ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
ДВАДЕСЕТ ДРУГИ ДАН ПАКЛА
14. април 1999. године
Породица Милић губи и другог сина близанца
Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. Ратни дневник можете поручити кликом на слику испод. 
У кући телефони непрекидно звоне. Чујем Лазаревића како повишеним гласом разговара са неким. Према реакцији схватам да се десило нешто озбиљно. Улазим у дневни боравак управо када је завршио разговор. Гледа у мене и каже: „Ови слепци су гађали колону аутобуса са добровољцима у рејона села Волујак. Погинула су два официра и пет војника и уништено је борбено возило из 52. батаљона војне полиције и теренско возило ПУХ“.
БОВ М-86 Војске Југославије
На основу пристиглих извештаја Лазаревић реферише да је дејство на маршевску колону са добровољацима авијација извршила у 2.30 часова и да су погинули: потпуковник Симовић Мирослав из Команде Приштинског корпуса, потпоручник Милић Бобан и војници Јоргован Саша, Димитрић Борислав, Пауновић Мирослав, Селимовић Десимир и Трошић Драган, сви из 52. батаљона војне полиције. Били су патрола војне полиције у БОВ-у која је прихватла колону при уласку на Косово и Метохију и водила у Ђаковицу. Напад је извршен авионима типа А-10. Откривено је борбено возило и лансирана ракета . Од борбеног возила је, према извештају очевидаца, остао само комад истопљеног метала. Термовизијски пројектил са авиона А-10 развија температуру неколико хиљада степени. Замишљам како је то изгледало, кад у једном трену погине седам припадника Армије.
Тада сам прочитао име другог погинулог старешине, потпоручника Бобана Драгољуба Милића, командира вода у 52. батаљону војне полиције Приштинског корпуса. Облио ме зној, хватам се за главу и питам: „Лазо, немој само да ми кажеш да је ово син нашег друга из Службе државне безбедности“. Лазаревић ме гледа и каже: „Да, то је други његов син. Први, Срђан, артиљерац, преминуо је после тешког рањавања 31. марта на ВМА. Они су близанци“.
„Па, ..бем ти и рат и живот. Зар је то могуће! Зашто их нисмо раздвојили и послали ван Космета?”
”Нису хтели да се раздвајају. Срђан је био у 125. моторизованој бригаде. Рањен је у селу Трнавце, код Србице“.
Соколови поломљених крила
У Извештају о губицима су подаци о 14 погинулих припадника Армије, од којих четири официра.
Погинули су од дејства ОВК: Војводић Данило, војник из 125. моторизоване бригаде, у рејону Кошара; Иванковић Крунислав, капетан прве класе, командир чете у 125. моторизованој бригади, у рејону Кошара, приликом извлачења из борбе рањеног војника Негића; Јошовић Милосав, војник добровољац из 125. моторизоване бригаде, у рејону Маја Глава код Кошара; Леовац Предраг, потпоручник из 53 граничног батаљона, у рејону Кошара; Негић Бранислав, војник из 125. моторизоване бригаде, у рејону Кошара; Томашевић Стојадин, десетар из 125. моторизоване бригаде, у рејону Кошара.
Погинули од авијације НАТО: Димитрић Борислав, војник из 52. батаљона војне полиције, у рејону села Волујак код Клине; Димитријевић Вукашина Славиша, војник из 549. моторизоване бригаде, у селу Послиште код Призрена; Јоргован Саша, војник из 52. батаљона војне полиције, у рејону села Волујак код Клине; Милић Бобан, поручник, командир вода у 52. батаљону војне полиције, у рејону села Волујак код Клине; Пауновић Мирослав, војник из 52. батаљона војне полиције, у рејону села Волујак код Клине; Селимовић Десимир, војник из 52 батаљона војне полиције, у рејону села Волујак код Клине; Симовић Мирослав, потпуковник из команде Приштинског корпуса, у рејону села Волујак код Клине; Трошић Драган, војник из 52. батаљона војне полиције, у рејону села Волујак код Клине.
Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. Ратни дневник можете поручити кликом на слику испод.