О обарању америчког бомбардера „stealth“ технологије Ф-117 написано је много текстова и чланака, али једна књига је својом аутентичношћу и студиозношћу подигла лествице домаћег војног издаваштва на највиши ниво и представља незаобилазну литературу за све озбиљне историчаре и истраживаче трагичног периода НАТО агресије на нашу земљу.
Текст који објављујемо преузет је у потпуности из књиге „Пад ноћног сокола“ Славише Голубовића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из ове сјајне књиге.
КЊИГУ „ПАД НОЋНОГ СОКОЛА“ МОЖЕТЕ ПОРУЧИТИ КЛИКОМ НА СЛИКУ ИСПОД
План дејстава коалиционих снага
Дана 27. марта 1999. године, због нешто лошијих временских прилика у односу на претходне три ноћи, отказани су летови свих врста бомбардерске авијације и одлучено је да се за дејство по циљевима на земљи, северно од 44. паралеле, употребе само авиони F-117А и B-2, који су летели и претходних ноћи. Планирана су три удара током вечери по следећем моделу:
1. oсам авиона F-117А, четири авиона F-16, два авиона F-15C, осам авиона F-16CJ (SEAD група). У подршци је био један британски AWACS (MAGIC-86)1, командно место у ваздуху изнад Босне ЕC-130Е ABCCC (MOONBEAM)2, четири авиона ЕА-6B и више авио-цистерни KC-135;
2. четири авиона F-117А са нешто мањим бројем авиона за подршку;
3. неутврђен број бомбардера B-2, који су током преподнева полетели из база у САД.
Иако застарео, ракетни систем ПВО „Нева“ је оборио Ф-117, Ф-16 и оштетио већи број НАТО авиона
За долазак до објекта дејства део борбене авијације, северно од 44. паралеле, тога дана користио је ваздушни простор Словеније, потом Мађарске, након чега би, зависно од задатка, користили неколико улазних врата. У односу на локацију циља по коме ће дејствовати, а на основу података о положајима српских снага ПВО, рачунарски системи су одређивали конкретну маршруту лета за сваки авион F-117А појединачно. Авиони ЕА-6B, осим основне намене електронског ометања, били су наоружани противрадарским ракетама HARM.
Први удар са осам авиона F-117А, авионима за ловачку заштиту F-15C, авионима за дејство по системима ПВО F-16CJ SEAD групе (Suppression of Enemy Air Defenses), авионима за електронско ометање ЕА-6B и авионима цистернама, започео је по плану, полетањем нешто после 19 часова. Трајао је до момента када је оборен један од бомбардера F-117А, када је налет нагло прекинут. Други и трећи удар су отказани, а започела је изненадна операција спасавања пилота обореног авиона.
….
Само на нашем сајту можете поручити и руско издање ове фантастичне студије пуковника Славише Голубовића кликом на слику испод: 
Пратећи кретање циља руковалац гађања наређује његово откривање станицом за вођење ракета у тренутку када се приближио на даљину од 16 km. Командир батерије потпоручник Дарко Николић усмерава официра за вођење ракета на командовани азимут. Официр за вођење ракета капетан I класе Сенад Муминовић открива циљ и предаје га на праћење операторима праћења воднику I класе Дејану Тиосављевићу по равни Ф1 и старијем воднику I класе Драгану Матићу по Ф2. Због велике угловне брзине, оператори не успевају да започну праћење циља.
Одмах затим следи други покушај предаје циља на праћење на даљини 14 km, који такође не успева.
У трећем покушају, кад је циљ већ дошао на даљину 12 km, оператори праћења успевају да поклопе циљ са вертикалним маркером и стабилизују праћење по угловним координатама, а официр за вођење ракета по даљини. Руковалац гађања командује лансирање. Официр за вођење лансира прву ракету, прати њен захват, извештава да је захваћена, пра¬ти вођење и извештава да је вођење нормално. Друга ракета стартује аутоматски после пет секунди. Официр за вођење ракета извештава да друга није захваћена. Наставља да контролише праћење циља и прати вођење прве ракете.
Пилот Дејл Зелко, кроз танким слојем злата пресвучено стакло пилотске кабине, уочава најпре једну, а потом и другу светлећу куглу. Схватајући да неће моћи да их избегне предузима једини могући корак у том тренутку, а то је маневар висином на горе. Официр за вођење осматра сусрет ракете и циља и извештава да је циљ уништен на даљини 14 km. Висина циља у тренутку сусрета била је око 8 km. Друга ракета није вођена ка циљу јер није била захваћена, па је све време лета имала путању косог хица, са непознатом локацијом пада.
Руковалац гађања потпуковник Золтан Дани извештава КМ рбр ПВО да је циљ уништен. Тражи дозволу за премештање на наредни положај. Наређење за премештање добија око 21.15 часова. У рекордном року дивизион се преводи у маршевски положај и напушта ватрени положај до 22.30 часова.
Поклопац кабине „невидљивог“ Ф-117 у блату села Буђановци
Резултат
F-117A je први авион тог типа у свету који је оборен. Оборио га је 3. рд ПВО 250. рбр ПВО наоружан ракетним системом противваздухопловне одбране С-125М (НЕВА), 27. марта 1999. године у 20 часова и 42 минута. Погођен је на висини око 8.000 метара и даљини око 14 km од дивизиона. Олупина авиона је пронађена 1.690 метара североисточно од центра села Буђановци, односно 47 km западно од центра Београда. Део остатака авиона данас се налази у Музеју ваздухопловства у Београду.
Тај догађај није значио само губитак америчког борбеног авиона, него и нарушавање некадашње непобедиве ауре авиона F-117А, који је годинама имао непроцењиву психолошку вредност за Сједињене Америчке Државе.
У конструисање и производњу тог модела авиона уложене су милијарде долара. Вероватно је страшан осећај сазнање да је ракета која кошта неколико стотина хиљада долара уништила авион који кошта око 45 милиона долара.
Био је то обавештајни, финансијски и технолошки пораз, чије су последице немерљиво премашиле материјални губитак који је настао уништењем једног ваздухоплова. С правом се може сматрати да је обарање тог авиона у борбеним дејствима имало значајан утицај на његово повлачење из оперативне употребе у априлу 2008. године.
КЊИГУ „ПАД НОЋНОГ СОКОЛА“ МОЖЕТЕ ПОРУЧИТИ КЛИКОМ НА СЛИКУ ИСПОД