SVEDOČANSTVA I KONTROVERZE VAZDUŠNOG RATA 1999.
Gađanje NATO aviona na nebu iznad Podgorice 30. marta 1999.




Izvor: svedočenje Zorana Vukosavljevića, bivšeg pripadnika 60. Srp PVO Kub-M, u knjizi “Nebeski štit sa zemlje, Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat”

Knjigu NEBESKI ŠTIT SA ZEMLJE
SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT možete pogledati i poručiti klikom na sliku ispod:

Dana 30.marta 1999. sa radarom P-15 bio sam na komandnom mestu puka na jednom od visova iznad Podgorice, na Kakaričkoj Gori. Smena mi se završila nešto posle ponoći i izašao sam malo na vazduh da odozgo gledam grad kao na dlanu. Tu su bila i dva moja vojnika. Oko 00:30 časova, primetili smo lansiranje rakete iz pravca Podgorice, jugozapadno od našeg položaja i znali smo da je to naša 4. srb. Nakon nekoliko sekundi lansirana je i druga raketa. Pratili smo čini mi se bez treptanja let obe rakete. Rakete su letele stabilno ali ne pravolinijski, što mi je reklo da imaju navođenje. Nakon 15-20 sekundi (mada se nama činilo kao večnost) čuli smo i videli aktiviranje prve, a posle par sekundi i druge rakete. Upinjao sam se da vidim ima li neki trag na nebu: neka vatrena kugla ili slično, ali nisam video. Ipak, bilo je daleko i bila je noć. Dotrčao sam do radara gde je bio moj kolega poručnik i rekao sam mu šta sam video.



Autentični snimak RTS dejstva raketnog sistema PVO KUB-M na NATO avion iznad Podgorice 30. marta 1999. godine

Samohodni raketni sistem PVO 2K12 KUB-M





Otišao je do KŠK (komandno-štabnih kola) gde je bila smeštena komanda puka da čuje šta je bilo.
Vratio se posle 10-tak minuta i rekao mi da je 4. Srb PVO lansirala dve rakete i pogodila cilj. Takođe, nekoliko trenutaka nakon gađanja, pogođeni su HARM-om, ali na sreću nema povređenih. RStON je teže oštećen, ali biće opravljen. I bio je RStON opravljen nakon oko mesec dana, a tada je već bio na KiM (odnosno baterija je bila na KiM).




Posle rata, razgovarao sam sa starijim vodnikom koji je bio komandir odeljenja RStON u toj bateriji i koji je učestvovao u borbenom radu radara te noći i on me uveravao da je gađanje bilo “školsko”. Cilj je uočen na osmatraču, prebačen na nišanac, ostvaren je stabilan zahvat, lansirane su dve rakete i došlo je do aktiviranja raketa u zoni uništenja cilja.”



Ovo gađanje je posebno zanimljivo sa aspekta ocene uspešnosti, jer postoje brojni svedoci dejstva raketnog sistema PVO Kub-M, a i komanda RV I PVO je ovo gađanje uvrstila kao “verovatno pogađanje NATO aviona”.
Pored toga, o ovom gađanju postoji i snimak RTS. Kamere RTS nisu “uhvatile” trenutak aktiviranje prve lansirane rakete sistema PVO Kub-M, ali su snimile aktiviranje druge rakete.

Analiza snimka

1. Putanja rakete nije po baličtickoj trajektoriji sto znači da ima vođenje i manevriše prema cilju.

2. Samonavođenje je stabilno

3. Velika verovatnoća da je cilj zahvaćen i uspešno praćen tokom trajanja leta raketa

4. Eksplozija bojeve glave – kao da se vide tri bljeska, prvi manji, a onda jači pa opet slabiji. Blizinska aktivacija i onda pogodak u cilj i rasipanje fragmenata  

5. Drugi svetlosni trag ne liči na trag raketnog motora sa HARM-a ili sa vođene avio bombe. HARM koristi bezdimno barutno punjenje i trag mu je minimaian čak i gledano direktno u motor. 

6. Sasvim verovatno da je u pitanju bila para ili dve pare s tim da je jedna vršila bombardovanje a druga pokrivala. HARM koji je neutralisao radar je najverovatnije lansiran sa SEAD pratnje ili sa EA-6B. Oni su operisali u toj zoni bilo sa nosača aviona ili iz baze Singorela. To je mogao da bude i F/A-18 ili F-16. 

7. Manevrisanje drugog svetlosnog traga je najverovatnije avion u strmom poniranju sa okretom na levo od 90 stepeni ili više. Toliki svetlosni trag je moguć samo na punom forsažu sa manje razdaljine ili u pitanju je požar zadnjeg dela. Svetlosni trag je koliko se čini skoro pravilnog oblika tako da ako je došlo do požara rezervoara, avion ih odbacuje u poniranju dok menja pravac.

8. Ako je prva raketa pogodila cilj koji se vidi kao drugi svetlosni trag na snimku, može se postaviti i hipoteza da je druga raketa zahvatila mamac koji je otpao ili otkačen sa aviona i nastavio da leti po inerciji, a avion je naglo promenio putanju i krenuo u obrušavanje. To je klasičan protivraketni manevar. 

9. Ova hipoteza navodi na zaključak da je moguće da je prva raketa uspešno pogodila cilj, ali ga nije uništila. Sa težim oštećenjima od prvog pogotka i bez dopunskog rezervoara, prvo što pilot radi je da pobegne iz opasne zone tj. van vazdušnog prostora. Sa oštećenjem ne može sigurno sleti na nosač aviona ako je poleteo sa njega tako da je alternativa neki “prijateljski” aerodrom (Sarajevo, Rinas, Skopje Zagreb ili u krajnjem slučaju Tuzla). Simgorela ili Avijano su daleko za teže oštećeni avion. 


Sve u svemu, postoji značajna mogućnost pogotka cilja, manevrisanje aviona u naglom obrušavanju kao protivraketni manevar i pokušaj da pobegne iz našeg vazdušnog prostora. 

Čiji je to avion i kako je prošao teško ćemo saznati bez objavljivanja operativnih dokumenata. To na zapadu u praksi znači 50 godina čuvanja u arhivama . Ako je avion i stigao do nekog aerodroma, moguće je i da je otpisan kao nerentabilan za popravku. Rasklopljen, spakovan u kontejnere i poslat u neko skladište ili jednostavno “istopljen”, a serijski broj kao i “registarska tablica za automobil” pripisan nekom drugoj avionu.

KNJIGU SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT možete poručiti klikom na sliku ispod ili pozivom na telefon 060-528-18-88 ili  064-965-11-55: