ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА

ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТИ ДАН ПАКЛА

 8. мај 1999. године

 Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. 

Ратни дневник генерала Павковића можете поручити кликом на слику испод:

Хероји 37. моторизоване бригаде из Рашке бране Дреницу

(Командно место 37. моторизоване бригаде, село Нови Поклек, 10.10 часова)

Нови дан и четрдесет шести дан НАТО агресије дочекујем са домаћином и генералима Лазаревићем и Ђаковићем. Уморан сам још од претходног дана. Одлажем одлазак на одмор  јер чекам нове информације са Командног места „3“ из Ниша и Команде Нишког корпуса. У 0.45 часова стиже информација из Оперативног центра ШВК да је НАТО у 23.45 часова  претходног дана  бомбардовао строги центар Београда. На мети су биле зграде Савезног МУП-а, ГШ ВЈ и Савезног министарства одбране.

Јавља се генерал-мајор Николић и реферише да су са шест разорних пројектила гађани магацини 231. техничког складишта 201. позадинске базе „Параћинске утрине“, источно од Параћина. Нема података о последицама. У 1.50 часова авијација поново гађа зграде ГШ ВЈ, Савезног министарства одбране, Владе Републике Србије, Кинеске амбасаде на Новом Београду и хотел „Југославија“. Дежурни у Оперативном центру  ШВК објаснио је да је Кинеска амбасада погођена са два навођена пројектила и да су, према првим сазнањима, погинула три новинара, а тешко рањено седам службеника амбасаде. У хотелу „Југославија“ погинуо је један од гостију. Бомбардовање зграда ГШ ВЈ, Савезног министарства одбране, Владе Србије и Савезног МУП-а  поновљено је у 3.20 часова. После краћег одмора, у 5.45 часова  буди ме, по договору, ађутант Мирко. Сазнајем да није било активности авијације после 3.30 часова.

Са Командног места „Ново Брдо“ колона са екипом Команде Армије креће у 7.45 часова за Приштину. Генерал Лазаревић је са мном у колима. Реферише да је ситуација у току ноћи била релативно мирна. Команда 125. моторизоване бригаде известила је о груписању ШТС у рејону објекта Мрчај (тт 2.250), на територији Албаније,  и код објекта Раса Зогит (тт 2.306), на Јуничким планинама. Због овакве ситуације Лазаревић је наредио да се поседну положаји у рејону летњих караула „Ђеравица“, на јужним падинама истоименог врха, и „Бошко Жиловић“, на тромеђи, односно планини Богичевици (тт 2.366).




Сукоб са ШТС  у току ноћи  био је у рејону ловишта Липовица, јужно од села Магура. Јединице Трећег одреда Посебних јединица полиције и Трећег батаљона 15. оклопне бригаде разбиле су јачу терористичку групу и нанеле јој велике губитке. На основу извештаја команданата 37. моторизоване бригаде, 211. оклопне бригаде и 354. пешадијске бригада, у току ноћи регистровано је пребацивање ШТС у рејоне оперативних зона „Лаб“, „Дреница“ и „Неродимље“. Откривено је емитовање програма илегалне станице „Слободно Косово“ из рејона села Старо Чикатово, североисточно од Глоговца.

Према обавештајним подацима,  НАТО авијација је у последња 24 часа интензивно дејствовала јужно од 44-те паралеле, односно од Западне Мораве, највише по објектима и елементима борбеног распореда јединица Приштинског корпуса на Косову и Метохији и Нишког корпуса на југу Србије.

Генерал Лазаревић оцењује да је дејство авијације по системима стационарних радио-релејних веза и чвориштима везе „Мокра гора“, „Јастребац“ и „Црни врх“ изазвало прекид ове врсте веза према Истуреном командном месту Приштинског корпуса у Метохији, са 37, 549. и 125. моторизованом бригадом и 52. артиљеријско-ракетном бригадом ПВО. После уништења стационарног чворишта везе „Јастребац“ извршено је преусмеравање радио-релејних веза преко стационарних чворишта „Мокра Гора’“ и „Бутовачки брег“, чиме се обезбеђује заштићена радио-релејна веза према командним местима Треће армије и Приштинског корпуса.

Пре поласка из Приштине ађутант Мирко и командант  обезбеђења, Маркан,   проверавају везе са овим Оперативним центром и јединицама. Према последњим информацијама,  на правцу кретања наше колоне у ваздуху нема непријатељске авијације. Међутим, у „Листи циљева“ за данашњи дан, поред осталих, планирано је дејство авијације по циљевима на маршрути којом смо ишли: У 8.05, циљ југозападно од Србице; у 11.29, јужно од Србице три циља; у 11.36, источно од Клине; у 11.53, северно од Пећи; у 12.34, јужно од Јуника; у 12.47, северно од Пећи; у 17.00, источно од Морине…  Показујем Лазаревићу „Листу циљева“ и наређујем да предузме мере обезбеђења и заштите. Возила у колони заузимају прописна одстојања, а обезбеђење се распоређују  дуж читаве колоне.

Књиге из едиције “Ратник”, сведочења учесника и ратних команданата 1998-1999. можете поручити кликом на слику испод:

На челу, у средини, и на крају колоне су распоређени оператори на противаионским ситемима „Шило“ и С-2М, а на зачељу санитетско возило са екипом за ургентну медицину. Тек на превоју код објекта Голеш уочавам положаје јединица 15. оклопне бригаде и 37. моторизоване бригаде, које су обезбеђивале пролаз од могућих заседних дејстава. У рејону Цареве чесме сачекује нас патрола војне полиције 37. моторизоване бригаде и води према Глоговцу. Пролазимо раскрснице за села Нови Поклек и тек на мосту преко реке Дренице схватам да је Командно место „37“  на некој другој локацији. После десетак минута вожње скрећемо у улицу која води према фабрици „Фероникл“ и заустављамо се код једне куће. Дочекује нас  пуковник Диковић,  командант Бригаде. После рапорта води нас у једну од просторија. Тамо су већ старешине из Команде Бригаде,  на челу са начелником Штаба, потпуковником Боривојем Оровићем. Генерал Ђаковић саопштава план, а затим пуковник Диковић реферише о реализацији задатака из „Одлуке Команде Приштинског корпуса за одбрану и противтерористичку борбу“. Наглашава да је Бригада  извршила све задатке из одлуке о разбијању ШТС и да су успешно изведене акције у рејонима села Горње и Доње Обриње, планине Космач, око села Кладерница у општини Србица, на планини Чичавици и акција  „Каменица“. У овим акцијама заробљено је око 300 лица која су предата органима СУП Приштина.




После акције „Госпођица“, у рејону села Васиљево и Горњи и Доњи Грабовац, тежиште јединица Бригаде је на организацији одбране, ПВО и предузимања мера заштите од дејства из ваздушног простора.

Пуковник Диковић каже да се  не може са сигурношћу рећи да су  у зони Дренице ШТС поражене, али су у акцијама разбијене главне снаге.  Регистроване су појединачне групе терориста, јачине од 150 до 200 људи у општини Глоговац, у селима Васиљево и Кладерница и на планини Чичавици. У општини Србица регистроване су групе терориста у селима Брабоњић, Которе и Кућица.

Поред терориста, проблем представља цивилно становништво  које је последњих дана похрлило у Глоговац и изазвало несташицу хране и лекова. „Команда Бригаде је поступила по наређењу Команде Корпуса и извршила прихват становништва. Постоје проблеми у њиховој евиденцији и пријави места боравка, јер не функционишу институције у општини, о чему је извештена Команда Корпуса. У општини Глоговац налази се размештено око 8.000 цивила, а у околним селима још око 15.000. У општини Србица евидентирано је око 5.000 цивила, међу којима има око 500 војно способних. Поред организацијских проблема, присутни су и материјални, који  се манифестују недостатком хране, воде, лекова и др. Команда Бригаде извршила је поделу пристигле и прикупљене помоћи, али је то недовољно“, реферисао је пуковник Диковић..

У претходним борбама са ШТС и од дејстава НАТО-а у јединицама је погинуло 148 људи, због чега је тражена интервенција Корпуса и Армије  за попуну из опште резерве Ужичког корпуса Друге армије, што се већ реализује. Достављен је и захтев за попуну  Бригаде старешинским саставом, средствима ратне технике, посебно електро батеријама ЗИН за С-2М и маневарском муницијом 100 мм и 105 мм, за оживљавање лажних положаја.




После Диковићевог реферисања, питам га какав је борбени морал у Првом моторизованом батаљону  после погибије тројице и рањавања петорице припадника и каква је сарадња са јединицама полиције у зони Бригаде. Командант Диковић оцењује да је стање у том батаљону санирано после трагичних догађаја, а морал стабилан. Међутим, војници и старешине су преморени и оптерећени свакодневним терористичким активностима ШТС. Наглашава да се јединице  практично  налазе у сталном окружењу и у опасности од терористичких акција. Сарадња са јединицама полиције је коректна, али се јединице нису препотчиниле Команди Бригаде, па се садејство организује од акције до акције. Оцењује да се полиција која обезбеђује комуникације превише „комотно“ понаша и да због тога Команда Бригаде, у складу са наређењем Команде Приштинског корпуса, предузима мере да својим јединицама обезбеђује главне комуникације. Наводи пример да тренутно 37. извиђачка чета обезбеђује комуникацију Глоговац – Србица.

После реферисања наређујем да нас пуковник Диковић поведе до  неке од јединица. Предлаже да обиђемо Оклопни батаљон 37. моторизоване бригаде код Србице, односно у рејону села Трстеник и Пољанце, који се налази у захвату главне комуникације. Његова процена је да би сваки наш улазак у дубину зоне одбране бригаде, са овако великим бројем возила, привукао пажњу и ШТС и авијације,  и да би била угрожена безбедност и демаскирани положаји. Прихватам предлог. У рејону села Трстеник  заустављамо се да са те позиције осмотрим рејон одбране Оклопног батаљона 37. моторизоване бригаде  који се налази  у другој линији одбране Бригаде. Не могу да уочим распоред јединица батаљона, а посебно тенкове и остала борбене средства. Добро су маскирани и распоређени на резервне положаје.

Док разгледам положај, Лазаревић добија информацију из Оперативног центра Приштинског корпуса да се око 11.30 часова очекује напад авијације у рејону јужно од Србице и Горње Клине, по колони од три моторна возила. На тој позицији се тренутно налазимо. Приморани смо да наставимо кретање према Србици, а генерал-мајор Лазаревић предлаже да због опасности од авијације одложимо обилазак јединице у рејону фабрике муниције, источно од Србице. На раскрсници код села Горња Клина поздрављамо пуковника Диковића и излазимо на комуникацију Косовска Митровица – Пећ. Настављамо путовање ка Руднику. На раскрсници је мешовити пункт ВЈ и МУП-а, израђен од џакова напуњених песком, беле боје, што ми привлачи пажњу. Упозоравам Лазаревића на то.




Према „Плану одбрамбене операције“ Приштинског корпуса, у ширем рејону раскрснице су положаји Седмог одреда Седме пешадијске бригаде Нишког корпуса, али не могу да уочим његов распоред. После три-четири километра пута код раскрснице за Манастир Девич  улазимо у зону најопасније деонице на комуникацији на целом Косову и Метохији, злогласни „Кеч поток“ (Лош поток). Деоница има велики број непрегледних кривина, серпентина и пошумљених падина. Идеално је место за заседна дејства, пресретање моторних возила и разбојништва. И у најмирнијим временима увек је била опасна за све који су њоме пролазили. Сада смо на њој. Сва околна села, Чубрељ, Витак, Которе и остала,   најјача су упоришта и разбојника и терориста. Практично, ова деоница пута и поменута села су у међупростору рејона одбране Седмог одреда и Трећег батаљона Седме пешадијске бригаде и нико га не контролише. Крећемо се великом брзином, а обезбеђење колоне предузима предвиђене борбене радње. На уласку у село Рудник, које се налази на превоју јужних обронака Суве планине, са леве стране, пажњу ми привлачи још један бункер, обложен белим џаковима и немаскиран.  Могао се уочити са раздаљине од  два до три километра. Нисам ништа рекао,  већ сам руком показао  Лазаревићу. На улазу у Рудник дочекује нас патрола војне полиције Седме пешадијске бригаде и води на Командно место „7“.  У центру села је неочекивано много војника који седе поред околних кућа. Група од пет-шест моторних возила је код зграде Задружног дома, паркирана без реда, на малом простору немаскирана. Овакву ситуацију и понашање ове јединице коментарише Лазаревић. Каже да је то позадина Трећег пешадијског батаљона Седме пешадијске бригаде и да је,  вероватно,  у току преузимање хране за јединице. Одговарам му  да никакви разлози не могу да оправдају овакво понашање, после свих мера које смо предузели и да је довољан један пројектил авијације да збрише ову јединицу. Не заустављамо се јер би се направила још већа гужва. Лазаревић шаље једног од војних полицајаца да упозори јединицу и војнике да се склоне у заклоне, а возаче моторних возила да заузму растресит распоред и да маскирају своја возила. Командант 125. моторизоване бригаде извештава Лазаревића да је авијација у 13.40 часова са четири касетне бомбе гађала јединице Другог моторизованог  батаљона 125. моторизоване бригаде у рејону села Јуник, а у 16.00 часова са три касетне бомбе дејствовала  по лажном ватреном положају Бригадног противоклопног одреда „125“, источно од Дечана.




На Другом појасу одбране Приштинског корпуса у Седмој пешадијској бригади
(село Читак, 16.20 часова)

Док идемо према Командном месту Седме пешадијске бригаде, чују се експлозије авио-бомби јужно од нас, између Пећи и Ђаковице. После два километра  патрола скреће са асфалтног пута и зауставља се поред неколико мањих кућа, удаљених око 100 метара од главне комуникације. Испред куће чека нас командант Седме пешадијске бригаде, пуковник Миломир Ћирковић, са групом старешина Команде. После рапорта упозоравам пуковника Ћирковића да локација Командног места није добра јер је близу пута, на откривеном простору. Док разговарамо и даље се чују екплозије у рејону Дечана и Ђаковице. Пре реферисања команданта Ћирковића, прегледам информацију о дејству авијације, коју ми је дао генерал-мајор Ђаковић.

Око 15.45 часова са 10 пројектила, од којих седам авио-бомби, једна крстарећа ракета и две касетне бомбе, гађани су лажни положаји 175. артиљеријског довизиона ПВО 175. пешадијске бригаде у рејону Витине, источно од Гњилана. Од 16.00 часова  НАТО авијација интензивирала је нападе на читавом простору Косова и Метохије. Прво су нападнути ватрени положаји Артиљеријског дивизиона 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО  у рејону села Батусе, јужно од Косова Поља, која брани Армијску групу вишецевних бацача ракета „2“ „Кошава“, без последица. У исто време бомбардовани су положаји Бригадног противоклопног одреда „125“  у рејону села Дреновац, јужно од Дечана.




НАТО авијација је  порушила  велики број цивилних кућа у околним селима, због чега су становници напустили своје домове. Командант Ћирковић реферише о задацима у наредном периоду: реализација наређења Команде корпуса о уређењу зоне одбране;  увежбавање јединица за извођење противдесантне борбе; премештање Позадинског командног места, Позадинског батаљона, Интендантске и Санитетске чете. На крају, командант поставља захтеве Команди Корпуса: решавање препотчињавања јединица полиције; предузимање мера да се Покретни центар везе распореди у рејону радио-релејног чворишта везе „Мокра гора“, ради преузимања везе у случају уништења; оправке и ремонт средстава везе, два КЗУ-31; додела Бригади 13 уређаја КЗУ-63; попуна акомулаторима за уређје везе и пуњачима; ојачање са два ровокопача за извођење инжињеријских радова; упућивање екипа механичара за уређаје везе и пиротехничара за уништење неексплодираних мина и бомби.

Пошто су захтеви били из домена Команде Корпуса, генерал Лазаревић даје одговоре у вези са њиховим решавањем. За то време ја прегледам „Извештај о дејствима авијације“. У 15.45 часова  са 10 разорних пројектила гађани су положаји у околини Гњилана, са непознатим учинком. У 16.06 часова гађани су лажни положаје Артиљеријског дивизиона ПВО 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у рејону села Резина.

Са Командног места „3“ из Ниша стиже извештај о дејству НАТО авијације по Аеродрому „Ниш“,  складиштима „Енергогаса“, „Југопетрола“, Касарни „Стеван Синђелић“ и мосту преко реке Нишаве у центру града, у непосредној близини зграде Команде Армије. Немам времена да разговарам са начелником Штаба Армије због поласка у обилазак јединица Седме пешадијске бригаде на терену. Према плану обиласка, пуковник Ћирковић нас води у Трећи пешадијски батаљон у рејону села Ракош, јужно за око осам километара, у захвату главног пута. Земљиште у рејону одбране овог батаљона је откривено и  без већег растиња. То је проблем за маскирање наших возила. Из правца Пећи и Дечана и даље се чују експлозије и налети авијације. Са позиције где се налазимо на хоризонту се виде контуре планина Ђеравице и Јуничке планине. Преко њихових гребена се протеже гранична линија према Албанији. На појединим местима види се плавичасти дим  који се обично појављује после експлозије пројектила. Очигледно је да авијација по том рејону непрекидно дејствује. Због опасности да авијација открије наше присуство и да нас гађа, одлучујем да се поделимо у три групе. Са мном иду генерал-мајор Лазаревић, генерал-потпуковник Ковачевић, пуковник Ћирковић, пуковник Јовић, пуковник Стојановић и непосредно обезбеђење. По изласку из возила, у рејону одбране Трећег пешадијског батаљона,  улазимо у саобраћајницу и идемо ка рововима друге линије одбране Бригаде, на десном крилу зоне. Дужина протезања је око 300 метара  јужно од села Ракош, према селу Учка. Остале групе одлазе у дубину зоне одбране Батаљона. После 300 метара кретања по саобраћајницама и рововима долазимо до осматрачнице команданта батаљона, мајора Дејана Голубовића.




После краће топографске оријентације, командант Батаљона показује распоред јединица у оквиру рејона одбране, положаје Батаљонске ватрене групе „3“, групе за противоклопну борбу, лаки артиљеријско-ракетни вод ПВО и позадинских јединица. Кратко реферише о задацима свих елемената борбеног поретка батаљона. Тражим да покаже резервне рејоне одбране свих јединица и распоред минских поља. Посебно ме занима: како је организована одбрана бокова и међупростора и маневар јединица у току извођења одбране; начин прихвата суседа, Другог пешадијског батаљона на правцу село Ђураковац – село Ковраге и јединица 125. моторизоване бригаде. Командант батаљона добро познаје распоред и задатке јединица. Међутим, истиче да  карактеристике земљишта и слаба пошумљеност не омогућавају велики избор резервних рејона и положаја. Због тога га упозоравам на обавезу да што строже примењује мере маскирне дисциплине и максимално ограничи сваки покрет појединаца и јединица у току дана. Командант батаљона одговара на питања осталих старешина, а затим обилазимо војнике на положају.  Сви са којима разговарам добро познају свој задатак на читавој дубини рејона одбране, задатке суседа, таблицу сигнала, линију протезања минских поља и пролазе у њима и др.

Клинтон и Гор код „територијалаца“

(Исток, Командно место 69. војнотериторијалног одреда, 17.05 часова)

После обиласка Трећег пешадијског батаљона Седме пешадијске бригаде крећемо ка возилима. По небу изнад нас надлећу авиони. Из правца Дечана и Ђаковице непрекидно се чују експлозије. Путовање на следећу локацију вршимо по групама од два-три моторна возила на повећаном одстојању. Патрола војне полиције води нас главним путем ка Пећи. Код затвора „Дубрава“ скрећемо ка Истоку. На улазу у град, испред једне куће дочекују  нас капетан Принцип Милосављевић, командант 69. војнотериторијалног одреда,  и председник општине, Перовић Малиша. Планирао сам обилазак ове јединице да проверим да ли се стање у општини Исток променило  после оцене стања комисије  коју је предводио генерал-мајор Ђаковић крајем априла.  Командант одреда реферише о борбеној готовости јединице. На карти показује распоред јединица одреда. Имам примедбе на избор рејона распореда, који се налази северно од града, на кршевитим стенама објекта Пећки подгор. Није ми јасно шта ова јединица може да ради на тој позицији, јер се даље на север протежу камене литице планине Мокре горе. Командант Милосављевић објашњава да последњих дана авијација интензивно бомбардује положаје око Истока и села Врело и да је јединица посела ове изузетно неповољне положаје  да би избегла ваздушне ударе. Кажем да јединица  са тих позиција  не може имати никакав утицај на догађаје на простору јужно од Истока. У вези са стањем у јединици и на територији,  командант реферише да је добро да су односи између руководилаца МУП-а из Пећи и општине Исток нормализовани. Посебно истиче  рад председника општине Исток, Малише Перовића. Говори о стравичним последицама бомбардовања авијације и страху који се увукао у цивилно становништво које поново по групама напушта овај регион и одлази ка Пећи. Један мањи број се скрива на обронцима планине Мокра гора. Показује ми две фотографије које су припадници његове јединице пронашли приликом претреса терена. У једној од кућа, која је припадала неком од терориста, пронашли су фотографије на којима су Бил Клинтон и Ђавољив Гецај, један од финансијера ОВК  и изборне кампање Била Клинтона. На другој  је Ал Гор са терористом Љоши Шати. Наређујем пуковнику Стојановићу да се ове фотографије на погодан начин доставе новинарима.

Пре напуштања јединице, упозоравам Лазаревића да прецизно дефинише улогу овог Одреда и да га усмери на заштиту десног бока Другог и Трећег пешадијског батаљона Седме пешадијске бригаде, а у случају агресије на копну да изводи активна дејства у бокове непријатеља. Настављамо пут према селима Ковраге, и са главног пута, код села Србобран, скрећемо ка селу Суви Лукавац. Тамо нас дочекује командант Бригадног противоклопног одреда „7“, мајор Дејан Бошковић. Чекам да стигну остале старешине. Командант врши оријентацију и реферише о задацима јединице. Ватрени положаји  противоклопног одреда су у зони одбране Другог пешадијског батаљона Седме пешадијске бригаде. То пружа безбедност од напада ШТС. Ватрени положаји су добро изабрани и омогућавају успешно дејство противоклопних  ракета ПОЛО 9К11 и противоклопних топова до крајњих домета оруђа. Противоклопни положаји омогућавају брз излазак и отварање ватре по уоченим циљевима, а резервни брзо извлачење и заштиту од дејства авијације.

У саставу Бригадног противоклопног одреда „7“ је јединица самоходних оруђа  којим командује капетан прве класе,  Миле Лакићевић. Он добро познаје распоред и задатке суседа и правце повлачења Другог пешадијског батаљона, оклопног батаљона и Трећег моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде. У непосредној близини налазе се ватрени положаји артиљеријског вода ПВО 20/3 мм, који је извршавао задатке у ПВО Бригадног противоклопног батаљона „7“. Користим прилику да разговарам са војницима  који су  се налазили поред оруђа као дежурне посаде. Расположени су и одлучни да се бране у случају копнене агресије НАТО-а.

Обилазак Бригадног противоклопног одреда „7“ и Батерије ПВО Седме пешадијске бригаде у рејону села Суви Луковац, 8. мај 1999. године

Терен око нас је слабо пошумљен, а група старешина и војника око мене се увећала.  Због опасности да постанемо мета авијације,  наређујем да напустимо ову позицију. Пре поласка поздрављам све стрешине Седме пешадијске бригаде, а команданту,  пуковнику Ћирковићу,  наређујем да одмах предузме мере за отклањање слабости и примедби  које су му упућене, а посебно да маскира положаје и бункере на уласку у село и да спречи окупљање војника и моторних возила у селу Руднику.

Настављамо пут ка Пећи и код Ђураковца се укључујемо на магистрални пут. Командант 549. моторизоване бригаде, пуковник Делић, извештава Лазаревића да је НАТО авијација од 16.15 до 16.50 часова  са осам касетних бомби дејствовала по лажним положајима Оклопног батаљона 549. моторизоване бригаде у рејону Ландовице, северозападно од Призрена. Док прилазимо Пећи, из рејона Дечана чује се неколико снажних експлозија.

Херојска 125. моторизована бригада на тежишту одбране

(Пећ, 17.00 часова)

На улазу у Пећ дочекује нас патрола војне полиције 125. моторизоване бригаде и води према центру града. Стижемо до куће у близини моста на реци Пећка Бистрица. Недалеко од куће код које се заустављамо догорева једна кућа. Командант Бригаде,  пуковник Живановић, објашњава да је то српска кућа  коју су запалили Албанци приликом напуштања насеља. С обзиром на то да се ради о делу града у коме живе Срби,  прихватам објашњење. У кући у којој је смештена Оперативна група команде 125. моторизоване бригаде  командант Живановић реферише о стању у бригади са тежиштем на ситуацију   у граничном појасу код караула „Морина“ и „Кошаре“. Каже  да су пре десетак минута гађани положаји Другог моторизованог батаљона код села Јуник и да су рањена два војника. У исто време са две касетне бомбе гађана је Караула „Генерал Павле Илић“ и положаји Бригадног противоклопног одреда „125“ у рејону села Црнобрег, јужно од Дечана. После реферисања, због ситуације на граници,  тражим да успут обиђемо јединице Бригадног противоклопног одреда „125“, а затим јединице у рејону села Кошаре. По изласку из града, у рејону села Раушић, заустављам колону. Хоћу да обиђем војнике из састава Оклопног батаљона 125. моторизоване бригаде.

У једном од заклона затичем двојицу војника који копају заклон за оклопни транспортер. Не би било ништа чудно да један од њих није био у поодмаклим годинама, а други млад војник. Када су се представили, схватам да имају иста презимена и да се ради о оцу добровољцу који је дошао на Косово и Метохију  да би био са својим сином, редовним војником.




До Дечана се крећемо на одстојању од око 1 до 1,5 километар, јер смо у зони која је непрекидно  на мети НАТО авијације. У центру Дечана скрећемо ка селима Црнобрег и Лоћане и Караули „Генерал Павле Илић“. На том простору је противоклопни рејон Бригадног противоклопног одреда „125“. Дочекује нас командант Одреда и води ка центру села,  објашњавајући  нам  да је пре сат времена авијација са две касетне бомбе гађала положаје Одреда и да јединице врше претрес терена и обележавање рејона где су пале касетне бомбе. Каже да је ризично свако кретање у рејону. Стижемо на положај батерије противоклопних топова 100 мм Т-12  који се налази на ивици села, распоређен између остатака порушених кућа. Нису добро маскирани. То је моја прва примедба.

Противоклопни топ 100 мм Т-12

Са изабраних положаја топови могу да дејствују на читавој дужини брисаног домета и у зони којом се успешно контролише међупростор између  Другог моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде и Бригадне артиљеријске групе „125“ и комуникације Ђаковица–Дечане. Командант показује рејоне противоклопних положаја  на којима је предвиђен излазак Одреда. Један је у рејону села Ереч,  на комуникакији ка Ђаковици, а други северно од села Јуника. Задаци јединицама су добро постављени, а послуге оруђа увежбане. Командири ватрених водова добро познају правце и линије прихвата Другог моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде. Највећа примедба била је да оруђа нису добро маскирана и да нису добро израђени заклони за смештај људи. Генерал Лазаревић проверава где се налазе правци извлачења одреда на резервне ватрене положаје и у очекујући рејон. Ова питања су била добро решена, а генерал-мајор Ђаковић пита за рејоне лажних положаја. Због близине Бригадне артиљеријске групе „125“, Одред је имао један лажни положај, између села Глођане и Рзнић, југоисточно од основног положаја.

Стравично дејство авиона А-10

(Село Прилеп, 17.55 часова)

Док разговарам са војницима и старешинама, командант пуковник Живанивић разговара са потпуковником Ђурковићем, који је у рејону Кошара. Наговештава наш долазак на ту позицију. Због опасности од касетних бомби, одустајем од обиласка ракетне батерије и Командног места Бригадног противоклопног одреда „125“.

Пре одласка са положаја саопштавам слабости које јединица мора хитно да отклони.  Настављамо кретање ка селу Раставица  у коме се одваја пут за Кошаре. Испред челног возила, на око 300 метара, креће се војни комби, какав се користи за превожење поште.  Док сам размишљао о томе   како ће засметати и успорити нашу колону,  догодила се снажна експлозила, праћена бело-плавичастим пламеном и високом термературом. Комби је нестао у пламену. Експлозија га је једноставно спржила. Возачи из наше колоне муњевито скрећу са главног пута, покушавајући да пронађу заклоне. Прва помисао је да је возило погођено ручним бацачем. Међутим,  јачина експлозије и боја пламена нису карактеристични за дејство мине ручних бацача. Схватам да је комби погођен ракетом из авиона А-10. Нисам чуо звук авиона, а нисмо добили ни упозорење о присуству ових авиона у ваздуху. Када се разишао дим, неколико полицајаца и војника са оближњег пункта потрчало  је  ка месту где је био комби, али су се брзо окренули  и склонили  у заклон. Преживелих нема, осим што је догоревала једна гума  и крхотине  возила.

Генерал Лазаревић покушава да добије информације из Оперативног центра Приштинског корпуса о стању у ваздушном простору изнад Метохије. Док разговара, у рејону Кошара и са Јуничке планине одјекују снажне експлозије.




Свестан сам да су НАТО авиони изнад нас и да дејствују по граничном појасу код Кошара. Остајемо још десетак минута, а затим крећемо даље. На месту где је погођено возило тражим да  застанемо. Хоћу да да осмотрим последице овог ужасног догађаја. Нема делова погинулих људи, а један од војника из заклона  каже ми да су остале само две-три беле кости,  као да су скуване. Сви смо били под утиском овог стравичног догађаја и сазнања да смо само за 100-200 метара избегли исту судбину. Генерал Лазаревић, после разговора са пуковником Живановићем, нема информацију из које јединице је возило и војници који су настрадали. Код села Раставице  скрећемо на макадамски пут који води у село Јуник и даље ка Кошарама. Са десне стране су ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе „125“. Покривени су маскираним мрежама и растињем. Нису поседнути. Осим дежурних оружја, сва остала техника је заклоклоњена на резервне положаје или у очекујућем рејону. Са ове позиције добро видим експлозије авио-бомби, које су падале по граничном појасу. Изненада, испред нас код првих кућа у селу Јуник експлозије. Видим да падају и експлодирају пројектили минобацача и артиљерије. Не знам тачно одакле долазе, али се ради о запречној ватри. Возачи поново брзо скрећу с пута и заклањају возила око кућа на ивици села Раставица. Тек тада примећујем облак прашине  који се подигао после нашег проласка. Командант бригаде,  пуковник Живановић,  долази код мене и Лазаревића и информише да га је потпуковник Ђурковић упозорио да је наша колона откривена према прашини коју смо подигли за собом и да су ШТС и артиљерија Оружаних снага Албаније  отворили ватру по нама. „Потпуковник Ђурковић предлаже да што пре напустимо ову локацију и да није могуће сада доћи код њега”, објашњава Живановић.

Нема другог избора, осим да срљамо у још већу опасност и неизвесност. Поздрављам Живановића и његове старешине. Он је одлучио да се пробије до потпуковника Ђурковића. Наређујем да се вратимо и наставимо пут ка Ђаковици. Лазаревић предлаже да посетимо Истурено командно место Приштинског корпуса,  што прихватам. У време док улазимо у Ђаковицу уследио је ваздушни удар по објекту Планик (тт 537), јужно од Карауле „Морина“. Дејство разорних пројектила и густ црни дим виде се са удаљења од око 12 километара. У том рејону су положаји Другог моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде.

Авијација дејствује и по рејону Дечана и Карауле „Генерал Павле Илић“. На тој позицији смо били пре тридесетак минута. У центру Ђаковице  на све стране  су трагови бомбардовања. Скоро сви објекти у Касарни 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО и на десетине кућа око ње су порушени. Код хотела „Паштрик“, који  није бомбардован, колону прихвата патрола војне полиције и води главном улицом. У граду  је неколико војника и полицајаца. Цивила нема. Заустављамо се у једној споредној улици, испред мале и неупадљиве приземне куће. Ту нас дочекују начелник Штаба Приштинског корпуса,  пуковник Живковић Верољуб, начелник пешадије,  пуковник Котур Милан, оперативац,  потпуковник Горан Јефтовић и референт у органу безбедности,  мајор Грбовић. После пријема рапорта улазим у просторију која је уређена за рад старешина на Истуреном командном месту Приштинског корпуса. Пре реферисања, док чекамо послужење кафом, потпуковник Јефтовић предаје мени и Лазаревићу извештаје о дејству НАТО-а у последња два сата.




Оно што до тада нисам знао је информација да су у од 16.30 до 17.30 часова гађани положаји 175. артиљеријског довизиона ПВО из 175. пешадијске бригаде у селу Церница, северозападно од Гњилана, али без последица. Командант Седме пешадијске бригаде, пуковник Ћирковић, известио је о нападу ШТС на јединице Првог пешадијског батаљона Седме пешадијске бригада у рејону села Турићевац кроз које смо прошли пре непуна  два часа. Командант 354. пешадијске бригаде, пуковник Радосављевић, јавља да су у нападу ШТС на снабдевачко возило из 354. пешадијске бригаде, на путу село Кодролија – село Рекалија, рањена два војника. Збуњен сам овом информацијом, јер се овај напад догодио у зони 211. оклопне бригаде и не знам због чега је снабдевачко возило из 354. пешадијске бригаде било на том путу. Команда 15. оклопне бригаде извештава да су терористичке снаге извршиле јачи напад из села Стровце, Бенчук, Шалце и Мијалић, код Вучитрна, на положаје Првог механизованог батаљона 15. оклопне бригаде и да је напад успешно одбијен без последица. У нападу терориста на јединице 50. војнотериторијалног одреда Команде Војног округа Приштина, у рејону засеока Миљевац Махала, северно од Приштине, погинуо је један и рањен један војни обвезник. Нападнуте су и јединице 70. војнотериторијалног одреда у селима Букош и Будаково, источно од Суве Реке. Напад је одбијен без последица.

Командант 211. оклопне бригаде, пуковник Гергер, известио је о нападу на положаје Бригаде у рејону села Перане, северозападно  од Подујева, у коме је рањен један војник. У исто време извршен је напад и на Тактичку групу „252“ у рејонима села Петрово и Малопољце, јужно од Штимља, без последица.

Коментаришем да су појачани и синхронизовани напади ШТС на простору целог Космета  забрињавајући и да смо сличну ситуацију имали пред напад на Кошарама у априлу месецу. То се дешава и сада. Интензивним терористичким акцијама на јединице Војске и полиције  на целом простору Косова и Метохије  ШТС настоје да подигну преостало наоружано становништво на масовну оружану побуну и да спрече организацију одбране.

Начелник штаба Приштинског корпуса,  пуковник Живковић,  кратко реферише о стању јединица у Метохији. Највише говори о догађајима на граници, у рејонима караула „Кошаре“ и „Морина“. Затим реферише о реализацији Одлуке за разбијање ШТС у граничном подручју и ширем рејону Кошара  која траје неколико дана. „Циљ је да се одсудном одбраном задрже доминантни положаји и објекти на нашој територији и увођењем свежих снага настави  противнапад на правцу село Кошаре – село Каменица, на територији Албаније. Обухватним дејствима у оба бока ШТС јединице Друге чете Првог батаљона 125. моторизоване бригаде на правцу село Морина – објекат Маја Глава и Одред специјалне јединица на правцу објекат Раша Зогит –  тт 2.305 – објекат Мрчај (тт. 2.250) – Маја Глава, одсећи преостале ШТС и пренети дејства на простор Албаније до линије село Падека – село Герај – село Каменица. Према његовој процени, ситуација је стабилна и под контролом, без обзира што авијација свакодневно дејствује по нашим јединицама на првом појасу одбране. Оцењује да ШТС на простору Албаније,  и поред претрпљених губитака,  не одустају од стварања коридора на правцима село Каменица у Албанији – село Кошаре – село Батуша – Дечане – Пећ и Тропоја у Албанији – село Морина – село Поношевац – Ђаковица, у циљу спајања са терористима Оперативне зоне „Дукађини“, на простору Јабланице. Међутим, оцењује да су јединице 125. моторизоване бригаде и 549. моторизоване бригаде способне да  после противнапада,   уз добро организовану артиљеријску подршку, спрече свако изненађење и зауставе продор агресора.




Генерала Лазаревића занима понашање ШТС на простору Јабланице и да ли оне из позадине могу да угрозе снаге које бране Први појас. Начелник Управе оклопно-механизованих јединица ШВК, генерал-потпуковник Ковачевић, тражи од пуковника Живковића да објасни који су задаци оклопних батаљона 125. моторизоване бригаде, Седме пешадијске бригаде и 252. оклопне бригаде у току спречавања могућих продора јачих снага агресора,  посебно у случају јаче ваздухопловне подршке авијације по рејонима распореда ових јединица. Пуковник Живковић доста убедљиво и прецизно одговара на постављена питања. Мене интересује јачина и распоред снага агресора на простору Албаније и  тражим да објасни „План дејства артиљерије“ свих јединица у Метохији, са тежиштем на управљање ватрама и увезаност бригадних, корпусне и армијске артиљерије.

На прво питање одговарају потпуковник Јефтовић и мајор Грбовић. Њихови подаци и процена се не разликују од оних са којима су располагале команде Приштинског корпуса и Армије. Допуну одговора на друго питање даје пуковник Вранић,  начелник артиљерије Треће армије. Он је и радио на изради „Плана дејства артиљерије“ и увезивању свих артиљеријских ватри. Посебно ме занимају линије крајњих домета наших система „Кошава“ и „Нора“. Пуковник Вранић показује на карти линију на територији Албаније село Бабиња, југозападно од Тропоје, – село Битићи – село Хељшани –  село Ђинај, северно од Кукса, која је била удаљена од граничне линије 30 – 50 километара.

Генерал Ђаковић је покренуо питање израде минских поља на граници и на територији Албаније. На питање одговара пуковник Котур Милан. На карти показује рејоне и правце у којима су наше извиђачке групе и групе за запречавање поставиле минско-експлозивне препреке. Практично,  минирани су сви путеви и правци погодни за довођење снага агресора на дубини од два-три километра. То је било довољно да привремено зауставе и успоре покрет агресора, а пре свега да упозоре наше снаге на почетак агресије на копну.

Задовољан сам оним што сам чуо на Истуреном командном месту Приштинског корпуса. Упозоравам старешине да се налазе на првој линији одбране и да морају да из минута у минут прате стање на територији Албаније и државној граници и  да одмах предузимају мере за спречавање изненађења.

Настављамо обилазак јединица по утврђеном плану. Следећа јединица је Одељак 202. позадинске базе у рејону Клине. У току проласка кроз Крамовик уочавам положаје Механизованог батаљона 252. оклопне бригаде и пункт полиције.

На раскрсници за Клину колону прихвата патрола војне полиције и води у град. У близини Железничке станице, на излазку из града према Србици,  размештен је Одељак  202. позадинске базе. У одељку је и Сабиралиште оштећење технике. Видим да нека од оштећених средстава, међу којима су и два тенка, нису маскирана. На то указујем команданту 202. позадинске базе, пуковнику Тимошенку, и команданту Одељка, пуковнику Крстојевићу. Обилазимо објекте у којима су материјално-техничка средства, намењена за попуну јединица у Метохији. Стокирана су и сложена према критеријумима и правилима. После реферисања, тражим објашњење од пуковника Крстојевића због чега се одлучио да Одељак позадинске базе  буде у овом граду  који је познат по екстремизму. Нема прави одговор. Упозоравам га да мора да предузме мере и обезбеди рејон распореда од могућег дејства ШТС и предлажем Лазаревићу да размисли о измештању са ове локације.

Из Оперативног центра „3“ и са Истуреног командног места „3“ стиже упозорење да се од 20.00 часова очекује други још јачи талас авијације. Одмах по завршеном обиласку крећемо за Приштину преко села Игларева, Лапушника и Коморана. Комуникација од Клине до села Лапушника је обезбеђена распоредом јединица 37. моторизоване бригаде, па без већих проблема стижемо на Командно место „Ново Брдо“.

На састанку са старешинама Истуреног командног места „3“ издајем задатке у вези са  наређењем  за отклањање пропуста у јединицама које смо обишли и прегледам приспела документа и информације. Из ШВК је стигао акт у вези са предузимањем мера за заштиту људства и материјално-техничких средстава од дејства НАТО-а из ваздушног простора, који је потписао помоћник за Оперативно-штабне послове,  генерал-потпуковник Ковачевић Благоје.  Акт је написан поводом догађаја од 5. маја 1999 године, када је у селима Сојево и Старо Село, источно од Урошевца, авијација директним погоцима, кроз бетонску плочу куће, уништила артиљеријско оруђе 122 мм „Гвоздика“,  два тенка Т-55, једно борбено возило пешадије БВП-M80 и једно моторно возило ТАМ 4500.

БВП М80 уништен на Космету

Друго наређење односи се на ангажовање снага ВЈ и МУП-а  на борбеној контроли територије. Наређење је израђено месец дана после препотчињавања МУП-а ВЈ. За упућивање оваквог наређења јединицама одлучио сам се због све учесталијих напада преосталих група ШТС на колоне и појединачна возила на комуникацијама широм Косова и Метохије. Овим наређењем хоћу да проверим да ли су јединице МУП-а добиле наређења својих претпостављених старешина о препотчињавању и како ће прихватити моје наређање. У 10 тачака регулисано је: (1) да се у зони одговорности Приштинског корпуса на Косову и Метохији ангажују све снаге за обезбеђења потпуне контроле територије и проходност комуникација; (2) да се распоредом јединица ВЈ, војнотериторијалних јединица, МУП-а и наоружаног становништва у зонама бригада обезбеди уништење преосталих ШТС и контрола комуникација; (3) да се јединице МУП-а ангажују на борбеној контроли територије, у свом Секретаријату унутрашњих псолова, осим 1. И 2. чете 36. одреда Посебних јединица полиције, које ангажовати у оквиру Секретаријата Призрен, у рејонима села Малишево и Трпеза; (4) да се маневарске јединице МУП-а (22, 23, 35, 36. и 37. одред Посебних јединица полиције), у случају потребе, ангажују за уништење ШТС у зони Приштинског корпуса, а да положаје које су држале ове јединице поседну војнотериторијалне јединице или просторне јединице МУП-а; (5) да командант Приштинског корпуса изврши препотчињавање свих војнотериторијалних јединица и јединица МУП-а бригадама, према распореду на карти; (6) да се смена јединица врши плански, а одмор људства по четама, тако да 1/3 буде на одмору; (7) да се распоред снага МУП-а и војнотериторијалних јединица у оквиру зона бригада може мењати у складу са ситуацијом, према одлукама команданата бригада; (8) да се код свих припаднка ВЈ, МУП-а и војнотериторијалних јединица  обезбеди високи степен одговорности за извршење задатка, а све прекршиоце наређења позивати на одговорност; (9) да Команда Приштинског корпуса и Штаб МУП-а својим наређењима регулишу и остала питања у вези са ангажовањем јединица, којима ће се обезбедити доследна реализација уадатака; (10) да Команда Приштинског корпуса до 15. маја 1999. године изради детаљан План абгажовања снага на борбеној контроли територије и да достави примерак на увид.




Потписујем наређење, али упозоравам Ђаковића да јединице Приштинског корпуса морају имати резервну варијанту потпуне контроле комуникација у случају да Штаб МУП-а не прихвати ово наређење и постављене задатке.

Пуковник Драган Средојевић, руководилац Истуреног командног места Треће армије, реферише да је стигло наређење о упућивању 55 добровољаца у 252. оклопну бригаду. Превожење је организовано са два аутобуса са поласцима у 5.00 и 5.30 часова, а старешине аутобуса су мајори Цветковић и Бранковић. Маршевање се изводи правцем село Брестовац–Лесковац–Врање–Гњилане–Дуље–Сува Река–Ораховац, где их преузима команда 252. оклопне бригаде.

Поред тога,  информише да је извршена попуна 37. моторизоване бригаде са 120 војних обвезника и да је у 175. пешадијску бригаду стигло  пет, а у Приштински корпус шест официра на испомоћ.

Дејства авијације по јединицама Армије настављена су у 21.15 часова по рејону села Врело. Уништене су радионице 492. ваздухопловне базе. У 22.15 часова са више касетних бомби гађане су јединице Другог моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде у рејонима села Поношевац, Молић и Вокша. Без последица. У 22.16 часова гађани су: ватрени положаји Бригадног противоклопног одреда „125“ у рејону села Слоуп; Аеродром „Слатина“ на коме је уништен резервоар са 152 тоне горива, трафо-станица, радионица и грађевинска секција; ватрени положаји Армијске групе вишецевних бацача ракета „3“ „Оркан“ у рејону села Српски Бабуш, северно од Урошевца, без последица;  ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе „125“ у рејону села Раставица; положаји Посебних јединица полиције МУП-а и 113. Војнотериторијалног одреда у ,  најављен за 20.00 часова.

Генерал Лазаревић допуњује информацију да су због уништења антенског стуба на „Мокрој гори“ у прекиду везе са свим јединицама у Метохији – 37, 125. и 549. моторизованом бригадом, 52. артиљеријско-ракетном бригадом ПВО, 252. оклопном бригадом и Истуреним командним местом Приштинског корпуса. До краја дана прегледам „Извештај о дневним губицима“. У току дана погинула су два, а рањено 15 припадника.

Погинуо од дејства авијације НАТО-а:  Грујић Ранко, војник из 125. моторизоване бригаде, у рејону села Јуник код Ђаковице.

 Погинуо од дејства ОВК: Шћекић Радуле, поручник, командир пионирског вода у Другом моторизованом батаљону 37. моторизоване бригаде, у рејону села Добре Воде код Клине.

Ратни дневник генерала Павковића можете поручити кликом на слику испод: