POSLEDNJI ZAOKRET
PILOTSKE PRIČE
NEPOŠTOVANJE PRAVILA KAO UZROK UDESA U AVIJACIJI
Tekst objave je u potpunosti preuzet iz knjige „Poslednji zaokret“ pukovnika Dragoslava Spasojevića kojem se ovom prilikom zahvaljujemo na dozvoli da objavimo pilotske priče iz njegove knjige.
Knjigu „Poslednji zaokret“ možete poručiti putem našeg sajta klikom na sliku ispod:
Svi oni koji su letačku obuku prošli u VVA (vazduhoplovna vojna akademija), više puta su čuli od nastavnika letenja i drugih letačkih starešina, otrežnjujuće i zastrašujuće upozorenje da su sva pravila u avijaciji ispisana krvlju. Mnogobrojna stradanja, od prvog leta čoveka avionom pa sve do danas, pokretala su potrebu za izradom pravila u prvom redu o upravljanju avionom, korišćenju vazdušnog prostora, aerodroma i izboru kandidata za pilote aviona.
Mnogima je poznato da se početna letačka obuka u vojnim školama po svetu, odvija na lakim klipnim dvosedim avionima. U RV i PVO Srbije za početnu obuku učenika pilota koristi se, nov i veoma opremljen i kvalitetan avion, domaće proizvodnje V-54 Lasta.
Događaj koji je više nego poučan u vezi je sa naslovom priče, završio se tragično zbog nepridržavanja ograničenja letnih mogućnosti aviona. Slučaj je iz vremena kada se početna letačka obuka pitomaca VVA odvijala na avionu domaće proizvodnje, Aero-2 na aerodromu Titograd.
Avion Aero-2
Bio je lep sunčan dan,vreme povoljno za letačku obuku pitomaca. Planom letenja predviđena je celodnevna letačka obuka po raznim elementima letačke obuke. Nastavnik letenja, potporučnik Novica Miladinović iz 8.klase ŠAOA (škola aktivnih oficira avijacije) imao je zadatak da obučava pitomca – pilota za poletanje, sletanje i let po školskom krugu aerodroma Titograd.
Posle određenih radnji na zemlji, koje predviđaju i predpoletni pregled aviona od strane pilota, posada posle zapuštanja motora vrši voženje aviona do starta na uređenoj zemljanoj PSS (poletno sletna staza) kojih je u vreme klipne avijacije bilo tri do četiri severno i severo-istočno od Titograda (Podgorice).
Letilišta pored Titograda iz perioda klipne avijacije.
Poletanje i let do prvog zaokreta odvijao se bez većih problema. Na poziciji prvog zaokreta školskog kruga i visini 120 metara po preletu naselja Masline kod Podgorice iznenada dolazi do potpunog otkaza motora na Aeru-2.
Nastavnik letenja potporučnik Novica Miladinović, odmah preuzima komande aviona i poštujući uputstvo za aerodrom kreće u levi spuštajući zaokret, sa velikim nagibom u nameri da sleti na jedini teren koji je bio koliko toliko pogodan za prinudno sletanje. Teren označen u uputstvu kao moguć za prinudno sletanje imao je jedan veliki nedostatak. Nalazio se odmah ispod aviona pa da bi se „dohvatio“ trebalo je bez motora napraviti zaokret za čitavih 360 stepeni tj. pun krug. Napuštanje aviona uz upotrebu padobrana, sa pomenute visine nije bilo moguće, završilo bi se tragično.
Poštujući očigledno pogrešno i neprovereno uputstvo za aerodrom i avion Novica posle tri četvrtine zaokreta (270`) levim krilom udara u zemlju kada nastaje lomljava, tumbanje i uništenje aviona na sreću bez požara. Potporučnika Novicu i pitomca nepovređene iz olupine izvlače najbliži meštani, a ubrzo su stigli organi jedinice koji su ih preuzeli i odvezli na aerodrom. Pre ovog slučaja iskusniji piloti su otvoreno sumnjali u mogućnost bezbednog izvođenja propisanog manevra.
Po naređenju komandanta puka, letenje je prekinuto i organizovan sastanak sa svim nastavnicima letenja. Na sastanku se povela žučna rasprava, gde su svi nastavnici tvrdili da je manevar neizvodljiv, a jedino je komandant puka tvrdio suprotno i naredio je da se sastave duple posade aviona, kombinacijom starijih i mlađih nastavnika, kako bi svi isprobali manevar za sletanje na pomenuti teren. Komandant je zahtevao da sa njim pođe upravo potporučnik Miladinović koji je pre nekoliko sati preživeo udes. Ta odluka nije bila po propisima i pravilima, ali Novica nije imao ništa protiv pa je pošao na let sa komandantom.
Avion Aero-2 nije imao radio vezu, letenje se odvijalo u aerodromskoj zoni vizuelnom signalizacijom pa se nije moglo znati šta se događa na mestu izvođenja manevra.
Avion Aero-2 u letu
Pošto su svi avioni u određenom razmaku poleteli i na terenu pokušali da sa oduzetim gasom izvedu zaokret za sletanje na nepripremljen teren, niko nije uspeo. Svi su uglavnom posle 230`do 260`stepeni, sa 120 metara dolazili u blizinu tla, dodavali gas i vraćali se na aerodrom. Poslednji je poleteo komandant sa Novicom. Na mestu za manevar komandant je preuzeo komande aviona i posle oko 270`-290`stepeni levim krilom dodiruje zemlju, dolazi do udesa u kome komandant zadobija teške povrede od kojih je posle dva dana preminuo. Potporučnik Novica je po drugi put u istom danu izašao nepovređen. Bio je to veliki šok i veliki udar za jedinicu. Još jednom se potvrdilo nepisano pravilo da avion ne poštuje i ne poznaje čin i funkciju što smo često mogli čuti služeći u RV i PVO.
Ovo je prilika da pomenem pogibilu dva vazduhoplovna generala RV I PVO Jugoslavije, Ante Sardelića na avionu TV-2 i Bojana Savnika sa MiG-21 pri obavljanju samostalnih letova u mirnodopskim uslovima sedamdesetih godina.
T-33/TV-2
General Radoje Ljubičić, narodni heroj, izgubio je život kao putnik u udesu helikoptera Mi-2 kod prinudnog sletanja na more posle problema sa motorima. Posle tih katastrofa donet je propis po kome piloti na visokim vojnim dužnostima, koji nisu u letačkoj trenaži ne lete na borbenim avionima samostalno.
Letove su obavljali isključivo na dvosedu sa pilotom iz letačke jedinice. Letačka profesija je visokorizična i zahteva punu posvećenost.
Još jednom podsećam na reči generala Stevana Roglića: “Dok je avijacije biće i udesa, ali leteti se mora“.
Knjigu sa više od 90 nepoznatih priča iz letačkog života pilota RV i PVO koja već neko vreme pobuđuje interesovanje vazduhoplovaca i ljubitelja vazduhoplovstva možete poručiti na našem sajtu klikom na sliku ispod: 