Analiza vazdušnog rata nad Nagorno-Karabahom od 27/09/2020 do 09/11/2020

Rat u Nagorno-Karabahu

Analiza vazdušnog rata nad Nagorno-Karabahom od 27/09/2020 do 09/11/2020

Zoran Vukosavljević, autor ovog članka, zajedno sa kolegama Dankom Borojevićem, Dragim Ivićem i Željkom Ubovićem napisao je knjigu
NEBESKI ŠTIT SA ZEMLJE SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT
koju možete poručiti klikom na sliku ispod:

Ova analiza temelji se na monografiji S.I Makarenka, pod nazivom: “Противодействие беспилотным летательным аппаратам” (Protivdejstvo na bespilotne letelice), izdate u Sankt Petersburgu, krajem 2020. godine. U monografiji su predstavljeni rezultati sistematizacije i analize različitih metoda i sredstava za borbu protiv bespilotnih letelica (BPL), kao i formiranje opštih pravaca za povećanje efikasnosti takvih protivdejstava.

Mala napomena: Pred vama je prvi deo teksta baziran na navedenoj monografiji, koji se tiče analize borbi za Nagorno-Karabah (Tzv. Republika Arcah), do 16/10/2020. godine, sa mojim dodatnim tekstom analize rezultata i dopune informacijama do kraja sukoba 09/11/2020. godine koji sam napisao kao svoje viđenje situacije i odnosa snaga.

U jesen 2020. godine (tačnije, 27/09/2020. godine)  počeo je vojni sukob između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu. Glavna karakteristika ovog sukoba bila je masovna upotreba bespilotnih letelica od strane Azerbejdžana, za uništavanje oružja i ljudstva Jermenskih snaga.
Turske bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2 opremljene projektilima MAM sa laserskim navođenjem, kao i izraelske izviđačke bespilotne letelice Heron TP i Hermes 4507, “kamikaze-dronovi” Sky Striker i Harop, ušli su u operativnu upotrebu  Azerbejdžanske vojske neposredno pre početka sukoba. Pored toga, u Azerbejdžanu su u zajedničkom preduzeću sa Izraelom proizvedeni BPL Aerostar, kao i „BPL-kamikaze“ Orbiter-1K i Orbiter-3.

Jermenija poslednjih godina nije bila uključena u kupovinu bespilotnih letelica. Istovremeno, ona sama proizvodi izviđačku bespilotnu letelicu lake klase „Krunk“, koja, međutim, nije namenjena izvršavanju udarnih misija.

Od početka sukoba oružane snage Jermenije bile su naoružane raznim sistemima PVO sovjetske i ruske proizvodnje, dok su zaštitu vazdušnog prostora direktno nad teritorijom Nagorno-Karabaha pružali raketni sistemi PVO “Osa” i “Strela-10”.




Ranije je Jermenija od Rusije kupila raketne sisteme PVO Tor-M2KM, koji bi mogli efikasno da se koriste protiv BPL, ali nisu raspoređeni na teritoriji Nagorno-Karabaha.

Imajte na umu da je raketni sistem PVO Osa  dizajniran da presreće “standardne” tipove vazdušnih ciljeva na daljinama od 1,5-10 km, na visinama od 25 m do 5 km. Daljina otkrivanja ciljeva – do 45 km. Količina raketa zemlja-vazduh – 6 komada. Verovatnoća pogađanja vazdušnog cilja tipa „avion“ sa jednom protivavionskom raketom iznosi 0,5-0,85. Vreme reakcije sistema – 16-26 s.
Istovremeno, karakteristika raketnog sistema PVO Osa, kao što pokazuje iskustvo njegove borbene upotrebe u prethodnim ratovima, je mala efikasnost presretanja ciljeva sa malom odraznom površinom (RCS) (posebno BPL) i niskoletećih ciljeva na visinama do 50 m.

Raketni sistem PVO „Strela-10“ može da pogađa vazdušne ciljeve na visinama od 0,01-3,5 km i na daljinama od 0,8-5 km (sa verovatnoćom pogađanja cilja jednom raketom, 0,3-0,6). Vreme reakcije sistema –  7-10 s.

Oba ova sistema PVO usredsređena su prvenstveno na uništavanje aviona i helikoptera vojne avijacije i nisu namenjena za borbu protiv bespilotnih letelica. Uprkos tome, zajedničke jermensko-ruske vežbe PVO održane u junu 2020. godine, prema rečima ruskih vojnih stručnjaka, omogućile su izvođenje zaključka o visokim borbenim kvalitetima ovih sistema PVO u pogledu potencijalnih protivdejstava prema azerbejdžanskim bespilotnim letelicama . Ovaj zaključak je napravljen na osnovu toga što je raketni sistem PVO Osa uspešno presreo jednu izviđačku bespilotnu letelicu Hermes 900.




Izbijanjem neprijateljstava u Nagorno-Karabahu, kako je prikazano u više radova na ovu temu, azerbejdžanske oružane snage su, uz podršku turskih vojnih specijalista, rasporedile masovne grupe udarnih bespilotnih letelica, uzimajući u obzir iskustvo korišćenja bespilotnih letelica u Siriji i Libiji.
Da se ​​rat u Nagorno-Karabahu vodio bez upotrebe BPL, jermenski sistemi PVO bili bi sasvim adekvatni zadacima zadržavanja azerbejdžanske avijacije. Nije slučajno što Azerbejdžan, čak i nakon sticanja vazdušne nadmoći, koristi svoje vazduhoplove sa posadom vrlo ograničeno, pošto im sistemi PVO koji su u službi u Jermeniji i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju.

Međutim, ispostavilo se da je Jermenija bila potpuno nespremna za rat sa masovnom upotrebom bespilotnih letelica, čiju su taktiku Huti razradili u Jemenu, a Turci – u Siriji i Libiji.
Masovna upotreba bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2, zajedno sa bespilotnim letelicama-kamikazama tipa Sky Striker, Harop i Orbiter, rezultirala je gotovo potpunim uništenjem jermenskih sistema PVO Osa i Strela-10 raspoređenih u Nagorno-Karabahu u prvim danima sukoba.
Već prvog dana rata izveden je pripremljeni udar na položaje ovih sistema PVO, čime je odbranu Nagorno-Karabaha, prema proceni stručnjaka, lišila do 80% sistema PVO – 6 sistema PVO „Osa“ i 3 sistema PVO „Strela-10“ sa gubicima od 4 BPL.

Dakle, zbog masivnosti upotrebe i efekta iznenađenja, efektivna “razmena” je iznosila tog prvog dana 2,25 raketnih sistema PVO za 1 BPL! Ostvarivanje vazdušne superiornosti omogućilo je Azerbejdžanu da uz pomoć bespilotnih letelica neprekidno, non-stop i nesmetano napada jermenske motorizovane i mehanizovane jedinice, nanoseći im značajne gubitke i pre nego što su ušli u bitku sa snagama Azerbejdžana.




To je u velikoj meri olakšalo ofanzivu azerbejdžanske vojske i omogućilo postizanje značajnih taktičkih uspeha. Istovremeno, ostali sistemi PVO koji su u službi u Jermeniji, poput S-300PS i S-300PT, u principu nisu namenjeni za borbu protiv BPL, pa se stoga ne mogu efikasno koristiti za odbranu vazdušnog prostora Jermenije i Nagorno-Karabaha od ove.nove vrste pretnji.
Šta više, kao rezultat dobro isplanirane operacije, snage BPL uništile su 2 lansera i 2 radara iz raketnog sistema PVO S-300PS (zaključno sa 16. oktobrom 2020).

Tako masovna efikasna upotreba bespilotnih letelica za otvaranje i uništavanje na prvom mestu sistema PVO, a kasnije – ljudstva i naoružanja i vojne opreme kopnenih trupa, prvi put se susreće u svetskoj praksi i u medijima je dobila naziv „rat dronova“.

Azerbejdžanska strana često je emitovala u medijima video zapise visoko preciznih udara dronova na jermenske položaje. Glavni ciljevi udara su pre svega sistemi PVO, zatim – oklopne kolone na maršu, tenkovi i artiljerija na položajima i nešto ređe – skladišta i kasarne.
Posle uništenja glavnih snaga sistema PVO u Nagorno-Karabahu, jermenska strana nije uspela da brzo dopuni svoje resurse nabavkom novih sistema PVO. Našla se u situaciji kada neprijatelj, osvojivši vazdušnu nadmoć, to koristi za postizanje strateške prednosti u ratu.
To dovodi do neizbežnog rasta gubitaka i sve većih  problema u odbrani kopnenih snaga od masovnih udara BPL iz vazduha. Hitne nabavke lakih prenosnih raketnih sistema PVO, koje je tada razmatrala jermenska strana, nisu u potpunosti uspešan pokušaj rešavanja sistemskog problema borbe protiv bespilotnih letelica.

Bez obzira na to kako će se dalje razvijati događaji u ratu za Nagorno-Karabah, postoji tendencija povećanja efikasnosti upotrebe bespilotnih letelica za sticanje prevlasti u vazduhu i poraz glavnih kopnenih snaga – oklopnih vozila.

To nam omogućava da zaključimo o mogućoj bliskoj promeni strategije ratovanja u pogledu upotrebe bespilotnih letelica. U ratovima u bliskoj budućnosti moguća je masovna više-etapna i više-ešalonirana upotreba grupa lakih izviđača i izviđačkih udarnika, kao i „kamikaza-dronova”.

U prvoj fazi – za izviđanje neprijatelja. U fazi nanošenja prvog udara – za otvaranje i uništavanje sistema PVO (a u budućnosti – i za uništavanje letelica i helikoptera sa posadom na zemlji i u vazduhu). Nakon sticanja superiornosti u vazduhu – uništavanje oklopnih vozila i ljudstva kopnenih snaga, pozadinskih objekata i kritične državne infrastrukture.




Dodatni tekst

Dopuna informacija do kraja rata i analiza rezultata

Imajući u vidu da analiza koju su ruski stručnjaci radili za sukob u Nagorno-Karabahu (tzv. Republika Arcah), obuhvata tok rata samo do 16.10.2020. godine, potrebno je u ovom dodatnom tekstu izvršiti i dopunu novim informacijama o dešavanjima tokom rata i u drugom delu 44-dnevnog rata.
Naime, Jermenska strana, kako bi se moglo objedinjeno nazvati Odbrambene snage Arcaha i jedinice i vojnike regularne Vojske Jermenije koji su bili raspoređeni na teritoriji tzv. Republike Arcah, odnosno teritorije Nagorno-Karabaha i okolnih oblasti koje su zauzele u ratu koji je završio 1994. godine, imali su na raspolaganju veći broj sredstava i sistema PVO koji su se mogli koristiti u sukobu, ali iz ovog ili onog razloga ipak nisu.

To se pre svega odnosi na raketne sisteme  PVO (u nastavku: RS PVO) S-125M Neva, 2K11 Krug i 2K12 Kub, za koje se početkom dejstava ustanovilo da, usled starosti sistema, slabijeg održavanja i nedostatka obučenog kadra, više nisu u punoj operativnoj upotrebi već su najviše “poslužili” kao mete-mamci za vazduhoplovna napadačka sredstva Azerbejdžana.

U tom smislu je tokom rata, sa potvrđenim i dokumentovanim dokazima (najčešće video snimci i foto dokazi), iz upotrebe izbačena 1 baterija RS PVO Krug uništenjem radara za navođenje raketa (ali i zarobljavanjem 2 samohodna lansirna oruđa sa raketama), jedna baterija/divizion sistema PVO Neva uništenjem nišanskog radara, jedna baterija Kub uništenjem radarske stanice za osmatranje i navođenje (ali i 2 samohodna lansirna oruđa bez raketa), dok je jedna baterija Kub zarobljena (radarska stanica za osmatranje i navođenje i samohodno lansirno oruđe sa 3 rakete).

Pored toga, Azerbejdžanske snage uspele su da teško oštete i iz upotrebe izbace 2 diviziona S-300PS, uništenjem njihovih radara za navođenje raketa (korišćenjem dronova-kamikaza) i da pogode i onesposobe barem 4 samohodna lansirna oruđa sistema S-300PS, od čega barem 3 u marševskom položaju.

Na kraju smo imali prilike da vidimo i uništenje jednog RS PVO Tor-M2KM i to svega nekoliko dana pre kraja rata, opet dejstvom dronova-kamikaza.

Onesposobljeno je ili zarobljeno i najmanje 8 osmatračko-akvizicijskih radara sistema vazdušnog osmatranja i javljanja (VOJ) ili sistema ranog upozoravanja RS PVO.

Za uništenje ovih RS PVO i radarske tehnike velike zasluge imaju, pored već pomenutih bespilotnih letelica Bajraktar TB2, dronovi-kamikaze izraelske proizvodnje kojih je Azerbejdžan zaista imao u veoma velikim količinama. Ako su Bajraktari TB2 pokazali svoju “moć” u sukobima u Siriji i Libiji, onda su barem u sukobima sa RS PVO i radarima sistema VOJ, svu svoju ubojitost u ovom sukobu pokazali i dronovi-kamikaze, pre svega IAI Harop.




Pored ovoga, treba napomenuti da je Jermenska strana posedovala i samohodna artiljerijska protivavionska oruđa 23/4 mm Šiljka, ali nije jasno kakvo je bilo stanje njihove tehničke ispravnosti (radar i SUV). Tokom rata uništena je 1 Šiljka, ali je čak 8 oruđa zarobljeno.
Takođe, Jermenska strana je posedovala i manji broj PA topova ZU-23 mm od kojih je 1 oruđe uništeno, kao i veći broj PA topova na šasiji MT-LB, od kojih se posebno “izdvaja” jugoslovenski top 20/3 mm, kojih je uništeno i/ili zarobljeno čak 30 komada, kao i top ZU-23 mm kojih je uništeno i/ili zarobljeno 5 komada i top S-60 kojih je uništeno i/ili zarobljeno 7 komada.
Ovakav žestok udar Azerbejdžanskih bespilotnih letelica i kamikaza dronova po sistemima PVO Jermenske strane, uzrokovao je brzo ovladanje nebom i zatim se krenulo u “sistematsko” uništavanje oružja i oruđa kopnene vojske.

Dugo bi trebalo da nabrajamo šta je sve uništeno i zarobljeno, ali ćemo samo reći da je uništen/onesposobljen ili zarobljen najmanje 231 tenk T-72 u raznim modifikacijama i verzijama, najmanje 71 borbeno vozilo pešadije tipa BMP-1 i 2, čak 218 komada vučnih artiljerijskih oruđa različitih kalibara i tipova, 23 samohodne haubice Gvozdika i Akacija….gubici su visoki i kod minobacačkih oruđa, protivoklopnih raketnih sistema i dr…..
Kod kopnene vojske treba podvući da je značajan deo ovih sredstava zarobljen nakon pada odbrambenih linija i haotičnog povlačenja Jermenskih boraca.

Kako je sve otišlo tako daleko? Kako su Jermeni pretrpeli ovoliko velike gubitke? Da li je uopšte funkcionisao sistem VOJ i PVO?

Mnoga pitanja su za sada nepoznanica, ali na osnovu raspoloživih podataka, mogu se izvesti određeni zaključci.

Što se tiče sistema VOJ i PVO, a imajući u vidu i ono što sam do sada naveo, jasno je da su osnovni sistemi PVO Jermenske strane bili RS PVO Osa-AK/AKM i Strela-10. Verovatno su određenu ulogu odigrali i laki prenosni raketni sistemi PVO Igla, kao i RS PVO Tor-M2KM nakon raspoređivanja, ali je njegov efekat bio uslovljen malim brojem angažovanih oruđa.

RS PVO Osa-AK/AKM su pretrpeli teške gubitke, najmanje 16 borbenih oruđa, od kojih je najmanje 15 borbenih oruđa uništeno, dok je 1 zarobljeno. Uništene su i najmanje 3 Strele-10.

Protivavionska artiljerijska oruđa, očigledno nisu igrala nikakvu značajnu ulogu u sistemu PVO.

Za sada nije jasna namera sa prebacivanjem RS PVO S-300PS u Nagorno Karabah. S-300PS zbog svog kombinovanog sistema navođenja raketa (vođenje kroz raketu), nije u mogućnosti da efikasno prati ciljeve koji lete brzinama ispod cca 50 m/s i u tom smislu nije bio adekvatno rešenje za problem, niti je ikada projektovan za ovakve borbene zadatke. Moguće je da su Jermeni imali nameru da ga rasporede i maskiraju, radi upotrebe u slučaju da Azerbejdžanska strana krene sa bombardovanjem i raketiranjem njihovih položaja koristeći lovačko-bombardersku avijaciju. Ako je to slučaj, svakako su sredstva morala biti bolje maskirana i skrivena. Ovako su 2 diviziona uništena (uništenjem radara za navođenje raketa, divizion je neutralisan) i nanešena je velika šteta sistemu PVO Jermenije.

Pred kraj rata, bili smo svedoci uništenja jednog oruđa Tor-M2KM, što je dokaz da je ipak u drugoj polovini rata, upotrebljen. Međutim, treba imati u vidu da je Jermenija imala svega 4-6 borbenih oruđa, koja su tek početkom 2020. godine počela da stižu iz Rusije. Veruje se da je samo jedan deo tih oruđa prebačen u Nagorno-Karabah i iako se ovaj sistem smatra veoma efikasnim, ipak je potrebno imati i izvesnu količinu tih sredstava, pogotovo kod ovakvih masovnih napada, takoreći rojevima BPL, kamikaza-dronova, izviđačkih BPL i  bespilotnih vazduhoplova. Ovde je jednostavno nedostajalo još ovakvih sistema.




Kako je dejstvovao sistem PVO Jermenske strane?

Sistem PVO Jermenske strane je dejstvovao i u to nema sumnje. Prema potvrđenim podacima (video snimci, foto dokumentacija, priznanja Azerske strane), od posledica dejstava sistema PVO, elektronskog ometanja ili iz drugih razloga tehničke prirode (kvarovi), Azerbejdžan je ostao bez oko 26 BPL, od kojih 15 otpada na dronove-kamikaze, od kojih je oboreno 11 IAI Harop, 3 Skystrikera i 1 Orbiter 1K, kao i bez najmanje 2 Bajraktara TB2 i bez 8 bespilotnih letelica koje su toliko bile uništene da se nije moglo identifikovati koji su tip. Izgubljena je i 1 izviđačka BPL Aerostar.
Pored toga, Azerbejdžan je izgubio i 11 bespilotnih vazduhoplova An-2, 1 helikopter Mi-17 i 1 borbeni avion Su-25.

Ovde treba zastati za trenutak da se podvuče da su Azeri koristili još jedan “bespilotni dodatak” svojim ionako brojnim bespilotnim sredstvima. Naime, oni su u saradnji sa Kinezima, svoje lake transportne-dvokrilce An-2 modifikovali u daljinski upravljane bespilotne avione, koji su imali zadatak da lete relativno nisko iznad određenog reona i “mame” sisteme PVO da otvore vatru na njih. Onda bi BPL koje lete na većim visinama, locirale položaje sistema PVO i vršile dejstva na njih ili navodile druge BPL ili dronove-kamikaze da izvrše dejstvo na njih. Prema dostupnim podacima, Azerbejdžan je raspolagao sa oko 60 ovakvih bespilotnih daljinski upravljanih vazduhoplova. Takođe, kao dopunska upotreba, navodi se u nekim izvorima, da su letelice u pojedinim slučajevima bile sa eksplozivom, da bi se onda poput “kamikaze” obrušile na određeni cilj.

Dakle, sistemi PVO, pre svega RS PVO Osa-AK/AKM, Tor-M2KM, Strela-10, Igla i verovatno u manjem broju i PA topovi kao i sredstva elektronskog ometanja, uspeli su da sruše najmanje 39 vazdušnih ciljeva Azerbejdžana.

U nekim slučajevima ovo bi za 44 dana rata bio dobar rezultat, ali ovde je jednostavno količina napadačkih sredstava iz vazduha bila prevelika da bi se ovakav sistema PVO Jermenske strane u Nagorno-Karabahu efikasno suprotstavio.

Pritom su upotrebljeni gotovo svi tipovi RS PVO, osim S-300PT-1, koji je vučna verzija sistema S-300 i koji se koristi za odbranu glavnog grada Jermenije, Jerevana, i RS PVO Buk-M1-2, koji je suštinski imao najveće šanse da uradi nešto više, pre svega zbog svog dometa po daljini i po visini i visokoj mobilnosti. Nezvanično obrazloženje zašto nije upotrebljen RS PVO Buk-M1-2 je bilo da je “većina komponenti sistema bila neispravna”.
U Siriji smo imali prilike da vidimo prilično dobru saradnju RS PVO Buk-M2 i Pancir S1 u konsolidaciji sistema PVO Sirije na području Idliba, nakon početnog iznenađenja pro-turskih pobunjenika uvođenjem u borbu Bajraktara TB2 i Anki.

Možda je i u Nagorno-Karabahu to bilo moguće uvođenjem RS PVO Buk-M1-2 uz saradnju sa RS PVO Osa i Tor, čak i Kub (ukoliko bi se mogao bar delimično borbeno upotrebiti).
Ali do toga nije došlo, sistem PVO Jermenske strane se “raspao” i gubici među vojnicima (po nekim procenama idu i do 5000 poginulih vojnika) i među tehnikom kopnene vojske su bili zaista visoki i uzrokovali su pad velikih područja tzv. Republike Arcah, “krunisano” padom Šušija i dolaskom Azera na svega 5-10 km od glavnog grada Stepanekerta.

Tada je, posredstvom Rusije, zaključeno primirje i potpisan sporazum koji je veoma nepovoljan po Jermensku stranu, ali je ipak sprečio potpuni pad svih teritorija na području Nagorno-Karabaha pod Azerbejdžansku direktnu kontrolu, i sigurno iseljenje gotovo svih stanovnika toga područja. Sporazum predviđa raspoređivanje oko 1960 ruskih vojnika- mirotvoraca na liniju razdvajanja preostalog dela teritorije tzv. Republike Arcah i Azerbejdžana, rusku kontrolu koridora koji spaja Arcah i Jermeniju, ostavljajući Jermenima na samoupravu (do konačnog rešenja) oko 1/3 nekadašnje teritorije koju su držali, a koja je i najgušće naseljena (iako je cela regija generalno retko naseljena) i nadu da se u pregovorima u narednim godinama, u kojima će Rusija i dalje igrati veoma važnu ulogu, možda postigne sporazum koji bi za njih bio prihvatljiv.




Što se tiče Jermenije, iz ovoga se jednostavno MORAJU izvući odgovarajuće pouke.

U ovom sukobu, za razliku od Sirije i Libije, u borbama nije učestvovao Pancir S1, a Tor-M2KM takoreći simbolično. U ovom sukobu se definitivno vidi koliko su ovi sistemi PVO, pod uslovom da ih se poseduje u “dovoljnom” broju i da se valjano primenjuju, nedostajali Jermenskoj strani i koliko znače na savremenom bojnom polju, bez obzira na to što i sami nekada postane “žrtve” dejstava BPL ili kamikaza-dronova.

Jermenija odmah nakon završenog rata oko Nagorno-Karabaha, najavila nove nabavke raketnog sistema PVO 9K332 “Tor-M2KM”

KNJIGU SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT možete poručiti klikom na sliku ispod ili pozivom na telefone
060-528-18-88 ili 064-965-11-55: