из Албаније ка Ђаковици.
Дежурни официр и оперативци проверавају да ли су јединице примиле сигнал упозорења и предузеле мере заштите.
Потврђена је информација од почетка априла о довођењу 24 хеликоптера типа „Апач“ на територију Албаније у близини наше границе. Тада је информација била у функцији психолошког притиска да се врше припреме за копнену агресију на СР Југославију.
Од пре неки дан стално размишљам и процењујем где би могли бити распоређени „Апачи“ јер могу да гађам хелиодром са вишецевним бацачима ракета „Оркан“ на дубини територије Албаније од 50–60 километара. Треба ми само информација где се лоцирају ови моћни хеликоптери.
Генерал Лазаревић ме информише да је за 12.00 часова заказао састанак на коме ће извршити анализу ангажовања 63. падобранске бригаде и 72. специјалне бригаде.
Потписујем Захтев за ШВК у вези са ангажовањем 72. специјалне бригаде. То је, у ствари, предлог и молба у којој је наглашено да јединице 72. специјалне бригаде (батаљон војне полиције и извиђачко-диверзантски батаљон) изводе борбена дејства на два одвојена правца–рејона у ширем рејону Кошаре, где су ангажоване главне снаге, и шири рејон Витине, где су ангажоване помоћне снаге.
Употреба специјалних јединица
(Командно место „Кишница“, 12.00 часова)
Због неких пропуста у њиховом ангажовању 63. падобранске бригаде, а пре свих у постављању нереалних задатака за њено ангажовање, ШВК је упозорио команде Треће армије и Приштинског корпуса. Команда Армије наредила је да се за координацију употребе специјалних јединица ангажују старешине из 63. падобранске бригаде и упућен је захтев ШВК да се то исто учини и у 72. специјалној бригади. У саставу Приштинског корпуса ангажоване су 72. специјална бригада, 63. падобранска бригада, извиђачко- диверзантске јединице и јединице војне полиције. После расправа о употреби 63. падобранске бригаде, пре два дана, Лазаревић је одлучио да одржи анализу рада специјалних јединица
Други документ је Обавештење за Команду Нишког корпуса о дотуру и прихвату ракета за лансирни ракетни систем „Кошава“. Транспорт ракета за овај систем кренуће из рејона Мала Плана 27. априла 1999. године у 10.30 часова. Ракете ће се транспортовати моторним возилима ТАМ-4.500, због чега је потребно да Команда Нишког корпуса организује прихват.
Поред ових података, у извештају Органа безбедности Треће армије наведено је да се у Елбасану у Албанији налази стациониран Дивизион за одбрану хеликоптера „Апач“.
У делу Информације су подаци о ШТС: да су у протекла два дана имали велике губитке; да су изгубили 10 старешина, међу којима и Тахира Чехуа, судију из Дечана, због чега је у њиховим редовима завладала паника и да поручују да им је тешко, јер припадници ВЈ имају велико искуство. Подаци о распореду терориста су посебно значајни: у селима Петрово код Урошевца налази се око 110 терориста и око 50 жена у униформама; у селу Малопољце стационира око 100 терориста и око 40–50 жена, под оружјем; у селу Лужац има око 200 терориста и око 15 жена у униформама.
У „Прегледу о дневним губицима“ је извештај да је у току дана погинуо један, а рањена су три припадника Армије, и да је један подлегао повредама.
Погинуо је: Марковић М. Петар, војник из 549. моторизоване бригаде, од дејства авијације у селу Поношевац код Ђаковице; Биџић Србољуб, капетан прве класе, командант Другог моторизованог батаљона 15. оклопне бригаде, преминуо је у току дана од задобијених повреда 25. априла 1999. године у борбама са ОВК у селу Ладровац код Малишева.
Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.
Ратни дневник генерала Небојше Павковића „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“ можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.