ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА

ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТИ ДАН ПАКЛА

 8. мај 1999. године

 Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника. 

Ратни дневник генерала Павковића можете поручити кликом на слику испод:




Хероји 37. моторизоване бригаде из Рашке бране Дреницу

(Командно место 37. моторизоване бригаде, село Нови Поклек, 10.10 часова)


Сукоб са ШТС  у току ноћи  био је у рејону ловишта Липовица, јужно од села Магура. Јединице Трећег одреда Посебних јединица полиције и Трећег батаљона 15. оклопне бригаде разбиле су јачу терористичку групу и нанеле јој велике губитке. На основу извештаја команданата 37. моторизоване бригаде, 211. оклопне бригаде и 354. пешадијске бригада, у току ноћи регистровано је пребацивање ШТС у рејоне оперативних зона „Лаб“, „Дреница“ и „Неродимље“. Откривено је емитовање програма илегалне станице „Слободно Косово“ из рејона села Старо Чикатово, североисточно од Глоговца.

Књиге из едиције “Ратник”, сведочења учесника и ратних команданата 1998-1999. можете поручити кликом на слику испод:

 




На челу, у средини, и на крају колоне су распоређени оператори на противаионским ситемима „Шило“ и С-2М, а на зачељу санитетско возило са екипом за ургентну медицину. Тек на превоју код објекта Голеш уочавам положаје јединица 15. оклопне бригаде и 37. моторизоване бригаде, које су обезбеђивале пролаз од могућих заседних дејстава. У рејону Цареве чесме сачекује нас патрола војне полиције 37. моторизоване бригаде и води према Глоговцу. Пролазимо раскрснице за села Нови Поклек и тек на мосту преко реке Дренице схватам да је Командно место „37“  на некој другој локацији. После десетак минута вожње скрећемо у улицу која води према фабрици „Фероникл“ и заустављамо се код једне куће. Дочекује нас  пуковник Диковић,  командант Бригаде.

После акције „Госпођица“, у рејону села Васиљево и Горњи и Доњи Грабовац, тежиште јединица Бригаде је на организацији одбране, ПВО и предузимања мера заштите од дејства из ваздушног простора.

Пуковник Диковић каже да се  не може са сигурношћу рећи да су  у зони Дренице ШТС поражене, али су у акцијама разбијене главне снаге.  Регистроване су појединачне групе терориста, јачине од 150 до 200 људи у општини Глоговац, у селима Васиљево и Кладерница и на планини Чичавици. У општини Србица регистроване су групе терориста у селима Брабоњић, Которе и Кућица.



На Другом појасу одбране Приштинског корпуса у Седмој пешадијској бригади
(село Читак, 16.20 часова)

Док идемо према Командном месту Седме пешадијске бригаде, чују се експлозије авио-бомби јужно од нас, између Пећи и Ђаковице. После два километра  патрола скреће са асфалтног пута и зауставља се поред неколико мањих кућа, удаљених око 100 метара од главне комуникације. После рапорта упозоравам пуковника Ћирковића да локација Командног места није добра јер је близу пута, на откривеном простору. Док разговарамо и даље се чују екплозије у рејону Дечана и Ђаковице. Пре реферисања команданта Ћирковића, прегледам информацију о дејству авијације, коју ми је дао генерал-мајор Ђаковић.


Ватрени положаји су добро изабрани и омогућавају успешно дејство противоклопних  ракета ПОЛО 9К11 и противоклопних топова до крајњих домета оруђа. Противоклопни положаји омогућавају брз излазак и отварање ватре по уоченим циљевима, а резервни брзо извлачење и заштиту од дејства авијације.

У саставу Бригадног противоклопног одреда „7“ је јединица самоходних оруђа  којим командује капетан прве класе,  Миле Лакићевић. Он добро познаје распоред и задатке суседа и правце повлачења Другог пешадијског батаљона, оклопног батаљона и Трећег моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде. У непосредној близини налазе се ватрени положаји артиљеријског вода ПВО 20/3 мм, који је извршавао задатке у ПВО Бригадног противоклопног батаљона „7“. 

Обилазак Бригадног противоклопног одреда „7“ и Батерије ПВО Седме пешадијске бригаде у рејону села Суви Луковац, 8. мај 1999. године




 

Херојска 125. моторизована бригада на тежишту одбране

(Пећ, 17.00 часова)

У једном од заклона затичем двојицу војника који копају заклон за оклопни транспортер. Не би било ништа чудно да један од њих није био у поодмаклим годинама, а други млад војник. Када су се представили, схватам да имају иста презимена и да се ради о оцу добровољцу који је дошао на Косово и Метохију  да би био са својим сином, редовним војником.

До Дечана се крећемо на одстојању од око 1 до 1,5 километар, јер смо у зони која је непрекидно  на мети НАТО авијације. У центру Дечана скрећемо ка селима Црнобрег и Лоћане и Караули „Генерал Павле Илић“. Дочекује нас командант Одреда и води ка центру села,  објашњавајући  нам  да је пре сат времена авијација са две касетне бомбе гађала положаје Одреда и да јединице врше претрес терена и обележавање рејона где су пале касетне бомбе. Стижемо на положај батерије противоклопних топова 100 мм Т-12  који се налази на ивици села, распоређен између остатака порушених кућа. Нису добро маскирани. То је моја прва примедба.

Противоклопни топ 100 мм Т-12

 




Стравично дејство авиона А-10

(Село Прилеп, 17.55 часова)

Пре одласка са положаја саопштавам слабости које јединица мора хитно да отклони.  Настављамо кретање ка селу Раставица  у коме се одваја пут за Кошаре. Испред челног возила, на око 300 метара, креће се војни комби, какав се користи за превожење поште.  Док сам размишљао о томе   како ће засметати и успорити нашу колону,  догодила се снажна експлозила, праћена бело-плавичастим пламеном и високом температуром. Комби је нестао у пламену. Експлозија га је једноставно спржила. Возачи из наше колоне муњевито скрећу са главног пута, покушавајући да пронађу заклоне. Прва помисао је да је возило погођено ручним бацачем. Међутим,  јачина експлозије и боја пламена нису карактеристични за дејство мине ручних бацача. Схватам да је комби погођен ракетом из авиона А-10. Нисам чуо звук авиона, а нисмо добили ни упозорење о присуству ових авиона у ваздуху. Када се разишао дим, неколико полицајаца и војника са оближњег пункта потрчало  је  ка месту где је био комби, али су се брзо окренули  и склонили  у заклон. Преживелих нема, осим што је догоревала једна гума  и крхотине  возила.

На састанку са старешинама Истуреног командног места „3“ издајем задатке у вези са  наређењем  за отклањање пропуста у јединицама које смо обишли и прегледам приспела документа и информације. Из ШВК је стигао акт у вези са предузимањем мера за заштиту људства и материјално-техничких средстава од дејства НАТО-а из ваздушног простора.  Акт је написан поводом догађаја од 5. маја 1999 године, када је у селима Сојево и Старо Село, источно од Урошевца, авијација директним погоцима, кроз бетонску плочу куће, уништила артиљеријско оруђе 122 мм „Гвоздика“,  два тенка Т-55, једно борбено возило пешадије БВП-M80 и једно моторно возило ТАМ 4500.

БВП М80 уништен на Космету




Генерал Лазаревић допуњује информацију да су због уништења антенског стуба на „Мокрој гори“ у прекиду везе са свим јединицама у Метохији – 37, 125. и 549. моторизованом бригадом, 52. артиљеријско-ракетном бригадом ПВО, 252. оклопном бригадом и Истуреним командним местом Приштинског корпуса. До краја дана прегледам „Извештај о дневним губицима“. У току дана погинула су два, а рањено 15 припадника.

Погинуо од дејства авијације НАТО-а:  Грујић Ранко, војник из 125. моторизоване бригаде, у рејону села Јуник код Ђаковице.

 Погинуо од дејства ОВК: Шћекић Радуле, поручник, командир пионирског вода у Другом моторизованом батаљону 37. моторизоване бригаде, у рејону села Добре Воде код Клине.

Ратни дневник генерала Павковића можете поручити кликом на слику испод: