Дан хаоса и злочина у присуству КФОР-а

РАТНО СТАЊЕ –  четврти дан мира, 13. јун 1999. године
Дан хаоса и злочина у присуству КФОР-а

РАТНИ ДНЕВНИК  ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају „Милосрдног анђела“ генерала Небојше Павковића можете погледати и поручити кликом на слику испод:

Органи државе Србије и ШВК не предузимају одлучне мере код Команде Кфор-а да спроведе потписани Споразум. Због тога су преостале јединице ВЈ и МУП-а, као и цивили, препуштени на милост терористима, који у протеклим данима имају пуну подршку од оних који треба да обезбеде и гарантују мир. Према непотврђеним подацима, од почетка извлачења јединица армије са Косова и Метохије, погинуло је 8 и рањено 10 лица, а није познат тачан број киднапованих војника, полицајаца и цивила. Одлучио сам да, ако се оваква ситуација настави, прекинем извлачења јединица са Косова и Метохије.

Књиге из едиције „РАТНИК“, сведочења учесника и ратних команданата 1998-1999. можете поручити кликом на слику испод:

У предграђу Призрена разуларена маса људи блокирала је два моторна возила војне полиције. Једно од возила је успело да се пробије, а друго је киднаповано са два војна полицајца и једним цивилним лицем.
У 15.00 часова у Сувој Реци нападнута је колона из састава 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, која се враћала у Ђаковицу по материјално-техничка средства. Колону је предводио командант дивизиона, мајор Маричић Велимир. У центру Суве Реке из околних зграда отворена је заседна ватра. Два моторна возила су погођена, а у борби су нестали водник Зоран Марковић и војници, Миодраг Николић, Предраг Ивковић и Бојић Драгољуб.

На путу према Сувој Реци у 17.00 часова нападнута је и колона из састава 549. моторизоване бригаде. Приликом одбијања напада одсечена је главнина колоне, која се под борбом пробила из окружења и наставила марш преко Брезовице. Нема података о последицама. Градови Сува Река, Ораховац и Малишево са околним селима су у рукама ОВК. Нападнута је јединица Први хаубички дивизион 155 мм из 52. артиљеријско-ракетне бригаде. Том приликом је заробљено 16 припадника јединице: два подофицира, осам војника, три војна обвезника и три возача моторних возила (цивилна лица). Заплењена су два вучна воза, четири теретна возила и једно моторно возило, ауто-цистерна. Све се дешавало у присуству припадника немачког контингента КФОР-а, који су из Качаника маршевали ка Призрену, и нису реаговали да заштите припаднике ВЈ.

НОВУ КЊИГУ О ЈУНАЧКОМ ОТПОРУ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОКОМ БОРБИ НА КОШАРАМА И ПАШТРИКУ МОЖЕТЕ ПОРУЧИТИ КЛИКОМ НА СЛИКУ ИСПОД:

У 18.30 часова у рејону села Блаце, на превоју Дуље, нападнута је колона моторних возила коју је водио командант Војног одсека Призрен, пуковник Томислав Митић. Сналажљивошћу команданта избегнута је трагедија. Пуковник Митић је колону паркирао у непосредној близини пункта КФОР-а. После интервенције од стране нашег Тима, припадници КФОР-а су попунили горивом наша возила и под пратњом их спровели у Призрен. У току ове акције рањен је припадник из немачког контингента, од стране ШТС.

Рапорт Врховном команданту
(Резервно командно место „Пролом Бања“, 23.25 часова)

Јавио се председник Милошевић. Каже ми: ‘“Посао са Русима је добро одрађен, али не знам до када ће тако остати. Москва није одушевљена као ми. Шта има генерале?“, пита.
„Господине председниче, не знам да ли Ви добијате праве информације о стању на Космету последњих дана. Овамо је хаос који измиче контроли. Снаге КФОР-а не улазе према очекиваној динамици, а ми поштујемо Војнотехнички споразум и по плану извлачимо јединице. Простор остаје непоседнут, а терористи масовно улазе на Космет. На неким правцима заједно са мировним снагама. Становништво је у паници и напушта територију. На Космету не функционишу институције. Јединице МУП-а заједно са нама напуштају Косово и Метохију. Полицијске станице и војне објекте су већ запосели терористи који у присуству КФОР-а убијају цивиле, нападају колоне и покушавају упад на државној граници. На Косову и Метохији, осим Команде Приштинског корпуса, нема институције која може да контролише стање. Споразум је потписан, а да најважнија техничка питања нису регулисана, или ја за њих не знам. Нема примопредаје са снагама КФОР-а, нема преузимања границе, нема контроле и разоружања терориста. У току дана у присуству снага УН убијена су три и киднаповано 20 припадника Армије и заплењено осам моторних возила разне намене. Према подацима са терена, убијено је 15 цивила, међу којима и три новинара, а киднаповано 9 грађана. Због овакве ситуације прекинуо сам извлачење 549. моторизоване бригаде, а делове 252. оклопне бригаде и 549. моторизоване бригаде ставио у готовост за интервенцију ка Сувој Реци и Призрену“, реферишем у једном даху.

Председник је десетак секунди ћутао, а онда забринутим гласо рекао: „Ако је стање доле такво, то јесте хаос и трагедија. Добро је да сте ме звали. То је већ државно и политичко питање. Посебно отети људи. Генерале, добре сте одлуке донели, а ја преузимам на себе да се снаге КФОР-а што брже ангажују на стварању безбедоносних услова и за војску и за становништво, према потписаном Споразуму“’.
Пре него што смо завршили разговор, пита да ли сам известио Ојданића. Одговарам: „Само преко редовних и ванредних извештаја“. На крају је рекао да ће разговарати са њим.

Одмах после завршеног разговора добијам информацију да је у Приштинском насељу Врањевац из заседе убијен припадник армијског оркестра, војни музичар, заставник Издерић Славиша.

Пуковник Антић послао ми је извештај МУП-а који је упутио помоћник министра, генерал-потпуковник полиције, Обрад Стевановић, један од потписника Војнотехничког споразума. У њему је потврђена драматична ситуација на Косову и Метохији. Наведено је да се безбедносна ситуација на подручју Призрена и Пећи озбиљно компликује и да је „по уласку међународних снага у Призрен и Ђаковицу, већи број припадника ОВК, међу којима су и грађани Албаније, ушао у градове са возилима регистарских ознака из Кукса и Тиране. Отварајући ватру, убили су неколико грађана Призрена, а у пограничној зони код Ђаковице у току је јачи напад на снаге које се повлаче ка Ђаковици, при чему је више људи убијено. Ситуација се компликује из часа у час, а јединице КФОР-а не предузимају мере да заштите цивиле и полицију. У Ђаковици се тренутно налази око 300, а у Призрену око 3.000 Срба, чија безбедност је озбиљно угрожена, а евакуација небезбедна.

Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.

Колоне избеглица које се крећу веома је тешко зауставити, због спремности и на оружани отпор… Снаге КФОР-а још увек нису довољне да покрију све критичне тачке и спрече могуће инциденте, и поред наших учесталих контаката са командом КФОР-а у Скопљу.

Већи део локалне полиције самовољно је напустио своје јединице и удаљио се из секретаријата… само у току дана убијено је 12 лица, на Врањевцу 5, на путу Приштина– Лукаре 3, на Дуљу 1, у Сувој Реци 2 и у Приштини 1, а отето је 9 лица, у Белаћевцу 5, у Штимљу 3 и у Новом Селу 1 “.

Одмах зовем генерала Лазаревића. Питам за сукобе око државне границе код Ђаковице. У вези са сукобом код Ђаковице, извештава да се борбе воде на граници у рејону Карауле „Морина“, где је група од око 100 до 150 терориста покушала да се пробије ка Ђаковици одговорио је Лаза.

У прегледу догађаја за данашњи дан, поред информација о нападима ШТС у току дана, најважнији и најтужнији подаци су о губицима у јединицама Армије.

У току овог четвртог дана мира, погинула су четири, а нестало је , према подацима који су стигли до поноћи , десет припадника Треће армије.
Погинули су у миру од дејства ОВК:
Бијелић Мирко, војник из 549. моторизоване бригаде, у рејону Суве Реке; Јеличић Илија, војник из 549. моторизоване бригаде, на Врањевцу у Приштини; Стаменковић Небојша, војник из 549. моторизоване бригаде, на Врањевцу у Приштини; добровољац Пантелић Ранко, из 549. моторизоване бригаде, на путу Приштина-Медвеђа.

Нестали су у борбама са ШТС:
војник Белхим Муја, из 549. моторизоване бригаде у рејону Суве Реке; војник Бојић Драгољуб, из 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у Сувој Реци; војник Бурђић Драган из 549 .моторизоване бригаде у рејону Штимља; војник Ивковић Предраг из 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у Сувој Реци; заставник из војног оркестра Приштина, Издерић Славиша, на Врањевцу у Приштини; војник Јовановић Ивица из 51. моторизоване бригаде у Сувој Реци; водник прве класе. Марковић Зоран, из 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у Сувој Реци; војник Николић Миодраг из 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у Сувој Реци; десетар Рашовић Драгиша из 52. инжињеријског пука у Сувој Реци; војник Буцало Драган из 549. моторизоване бригаде, у рејону Суве Реке.
Подаци и имена преосталих 10 припадника још нису стигла на Резервно командно место „3“.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“  можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.