ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТИ ДАН ПАКЛА, 5. јун 1999.

ИСКОРИСТИТЕ ПОПУСТ НА РАТНИ ДНЕВНИК  ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића. До 10. јуна 2020. године цена комплета снижена на 3.500 динара, а достава за Србију и даље ГРАТИС

Погибија храбре Слађане Станковић, добровољца из Брзог Брода
(Командно место „Кишница“, 17.55 часова)

У зони одговорности 549. моторизоване бригаде авијација је дејствовала у времену од 17.05 до 17.12 часова са шест пројектила по ватреним положајима Бригадне артиљеријске групе „549“ у рејону села Влашња, југозападно од Призрена. Јачи удар извршен је по селу Планеја, у времену од 17.20 до 17.42 часова са 16 авио-бомби. За време дејства авијације отварана је јака артиљеријска и минобацачка ватра са територије Албаније по јединицама Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде у рејону села Горожуп и Бинај. Према непотврђеним подацима, погинуло је пет и рањено око 20 старешина и војника из 549. моторизоване бригаде. У међувремену, у 17.35 часова, авијација је поново дејствовала по Фабрици „Бизмут“ у индустриској зони Призрена.
Наређујем везистима да ми дају везу са пуковником Делићем. Док чекам везу, прегледам извештаје о активностима терористичких снага. У 14.00 часова на путу село Горња Сврача – село Доње Судимље, код Вучитрна, из заседе је нападнута позадинска колона 15. оклопне бригаде која је вршила снабдевање јединица. Напад је одбијен, а једно моторно возило због квара остало је на путу. Око 15.00 часова поново је у рејону села Сврачак нападнута јединица Првог механизованог батаљона 15. оклопне бригаде, при чему је рањен један војник.




После десетак минута јавља се Делић. Смирен је, али нерасположен. Потврђује информацију о губицима у јединицама Првог моторизованог батаљона. Каже да је потврђена информација о погибији пет и рањавању 23 припадника. „Највише их је настрадало од артиљеријске и минобацачке ватре терориста. Погинуо је старији водник Ердељан Саво и четири војника, а рањена су 22 војника и један официр. Санитетске екипе су одмах стигле у рејон Планеје и ангажоване су на пружању помоћи и евакуацији рањених“, известио је Делић.
Не знам шта да кажем команданту који је, пред „крај рата“, док трају разговори о миру, изгубио борце. Нечекивано, наставља да говори: „Међу погинулима је и моја кума, добровољац, Слађана Станковић, болничарка, која је међу првима пожурила да помогне рањенима.“ Питам га: „Како кума?“ Одговара: „Слађана је још од марта у Бригади. Била је невероватно храбра. Почетком маја венчала се са руским добровољцем, официром Јуријем Осиповским, у манастиру Светих архангела. Ја сам кумовао. Тешко ми је пао губитак ове храбре жене-борца. Другог јуна је требало да са мужем иде кући у Брзи Брод код Ниша, на заслужени одмор. Остала је да замени друга и погинула. Сада, на крају рата“.



Руски добровољац Јуриј и Слађана

Питам га како се десио трагични случај. „Пожурила је међу првима да пружи помоћ рањенима. У току извлачења рањеника, негде на путу у рејону Планеје, минобацачка мина је погодила возило и она је тешко рањена. Према изјавама очевидаца, руски добровољци су је тешко рањену, довезл до болнице у Призрену“, објаснио је Делић. Наређујем да предузме све да се јединица на достојанствен начин опрости од те храбре жене, да посмртне остатке до родног места испрати делегација сабораца и да присуствује сахрани.
После разговора са Делићем, нерасположен и под утиском трагичних догађаја у овој јединици, размишљам како се овај дан претворио у један од најтрагичнијих, а требало је да буде дан наде, дан када ће се зауставити убијање.




И даље немам информације о резултатима преговора. Одлучујем да не зовем никога у ШВК у вези са тим. Ако они сматрају да командант Армије не треба да зна шта се спрема његовој јединици наредних дана, нећу ни ја да их „прогањам“ да ме информишу. Чекам да се јави Лазаревић.
Од 18.15 часова авијација наставља да „кљуца“ са по једним пројектилом по Космету. Бомбардован је ватрени положај Ракетне батерије из састава 311. самоходног ракетног пука ПВО у рејону села Помазетин, северозападно од Аеродрома „Слатина“. У 18.22 часова са три пројектила авијација је гађала положаје јединица у рејону села Горожуп и Планеја. У 18.32 часа са четири пројектила гађани су положаји одбране Треће чете Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде у рејону села Жур.
У 19.40 часова поново се јавља пуковник Делић. Извештава да је пре пет минута авијација почела да бомбардује положаје на Врбничком правцу. На мети су ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе „549“ и позадинске јединице Првог моторизованог батаљона у рејонима села Послиште и Билуша, источно од Жура. Испаљено је 14 разорних пројектила. Нема информација о последицама. Дејства још трају.



Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића “Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године”  можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.