POSLEDNJI ZAOKRET
PILOTSKE PRIČE
NA OPASNOM MESTU – IZNAD METE VI FLOTE

Tekst je u potpunosti preuzet iz knjige “Poslednji zaokret” pukovnika Dragoslava Spasojevića kojem se ovom prilikom zahvaljujemo na dozvoli da objavimo pilotske priče iz njegove knjige.

Knjigu “Poslednji zaokret” možete poručiti putem našeg sajta klikom na sliku ispod:





Iz krizne 1974. godine opisaću još jedan doživljaj iz bliskog susreta sa protivničkim brodovima iz VI flote, koji je mogao da iskomplikuje ionako napetu situaciju u vodama severnog Jadrana. Razlog za napete odnose između Italije i Jugoslavije opisan je u priči „Na tuđem nebu“ tj. potera za Nosačem helikoptera “Ivo Džima”. Suština je zahtev Italije za revidiranjem granice u rejonu Istre i slovenačkog primorja. Kao pripadnici pomorske avijacije, izviđanje i praćenje pomorskih snaga protivnika izvršavali smo skoro isključivo na zahtev i po pozivu Komande RM. Najveći broj letova napravili smo kapetan Slave Velkovski i ja tokom praćenja pomenutog nosača helikoptera.




U istoriji ratova i sukoba bilo je raznih nesporazuma i slučajeva koji su rezultirali velikim krvoprolićem. Malo je falilo da jedan moj izviđački let dovede do komplikacija u tako napetoj situaciji. Komandir eskadrile i dva izviđača, kapetan Velkovski i ja bili smo neprekidno u pripravnosti i poletali smo na zadatke naizmenično.
Bio je 6. april 1974. godine oko 14.30 časova kada smo dobili podatke o rejonu izviđanja i signal za poletanje. Prenosom podataka na kodiranu kartu dobili smo poziciju rejona izviđanja. Prema podacima brodskih ili obalskih radara na poziciji 20 km od rta Kamenjak u kursu 200, uočena su tri neidentifikovana plovna objekta koja povremeno ulaze u naše teritorijalne vode.

Rt Kamenjak, Istra




Zadatak vizuelnog izviđanja iz vazduha bio je da se brodovi identifikuju i bočnim bliskim preletom upozore i stavi im se na znanje da su praćeni. Pošto sam ja bio na redu za izvršenje izviđanja, komandir eskadrile potpukovnik Krstović izdao mi je zadatak i naredio da odmah krenem na izvršenje. Posle poletanja sa aerodroma Pula avionom IJ-21 Jastreb doleteo sam do krajnje tačke rta Kamenjak, odakle sam zauzeo zadati kurs i štopovao vreme. Izviđačka verzija Jastreba pored nekoliko kamera za snimanje, svetlećih avio bombi (SAB) za noć i (FOTAB) fotografskih avio bombi, druge opreme nije imao.

Zato, da bi pronašli cilj na otvorenom moru, postojale su šeme za pretraživanje. Posle nepuna dva i po minuta stigao sam na proračunatu poziciju i otpočeo manevar traženja. Samo što sam okrenuo iz kursa 200 u kurs 135, uočio sam levo napred (u 10 časova) manji brod, kao da je bio minolovac ili korveta sa pustim palubama, kao da nema nikog na brodu.

Ratni brod VI flote





Bio je iz sastava VI flote, a nekoliko stotina metara ispred njega uočio sam još jedan, čini mi se, isti kao prvi. Bio sam na oko 20 metara visine, a brodovi koje sam pronašao, bili su u koloni i kretali su se malom brzinom u kursu 130-135. Nastavio sam let sa istim elementima i ispred prvog broda napravio sam zaokret za 180 stepeni, zauzevši suprotan kurs od njihovog pravca. Posmatrao sam brodove i nisam video da se nešto posebno dešava na njima.

Po preletu traverze (bočno) drugog broda, posle 5-10 sekundi krenuo sam u levi zaokret sa namerom da ponovim bočno osmatranje i eventualno bočno-koso snimanje. Na moje veliko iznenađenje, kada sam prolazio uzdužnu osu drugog broda na odstojanju oko 700-800 metara, odjednom su ispred mog Jastreba počeli da se dižu put neba vodeni stubovi, 10-15 metara visine. Bilo ih je šest ili sedam, možda i više od toga. Naglim i oštrim zaokretom zaobišao sam to mesto i u prvi mah pomislio: počelo je. Bio sam ubeđen da sam ja bio njihov cilj ali da promašuju i projektili padaju u vodu.
Međutim, u onom zaokretu za izbegavanje opasnog mesta krajem oka primetio sam u moru neki predmet crveno-bele boje, pa sam odlučio da izdalje malo bolje pogledam o čemu se radi. Pažljivim posmatranjem primetim da se predmet kreće, što se vidi po beličastom tragu u moru. Zaključio sam, na osnovu iskustva u vežbama sa našom RM, da bi to mogla biti meta, koju na sajli vuče onaj drugi brod iz kolone ali mi nije jasno ko dejstvuje.




To je to, pomislio sam, dva broda na granici teritorijalnih voda provociraju gađajući metu. Spremao sam se da predam kodirani izveštaj vizuelnog izviđanja u povratku prema rtu Kamenjak, kad iz sumaglice, koja je česta na moru, izroni razarač koji je bio duboko u našim vodama. Tada mi je bilo sve jasno. Zaključio sam da je razarač vršio dejstvo na onu metu. Po sletanju sam požurio da dam usmeni izveštaj komandiru, a posle toga sledio je i pismeni izveštaj.

Dolazeći na komandno mesto komandira, odlučio sam da se malo našalim. Kada me je upitao šta sam video, rekao sam za ona tri broda i povredu granice i dodao da su dejstvovali. Za trenutak je spustio naočare i vidno iznenađen me upitao: „Pa jesu li te pogodili?“ „Pa kao što vidite nisu jer su dejstvovali na metu“, rekoh komandiru.

IJ-21 na izviđačkom zadatku



Blago me je ukorio za neozbiljnost i nastavio da dostavlja podatke prema komandama.
Mislim da su u pomenuti rejon upućeni raketni čamci, ali i bez njih pomenuti brodovi VI flote napustili su naše teritorijalne vode, što je utvrdio moj kolega Slave, koji je nakon sat vremena izvršio kontrolno izviđanje. Na analizi sa oficirima ratne mornarice neko je izneo stav da je eksplozije u vodi izazvala naprava za razminiravanje, koju je vukao minolovac, a mine su postavili sami brodovi VI flote, radi uvežbavanja.

Ja sam se igrom slučaja našao na toj poziciji. Većina stručnjaka se saglasila sa mojim zaključkom da je ipak to bila vatra sa razarača. Posle 40 godina sreo sam jednog mlađeg kolegu, čijeg imena nisam mogao da se setim, koji je krizne 1974. godine bio na službi u Puli i rekao mi kako je njegov pašenog više puta „ludio“ zbog nas izviđača jer smo u povratku sa zadataka prolazili pored ostrva Brioni, gde je često boravio vrhovni komandant Tito, a taj pašenog je komandovao PVO i bio više puta u situaciji da otvori vatru na nas, misleći da su agresorski avioni.




Ovde bih izneo jednu problematičnu borbenu situaciju koja je bacila ljagu na naše dotadašnje rezultate u otkrivanju i praćenju brodova RM Italije i VI američke flote.Naime, jedne noći oko 02 sata nas trojica izviđača dobili smo signal za uzbunu i poletanje sa svetlećim bombama. Po nervozi i zbrci koja je bila naglašena od nas je zahtevano da poletimo kako bi osvetlili neprijateljske snage na moru bez ikakvih podataka o poziciji i pravcu koji treba osvetliti. Inače,sve vreme krize ,protivničke snage su se sa grupama brodova zaletale prema našim teritorijalnim vodama što je izazivalo reagovanje naših snaga i tako nas iscrpljivali.




Pošto su iz viših komandi panično zahtevali naše poletanje, kao što rekoh, bez neophodnih podataka, na izvršenje je poleteo komandir Krstović očekujući da će uspeti da vidi siluete protivničkih brodova, što je moguće u svetlijim noćima i pri mesečini. To se nije desilo nego je ispalo ono najgore; bombe je odbacio i osvetlo naše raketne čamce i druge naše brodove. Da stvar bude gora to se desilo u blizini Briona. Protivnički brodovi su kao i obično na granici teritorijalnih voda naglo okrenuli u suprotni pravac i otplovili prema otvorenom moru. Tako je završena još jedna iznurujuća noć aprila 1974 godine a mi smo bez obzira na nedostatak uslova za izvršenje zadatka, pretrpeli grdnju, raport i ribanje. Posle završetka vojne krize i po povratku na matični aerodrom, Ortješ kod Mostara predpostavljena komanda nije se pretrgla u dodeli priznanja. Samo su jednog odlikovali vrlo visokim odlikovanjem.

Knjigu sa više od 90 nepoznatih priča iz letačkog života pilota RV i PVO koja već neko vreme pobuđuje interesovanje vazduhoplovaca i ljubitelja vazduhoplovstva možete poručiti na našem sajtu klikom na sliku ispod: