Novi i modernizovani radari centimetarske grupe u Vozdušnoj PVO Ruske vojske

 


Svevisinski radar 96L6 “Lira”, osnovni osmatračko-akvizicijski radar raketnih diviziona S-400 Trijumf

Tekst članka je u potpunosti preuzet iz nove knjige Branislava Kojadinovića i Zorana Vukosavljevića „EŠALON“ – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije koju možete pogledati i poručiti klikom na sliku ispod:

U taktičkoj grupi radara se dakle pojavio jedan mnogo bolji, i prirodno savremeniji radar, ali koji dosta odstupa od filozofije konstrukcije Nive ST-68. Radi se, naravno o radaru Lira 96L6 (neprovereno ime Papadljot ili Padljot D) koji je, za razliku od Nive, pre svega stvarno svevisinski, a ne samo pretežno niskovisinski. Koliko je autorima poznato, u trupnom žargonu za njega se često koristi naziv Lira, koji je nasledio, odnosno preuzeo od starih 1L117 i 1L118, koji su često imali isti nadimak, naravno po proizvođaču. Pojava ovog radara se desila unutar projekta S-400, koji po mnogim mišljenjima i nije nov sistem, nego krajnja usavršena evolucija S-300 PM-2 modela mada to Rusi čvrsto negiraju (što je inače tačno) ali naravno zbog vojne tajne odbijaju da preciziraju. Činjenica je da je glavni kineski načelnik tehnike PVO u svom čuvenom intervjuu jednostavno ocenio razliku između S-300 Favorita (koji je poslednja PMU-2 verzija samo nešto slabija od PM-2) i S-400 Trijumfa kao praktično vrlo veliku i pored svih rođačkih sličnosti.

Pošto ima svega dva korisnika ovih radara do skoro, mi još uvek ne znamo sa sigurnošću ni frekvenciju ovih radara. U tom pogledu većina stručnjaka (pa i autori) se slažu da je u pitanju radar C-banda sa pretpostavkom o pomoćnom kanalu oko 5,26-5,35 GHz i pretpostavkom o glavnom kanalu na 6,43-6,67 GHz. Interesantno je da usled prodaje sistema S-300PMU-1 recimo Grčkoj, zapad jako dobro poznaje radare Krokodil (Nive poznaje iz više vojski) barem u njihovoj izvoznoj verziji , ali ne i Lire 96L.

Zapravo, ovaj radar se može bez ikakvih adaptacija i sa standardnom trupnom opremom od S-300 PMU-2 (PM-2), koristiti kao i u S-400. Kod starijih verzija PMU-1(PM), se radar takođe može koristiti, ali samo vezom sa optičkim kablom i konektujuće-pretvaračkim ustrojstvom, a ne tako lako (tek posle opsežnije modernizacije) i radio uređajima. Kada se pojavio, mnogi su pretpostavljali da ovaj radar istovremeno menja i ST-68 Nivu i 76N6 Krokodila na mestu pojedinačnih diviziona. I Kina ga je tako i kupila za najnovije S-300. Međutim u tim (već spomenutim) raspravama, vođenim pre više godina, autor ovih redova je tvrdio da Lira 96L6, može kvalitetno izbaciti ST-68, ali ne i Krokodila, koji je naizgled i dalje nezamenljiv, usled svojih posebnih karakteristika. Kinezi (koji su ga na kraju izbacili) sa svoje strane imaju svoj specijalizovani niskovisinski detektor klasičnog tipa (Krokodil je krajnje neklasičan) ali u velikom broju i domaće razrađene proizvodnje. Istina da mnogi misle da je prodaja Krokodila Grčkoj bila eliminišući faktor, ali obzirom na specifičan sistem emitovanja, verovatno su grčki modeli vrlo efikasno ne oslabljeni, već promenjeni u značajnoj meri u odnosu na sada aktuelne ruske modele. Grčka time nije oštećena jer modifikacija sakrila samo ruske frekvencije i modulacije i grčki radari nisu ništa izgubili na aktuelnosti protiv Turske, ali svakako pokazuje da je Krokodilu ipak došao kraj. Radar Lira 96L6 je radar pojedinačnih diviziona sistema S-300 i S-400. Zameniće radare tipa Niva u tim jedinicama sigurno. Među analitičarima se često debatuje da li je radar donjeg ili gornjeg S dijapazona i da je po tome sličan sa ST-68U ali je on zapravo verovatno u C bandu u pretpostavljenim navedenim frekvencijama.

Dugo su na internetu poturani crteži njegove varijante koja se diže na stubove, ali takođe vrlo dugo nije viđena, pa su mnogi i mislili da je u pitanju dezinformacija. Međutim od 2008. varijanta se i fizički pojavila. Ta varijanta nije u razvijanju tako brza, za dizanje na stub joj treba 1 do 2 časa (na novim stubovima to će biti skraćeno ispod 1 časa i ispod 30 minuta, ali novi stubovi još nisu operativni, bar javno), a razvijanje bez stuba traje 30 minuta, što je još uvek veoma dobro iako nije baš na nivou „pucaj i beži“ (shoot and scoot). Naravno, kao osnovna varijanta se smatra ona koja je integralna na vozilu i koja je petominutna. Radar je inače moderna PFAR konstrukcija, potpuno 3D, relativno dobrih performansi po dometu, zapravo bolje rečeno adekvatnog dometa, dobrih osobina po otpornosti na smetnje u klateru i srednjih mogućnosti borbe protiv ometanja (u opštem smislu), sve navedeno je procena autora. Međutim to je radar sa neverovatnom petominutnom pokretljivšću. Taj nivo pokretljivosti se ni danas ne sreće mnogo kod realno upotrebljive opreme. Po tome radar nije jedinstven, ali jedine prave konkurencije su mu takođe ruski radari. Radar je po opremi za vezu i predaju podataka moguće uvezati sa komandnim mestima kako diviziona (divizionskim KIS-evima, koje mi nazivamo drugom kabinom, na istom vozilu, iza nišanskog radara) a isto tako i sa KIS-om puka i brigade.

Liru je moguće uvezati kako u nove tako i stare ASURI sisteme (Osnova, Polje, Fundament) i naravno i u nove i stare KIS-eve tipa Bajkal i Senjež. Kada divizion ostane samostalan (bez linka ka pukovskom KIS-u) ovaj radar preuzima ulogu rezervnog komandnog mesta, što je moguće jer ima 5 radnih mesta. Jedina primedba na ovaj radar (i to starije varijante) je da je broj praćenih ciljeva samo za nijansu ali ipak, na granici dovoljnosti. Radar, naime, prati samo 100 ciljeva, što je za nekih 20%-40% manje od idealnog broja u njegovoj eventualno proširenoj ulozi komandovanja nad više diviziona i kao niskovisinskog isturenog detektora puka (ili na stubu). Zapravo verovatno da će uslediti uskoro i modernizcija radara u tom smislu, što je vrlo mali zahvat za Ruse i zasniva se samo na promeni starijeg računara generacije Pentium 3 novijim. Čak ni osnovni algoritmi ne moraju da se menjaju, a takve modernizacije su kod Rusa postale skoro rutina, ali se o njima mnogo ne govori, kako zbog vojne tajne, tako i zbog toga što običnom svetu takvi zahvati nisu razumljivi, u tom smislu i novinarima, pa nemaju atraktivnost. Pored modernih načina pretrage i manipulisanja (pencil beams) penkalo (pod)snopovima za veće visine, ovaj radar ima modove za niskoleteće ciljeve, ali ima zapravo problema da ih otkrije i to radi mnogo uspešnije sa stubova. Nije to neka epohalna tajna, čak i zapadni radari i to i najbolji među njima imaju takve probleme i jednako male vrednosti kvalitetnog i sigurnog otkrivanja, pogotovo malorazmernih niskoletećih ciljeva, a posebno na brdskom zemljištu. Nije ništa bolje ni sa najmodernijim Tomsonima, Markonijima pa i američkim radarima, to je neka sasvim, sasvim druga tema i spada u priču o radarskoj lokaciji niskoletećih ciljeva. Osim navedenog radar ima i modove usporenja u sektoru kao i rad u sektoru.

Kako bilo, pošto je već prisutan u okviru S-400 i kod Favorita, sretaćemo ga vrlo dugo. To nam govori da su Rusi sa njegovim baznim karakteristikama zadovoljni i da time verovatno ima i neke nama sada nepoznate kvalitete, a i da će se još dugo i uspešno proizvoditi i svakako i usavršavati i da je svakako, u ruskom maniru, prijemčiv za modernizacije.

Više o ovim radarima možete pronaći u knjizi: „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ koju možete pogledati i poručiti klikom na sliku ispod