Pogođen ukrajinski pasivni radarski detektor Kolčuga-M
Autor analize Zoran Vukosavljević
Više podataka o ovom veoma zanimljivom sistemu pasivne detekcije, može pronaći u knjizi Zorana Vukosavljevića i Branislava Kojadinovića „EŠALON“ – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije koju možete pogledati i poručiti klikom na sliku ispod: 
Na društvenim mrežama pojavio se snimak navodnog pogađanja ukrajinskog pasivnog radarskog detektora tipa Kolčuga-M. Obzirom da do sada uglavnom nismo imali nikakve informacije o korišćenju ovih sistema tokom sukoba u Ukrajini, prenećemo ovu vest.
Prema dostupnim informacijama, stanica Kolčuga-M se nalazila nedaleko od Odese ( u Odeskoj oblasti) za praćenje vazdušne i morske situacije u akvatorijumu Crnog Mora.
Stanica je otkrivena izviđačkim bespilotnim letelicama i zatim pogođena dronom tipa Lancet.
Čak i ako se uzme u obzir da je deklarisani domet Kolčuge od 800 km u određenoj meri preuveličan, uništenje ove stanice je i dalje značajna vest, pošto razdaljina između obala Odeske oblasti i Krima nije toliko velika i u svakom slučaju je odigrala svoju ulogu za ukrajinsku vojsku.
Sa druge strane, gubitak svake ove stanice je značajan gubitak za ukrajinsku vojsku.
Kolčuga je sistem elektronskih mera podrške koji koristi dve ili više lokacija za lociranje emitera triangulacijom. Sistem je montiran na vozilo i sastoji se od velikog vertikalnog mrežastog reflektora, sa dve manje kružne paraboličke antene ispod i par VHF-mikrotalasnih log-periodičnih antena iznad. Antenski tanjiri mogu da iskoriste amplitudnu monopulsnu tehniku za poboljšano određivanje pravca, dok ugaoni razmak logaritamske periodične antene sugeriše da mogu da koriste faznu interferometriju za poboljšanje merenja ugla. Različite manje antene, verovatno za međulokalne komunikacije, nalaze se sa strane i sa zadnje strane antene.
Domet detekcije je jedan od najboljih u svojoj klasi, ali u velikoj meri zavisi od emitovane snage predajnika koji se prati i zahteva zadovoljenje uslova linije vidljivosti na najmanje dve prijemne lokacije za triangulaciju (u poređenju sa tri mesta za multilateracioni sistem kao što je VERA pasivni senzor).
Kompleks Kolčuga može da otkrije i locira vazdušne i površinske mete i prati njihovo kretanje do dometa koji je generalno ograničen samo zajedničkom linijom vidljivosti stanica. Pod pretpostavkom da nema maskiranja terena, na 100 m nadmorske visine (iznad lokalnog terena) i cilja na visini 10 km , domet sistema bi bio približno 450 km. Za mete na visinama od 20 km ograničenje linije vidljivosti bi bilo 620 km — ali mali broj ciljeva leti na takvim visinama. Budući da je ograničen linijom vidljivosti, sistem je efikasan sistem protivvazduhoplovne odbrane za rano upozoravanje na emitere velike snage.
Kolčuga je u stanju da otkrije i identifikuje mnoge vrste radio uređaja postavljenih na kopnene, vazduhoplovne ili morske objekte. Detekcija mete se oslanja samo na emiter koji ima dovoljnu snagu i nalazi se u Kolčuginom frekventnom opsegu. Identifikacija mete je, međutim, složenija i zasniva se na merenju različitih parametara prenošenog signala—kao što su njegova frekvencija, propusni opseg, širina impulsa, interval ponavljanja impulsa, itd. Izveštava se da Kolčuga koristi oko četrdeset različitih parametara prilikom identifikacije meta.
Ovi parametri se upoređuju sa bazom podataka kako bi se identifikovao i tip emitera i, u nekim slučajevima, čak i određeni deo opreme (identifikovanjem jedinstvenog potpisa ili „otiska prsta“ koji većina predajnika ima, zbog varijacija i tolerancija u pojedinačne komponente). Rečeno je da baza podataka u Kolčugi ima kapacitet da uskladišti oko tri stotine različitih tipova emitera i do pet stotina specifičnih potpisa za svaki tip.
Novu knjigu Branislava Kojadinovića i Zorana Vukosavljevića „EŠALON“ – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije koju možete pogledati i poručiti klikom na sliku ispod: