Analiza upotrebe artiljerijsko-raketnih sistema PVO “Pancir S1” protiv bespilotnih letelica Bajraktar i Anka na bojištima Sirije i Libije

Analiza upotrebe artiljerijsko-raketnih sistema PVO “Pancir S1” na bojištima Sirije i Libije, protiv bespilotnih letelica Bajraktar i Anka

Zoran Vukosavljević, autor ovog članka, zajedno sa kolegama Dankom Borojevićem, Dragim Ivićem i Željkom Ubovićem napisao je knjigu
NEBESKI ŠTIT SA ZEMLJE
SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT
koju možete poručiti klikom na sliku ispod:

Ova analiza temelji se na monografiji S.I Makarenka, pod nazivom: “Противодействие беспилотным летательным аппаратам” (Protivdejstvo na bespilotne letelice), izdate u Sankt Petersburgu, krajem 2020. godine. U monografiji su predstavljeni rezultati sistematizacije i analize različitih metoda i sredstava za borbu protiv bespilotnih letelica (BPL), kao i formiranje opštih pravaca za povećanje efikasnosti takvih protivdejstava.
U monografiji se autor uglavnom osvrnuo na praktična dejstva i borbu artiljerijsko-raketnih sistema PVO Pancir S1 i udarnih bespilotnih letelica Bajraktar TB2 i Anka, koje su imale pomoć i sredstava REB, u Siriji, odnosno samo protiv Bajraktara TB2 u Libiji.
Odnos koji je prikazan, prikazan je u tim razmerama. Čitaoci moraju uzeti u obzir da su sistemi PVO Pancir S1 i u Siriji i u Libiji vodili borbu i protiv ostalih tipova bespilotnih letelica, većinom izviđačkih, kao i protiv borbenih aviona, tako da su imali uspeha u obaranju i takvih letelica.
Pred vama je deo teksta koji se tiče analize borbi u Siriji i Libiji, sa dodatnim tekstom analize rezultata koji sam napisao kao svoje viđenje situacije i odnosa snaga.

Rat u Siriji
Iskustvo borbene upotrebe ruskog artiljerijsko-raketnog sistema PVO Pancir-S1, koji je korišten u zaštiti sirijskih trupa, protiv turskih bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2 i Anka u 2017-2019. predstavljeno je u pojedinim radovima i analizama ruskih autora i analitičara.




U jednom od tih radova, analizira se borbeno sučeljavanje „dvoboj“ između artiljerijsko-raketnog sistema PVO Pancir-S1 i turskih bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2 i Anka.Naznačeno je da je Bajraktar ​​TB2 udarni bespilotni vazduhoplov koji nosi do 4 navođene protiv-tenkovske rakete UMTAS, a koje mogu pogoditi ciljeve na udaljenosti do 8 km. Za izviđačke zadatke, verzije ove BPL opremljene su sa OES (opto-elektronskim sistemom) i IC (infracrvenim) senzorima, višestrukim kamerama i laserskim daljinomerom ili radarom sa aktivnim faznim nizom (AFAR).
RCS ove BPL-e je verovatno 0,01-0,1 m2.

Borbena upotreba bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2 podrazumeva primenu dve glavne vrste misija: izviđanje i udar. Prilikom izvršavanja zadatka izviđanja, BPL leti na nadmorskoj visini od oko 6 km. U ovom slučaju, radar Pancira-S1 moći će da otkrije ovaj BPL na horizontalnoj udaljenosti od najmanje 7 km. U najuspešnijem spletu okolnosti – na udaljenosti od 15,3 km. Domet na kojem će biti otkriven sistem PVO Pancir-S1, OES sistemom BPL Bajraktar ​​TB2 zavisi od različitih parametara: stepena osvetljenosti, atmosferskih smetnji, primene maskiranja, konfiguracije kamera OES itd. Američki vojni modul Vescam CMKS-15D koristi se kao OES BPL Bajraktar ​​TB2.
Kamere ovog OES-a omogućavaju otkrivanje cilja tipa „cisterna“, prema nekim izvorima, na udaljenosti do 80 km. Na daljini od 20 km, rezolucija ovog OES omogućava “pogled” u vozačku kabinu.
Očigledno je da OES BPL-a Bajraktar ​​TB2 znatno premašuje mogućnosti otkrivanja sistema PVO Pancir-S1 u vezi sa kojim BPL može otkriti podatak o poziciji sistema PVO izvan radijusa dejstva njegovih raketa.




OES Vescam CMKS-15D je takođe opremljen laserskim daljinomerom dometa do 20 km.Dakle, sa daljine od 20 km, odnosno na dometu uporedivom sa dometom upotrebe raketa sistema PVO Pancir S1, BPL ima mogućnost tačnog određivanja lokacije sistema PVO i označavanje cilja za upotrebu udarnog oružja.

Nesumnjivo, efikasnost OES BPL-a zavisi od atmosferskih faktora, kvaliteta maskiranja sistema PVO i drugih faktora, ali generalno je vrlo verovatno da će BPL prvi otkriti lokaciju artiljerijsko-raketnog sistema PVO i preuzeti inicijativu u vođenju borbe. Dalji scenario delovanja BPL pretpostavlja manevar za ulazak u zonu uništenja sistema PVO, na operativnu daljinu do 8 km (domet lansiranja rakete UMTAS) i lansiranje rakete na artiljerijsko-raketni sistem PVO, izvodeći manevar povratka.
Pored toga, iskustvo korišćenja bespilotnih letelica turskog vojnog osoblja sugeriše da će se BPL koristiti u grupi, a njihove akcije podržaće kompleksi radio-elektronske borbe KORALi REDET EW. Uticaj elektronskog ometanja dovešće do smanjenja, kako dometa detekcije BPL-a radarom sistema PVO Pancir-S1, tako i do smanjenja verovatnoće tačnog navođenja protivavionskih raketa na ciljeve.

To će, generalno, smanjiti verovatnoću pogotka BPL u trenutku ulaska u zonu uništenja raketama sistema PVO i lansiranja raketa. Iskustva borbene upotrebe artiljerijsko-raketnog sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1 u Libiji pokazala su da raketni sistem PVO Pancir-S1, zbog određenih nedostataka u konstrukciji svog radara, u uslovima ometanja pruža veliku verovatnoću pogotka BPL isključivo na relativno kratkim dometima – oko 4-6 km.




Ako razmotrimo slučaj kada je BPL Bajraktar ​​TB2 umesto OES opremljen radarom, tada BPL dobija brojne prednosti. Dakle, mini-radar sa AFAR-om (aktivnom faznom rešetkom, prim. Z.V) „Picosar“ na BPL Bajraktar ​​TB2 omogućava skeniranje terena rezolucije 1 m, na udaljenosti od 20 km. Na udaljenosti od 14 km, ovaj radar pruža rezoluciju od 0,3 m, što će BPL omogućiti da bezbedno otkrije lokaciju sistema PVO Pantsir-S1 i označi cilj svojim vođenim raketama.

Razmatrajući pitanje konfrontacije raketnog sistema PVO Pantsir-S1 i bespilotne letelice Anka zabeleženo je sledeće. BPL Anka u poređenju sa BPL Bajraktar ​​TB2 ima manju refleksnu površinu (RCS), efikasniji radar zasnovan na AFAR-u, veću visina leta (do 12 km) i mogućnost upotrebe vazdušnih bombi JDAM sa dometom lansiranja 28 km i krstarećih raketa dometa lansiranja do 250 km. Takve karakteristike performansi omogućiti će BPL Anka da uspešno pogodi sistem PVO Pancir-S1 bez ulaska u zonu dejstva njegovih sredstava za otkrivanje i uništavanje.

U još jednom radu se analizira uticaj na efikasnost sistema PVO Pantsir-S1 timskog rada i obučenosti posade, kao i borbena efikasnost ovog artiljerijsko-raketnog sistema PVO u uslovima grupne upotrebe bespilotnih letelica u realnim borbenim situacijama. Pokazuje se da je, generalno, prednost u zoni dejstva, kod sučeljavanja „dvoboja“  artiljerijsko-raketnog sistema „Pancir-S1“ – BPL Bajraktar ​​TB2, na strani „Pancir-S1“. Međutim, ova prednost se može ostvariti samo ako je sistem PVO u pripravnosti, ako je njegov radar uspešnootkrio i detektovao let BPL-a, uspostavio praćenje i spreman je da izda komandu za zahvat cilja i lansiranje rakete kada BPL uđe u zonu uništenja.

Međutim, u praksi borbenih akcija često nastaje situacija kada je sistem PVO u trenutku otkrivanja BPL ili „na maršu“, ili je u situaciji da na njega dejstvuje nekoliko udarnih BPL.
U tim slučajevima uloga ljudskog faktora naglo se povećava.- sposobnost borbene posade sistema PVO i njihova sposobnost da blagovremeno i adekvatno odgovore novonastaloj situaciji. Standardno vreme za borbeno razmeštanje raketnih sistema PVO „Pancir-S1“ je 4,5 minuta, ali u stvarnim borbenim uslovima može biti i mnogo duže. Ovo vreme je često dovoljno zaulazak bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2 u zonu uništenja artiljerijsko-raketnog sistema PVO (20 km) i izlazak na liniju lansiranja njegovih raketa (UMTAS rakete dometa 8 km).
Drugi problematičan faktor koji smanjuje borbenu efikasnost sistema PVO je taj da je prosečan broj bespilotnih letelica koji istovremeno napadaju sistem PVO u stvarnim borbenim uslovima tri ili više, a bespilotne letelice istovremeno napadaju sistem PVO i iz različitih pravaca.

Kod gore navedenih faktora, posada artiljerijsko-raketnog sistema PVO Pancir-S1 je, prema iskustvu sukoba u Libiji i Siriji, potrošila sve rakete (12 projektila) na “glavne” bespilotne letelice prvog udarnog ešalona, dok su bespilotne letelice drugog ešalona uspešno koristile svoje rakete protiv sistema PVO ili sistem PVO Pancir-S1 jednostavno nije bio raspoređen u borbeni položaj.

Kao rezultat vojnih sukoba u Siriji, Turska je podigla taktiku korišćenja svojih BPL na viši nivo. Prvo su postale udarne BPL sa ciljem da se kontinuirano koriste protiv osoblja i oružja regularne vojske – oružanih snaga Sirije, a ne protiv neregularnih vojnih formacija.
Drugo je taktika korišćenja udarnih BPL Bajraktar ​​TB2 masovno, u grupama, pod okriljem višeteških izviđačkih bespilotnih letelica tipa Anka, opremljenih radarom, OES (opto-elektronskim sistemom) i REP (radio-elektronskim protivmerama) kompleksima, u okviru rešavanja problema uništavanja artiljerijsko-raketnih sistema PVO.

Prema turskim medijima, sredstva elektronskog ratovanja raspoređena na bespilotnoj letelici Anka gotovo su uvek uspela da uspešno suzbiju osmatračko-akvizicijski radar sistema PVO Pancir-S1, što je omogućilo udarnoj BPL Bajraktar ​​TB2 ulazak u zonu uništenja ovih raketnih sistema PVO i uspešan napad.




Prema nepotvrđenim izveštajima, i to izveštajima medija suprotstavljenih strana, tokom vojne operacije turskih trupa u Siriji u periodu od septembra 2019. do septembra 2020. u “dvoboj” situacijama „BPL Bajraktar TB2/Anka – Pancir S1“ bilo je oboreno oko 20 BPL Bajraktar ​​TB2 i Anka, dok je 8 raketnih sistema PVO „Pancir-S1“ izgubljeno.
Međutim, može se pretpostaviti da su ovi podaci precenjeni.u propagandne svrhe. Prema zvaničnicima, kao i potvrđenim podacima, tokom ovog perioda oboreno je 10 BPL Bajraktar ​​TB2 i Anka i izgubljena su 2 sistema PVO „Pancir-S1“.
Međutim, čak i ako se fokusiramo na zvanično izložene gubitke, razmena 1 raketnog sistema PVO „Pantsir-S1“ za 5 bespilotnih letelica potvrđuje neadekvatno nizak nivo borbenog preživljavanja artiljerijsko- raketnih sistema PVO, u uslovima masovne upotrebe BPL.

Dakle, može se konstatovati da su grupe udarnih bespilotnih letelica, od ciljeva za artiljerijsko-raketne sisteme PVO, naprotiv, postale efikasna sredstva otkrivanja i uništavanja neprijateljskog sistema PVO. U narednom periodu, taktičke metode upotrebe BPL, dodatno su razvijene tokom njihove borbene upotrebe u Libiji i u Nagorno-Karabahu.

Rat u Libiji

KNJIGU SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT možete poručiti klikom na sliku ispod ili pozivom na telefone
060-528-18-88 ili 064-965-11-55:

U jednom od radova predstavljeno je iskustvo borbene upotrebe ruskih sistema PVO protiv turskih bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2 u ratu u Libiji 2019. godine. Prve turske udarne bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2, isporučene su Vladi Nacionalnog sporazuma (GNA) Libije, u leto 2019. godine, radi borbe protiv snaga maršala H. Haftara (LNA), koje su zauzvrat bile naoružane artiljerijsko-raketnim sistemom PVO Pancir-S1.Masovna upotreba, kao u Siriji ( grupa BPL mogla je da broji do 40 jedinica), ovih turskih bespilotnih letelica u Libiji predodredila je ishod odlučujuće bitke za Tripoli.

Prema nepotvrđenim izveštajima, od maja 2019. do juna 2020. godine, prema izveštajima protivničkih strana, Haftarove snage izgubile su 15 artiljerijsko-raketnih sistema PVO Pancir-S1 koje su uništene od strane bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2, a kojih je pritom izgubljeno 78 jedinica.
Istovremeno, ove podatke ipak treba uzeti sa rezervom da su ovi podaci možda precenjeni u odnosu na stvarne gubitke. Prema potvrđenim slučajevima, tokom istog perioda oboreno je 22-26 bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2 i izgubljeno 9-12 artiljerijsko-raketnih sistema PVO Pancir-S1, što je sigurno mnogo više od kampanje u Siriji.

Razlog za velike gubitke bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2 je taj što su se, za razliku od Sirije, u Libiji koristili bez podrške bespilotnih letelica Anka opremljenih REP kompleksima i, u većini slučajeva, bez podrške kopnenih REP kompleksa. Da bi se smanjila verovatnoća otkrivanja bespilotnih letelica Bajraktar ​​TB2 sa radarima sistema PVO Pancir S1, obično su određeni za misije pružanja vatrene podrške trupama i da probiju sistem PVO na malim visinama.




Rezultat su bili veliki gubici BPL, jer su bespilotne letelice lake konstrukcije koje se koriste za nanošenje udara jedna od najranjivijih kategorija ciljeva za sisteme PVO. Istovremeno, suprotstavljanje masovnom napadu takvih bespilotnih letelica za sistem PVO nije jednostavan zadatak. Lake bespilotne letelice, poput Bajraktar ​​TB2, kada rade duž prednje ivice sistema PVO mogu da lete na maloj nadmorskoj visini (svega nekoliko stotina metara), ostajući neotkriveni za veliki broj radara sistema PVO. Letovi bespilotnih letelica na maloj nadmorskoj visini predstavljaju rizik koji se mora preduzeti da bi se probio sistem PVO i gubici su u ovom slučaju neizbežni.
Ali u slučaju upotrebe bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2 u Libiji, u odsustvu drugih opcija, takav rizik je bio neizbežan i opravdan činjenicom da masovna upotreba BPL grupa omogućava većini grupe da uspešno savlada PVO zonu i stvori veliku brojčanu, kvantitativnu prednost za uništavanje sistema PVO, prethodno nateravši sisteme PVO da potroše gotovo sve svoje rakete i municiju.

Istovremeno, ako se okvirno fokusiramo na gore pomenute zvanične gubitke, u Libiji je 1 artiljerijsko-raketni sistem PVO Pancir-S1 izgubljen za uništenje 2,8 BPL, što potvrđuje visoku efikasnost istovremene masovne upotrebe BPL za uništavanje sistema PVO. U isto vreme, BPL su jeftiniji i njihova upotreba ne podrazumeva žrtve među osobljem. Glavni razlozi zbog kojih sistemi PVO trpe gubitke su: niska efikasnost algoritama upravljanja vatrom koji odražavaju masovni napad BPL sa nekoliko strana, loša obučenost posade, kršenje pravila rada i pravila transporta, a takođe zanemarivanje osnova maskiranja.

Većina izgubljenih artiljerijsko-raketnih sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1 bila je ili na maršu, ili je uništena kada im je ponestalo municije i više nisu mogli da dejstvuju u samoodbrani niti da pružaju zaštitu i pokrivanje susednog sistema PVO.

Uzimajući u obzir gore navedene okolnosti, borbenu upotrebu artiljerijsko-raketnog sistema PVO Pancir-S1 protiv bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2 u Libiji, u celini, treba oceniti kao neefikasnu, posebno imajući u vidu da je BPL Bajraktar ​​TB2 laka bespilotna letelica sa ograničenim dometom upotrebe oružja, dok je njegova upotreba u Libiji bila ograničena nedostatkom mogućnosti upravljanja BPL putem satelitskih komunikacija.

Ogroman broj gubitaka artiljerijsko-raketnih sistema PVO Pancir S1, dogodio se usled uspešne realizacije napada na njih radi iscrpljivanja resursa municije (pre svega raketa), izvedenog masovnom upotrebom lakih bespilotnih letelica.

Dodatni tekst

Analiza rezultata:

Na početku bi trebalo dodati i posebno naglasiti da i Sirija i Libija koriste verzije artiljerijskog-raketnog sistema PVO Pancir S1 sa starijom “jednostranom” antenom osmatračko-akvizicijskog radara. Iz ove analize, jasno se vidi i naglašava da je glavni problem kod sistema Pancir S1 bilo pravovremeno otkrivanje BPL i brza reakcija sistema do lansiranja raketa. Takođe, ometanje osmatračko-akvizicijskog radara sistema Pancir S1, starije izrade, je bio u praksi izvodljiv posao i često je dolazilo do ometanja koje radar nije mogao da “prevaziđe” u dovoljnoj meri da se adekvatno borbeno suprotstavi grupama bespilotnih letelica “Bajraktar TB2/Anka”.




Ovde moram naglasiti da se kod sistema Pancir S1 već duže vreme, upravo kao rezultat iskustava iz Sirije/Libije, koristi novi osmatračko-akvizicijski radar sa dvostranom antenom. Ova antena omogućava dvostruko brže skeniranje vazdušnog prostora, tako da je brzina reakcije sistema povećana. Domet radara je povećan za oko 30%, sa 36 km na oko 47 km, što takođe povećava sposobnost pravovremenog otkrivanja vazdušnih ciljeva, pa tako i bespilotnih letelica, a brže skeniranje vazdušnog prostora i veća izlazna snaga radara, omogućava bolju rezoluciju i bolje performanse u određivanju preciznih koordinata bespilotnih letelica tipa Bajraktar/Anka, ali i znatno bolje mogućnosti u otkrivanju malogabaritnih bespilotnih letelica i dronova (uključujući i kamikaza-dronove).

U zaključku analize vezano za Siriju, posebno bi se osvrnuo na analiziranu taktiku “dvoboja” između jednog oruđa sistema Pancir S1 i jednog ili više BPL Bajraktar/Anka (čak nekada i više grupa letelica). U ovakvom odnosu snaga u ovoj analizi, Pancir S1 je još ostvario zadovoljavajuće rezultate. Konstatuje se da BPL Bajraktar ima prednost u mogućnosti ranijeg otkrivanja položaja oruđa iz sistema PVO Pancir S1. Ipak, ovde treba par stvari naglasiti i na neke okolnosti podsetiti.

Poznato je da je autonomni rad samostalnog oruđa Pancir S1 ipak ređa pojava i da se od 4 osnovna režima rada sistema Pancir S1, svakako preporučuje režim rada u okviru baterije sa 4-6 oruđa u kome je jedno oruđe komandno i služi za osmatranje VaP-a ili pak u najboljem slučaju centralizovani rad u kome se podaci o situaciji u VaP-u dobijaju od osmatračko-akvizicijskog radara većeg dometa tipa 1RL123 ili Kasta 2E1 ili sl. kada se podaci preko Komandne stanice sistema PVO Pancir S1, uvezanim komandno-informacionim sistemom, prenose na oruđa u bateriji.

U ovim analizama, nemamo nikakvu ocenu kako bi se u ovakvom “scenariju” “provele” grupe bespilotnih letelica Bajraktar TB2/Anka i druge, što navodi na zaključak da se takav rad nije praktikovao u jedinicama Sirijske vojske, iako je nesumnjivo da su u završnim fazama borbi (oko pokrajine Idlib), nakon početnog iznenađenja od strane Turske, Sirijske jedinice PVO delovale donekle koherentno, sa ulaskom u borbu i drugih sistema PVO veoma kratkog dometa, ali i srednjeg dometa (Buk-M2E) i pratećih radarskih sredstava većeg dometa.

Takođe, pominje se i aktivno ometanje osmatračko-akvizicijskog radara sistema PVO Pancir S1 od strane BPL Anka, ali i od strane zemaljskih stanica za ometanje poput Korala ili Redeta, ali se nigde ne analizira mogućnost protivelektronske borbe niti elektronskog ometanja bespilotnih letelica bilo kojim sredstvima radio-elektronske borbe, od Repelenta, preko Polja-1 do Krasuhe-4, što opet indirektno govori o tome da ovakve aktivnost nisu izvođene ili u veoma malom obimu.

U tom smislu je analiza u ovoj monografiji “manjkava” za te veoma važne detalje, ali bi svakako svim korisnicima sistema PVO Pancir S1 ovi detalji, ali i ostalo navedeno u ovom dodatnom tekstu i “analizi rezultata” trebalo biti veoma važno za potpunu i sveobuhvatnu analizu efikasnosti i starijih sistema Pancir S1 sa jednostranom antenom OAR, ali pogotovo novijih verzija sistema PVO Pancir S1 sa dvostranom antenom.

Što se tiče Libije, ovde postoje i “novi momenti” koje treba ukratko analizirati. Pre svega se odnosi na situaciju kada se BPL Bajraktar TB2 ne upotrebljava uz sredstva radio-elektronskog ometanja iz vazduha i/ili sa zemlje. U takvoj situaciji vidimo da se letelica drugačije taktički upotrebljavala, letom na veoma malim visinama, ali se masovnost upotrebe i ovde zadržala. Bez zaštite sredstava za ometanje, primetan je skok u gubicima bespilotnih letelica BPL u odnosu na sukob u Siriji.
I to bi bio dobar rezultat za LNA i sistem PVO Pancir S1, da nema okolnosti koje su dovele do uništenja većeg broja sistema Pancir S1, u odnosu na konflikt u Siriji.
Pre svega, skrenuta je pažnja da je veći deo oruđa uništen na maršu ili čak u skladištima u sklopu vojnih baza Haftarovih snaga. Narednih nekoliko oruđa je uništeno kada su potrošili svu municiju (rakete), a naglašeno je da je maskiranje bilo na veoma niskom nivou.
Bez ikakve želje da se traži “alibi”, ali i iz snimaka koje su “procurele” u javnost, jasno se vidi da su ovi podaci tačni.

Nisu poštovane mere prilikom transporta, odnosno manevra jedinica i pojedinačnih oruđa, maskiranje je bilo na veoma niskom nivou (ako ga je uopšte i bilo), a o nekom uvezanom radu baterija u kome se stručno vrši komandovanje, dodela ciljeva i raspoređivanje vatre po načelima  subordinacije, nema ni govora.

Ovde se, čini se, u većoj meri radilo o “ad-hoc” akcijama pojedinačnih oruđa ili manjih grupa oruđa, koje pritom nisu bile koordinisane u radu, niti su primale dovoljno kvalitetne podatke (ako su uopšte primale podatke) o naletu neprijateljskih letelica od strane eksternih radara većeg dometa.
Što se tiče sadejstva sa drugim jedinicama PVO ili pak korišćenje sopstvenih radio-elektronskih sredstava za ometanje BPL, o tome nema ni govora.




Svakako da su i Turska i Rusija iz ovih sukoba izvukli pouke. I dok smo nešto i rekli o pravcima razvoja BPL Bajraktar i Anka kod Turske, potrebno je podsetiti da je i Rusija u međuvremenu razvila u uvela u naoružanje nove modernizovane sisteme Pancir S1M, sa povećanim dometom dejstva po daljini do 30 km i radikalno poboljšani Pancir SM sa novim osmatračko-akvizicijskim radarom AFAR konstrukcije sa LPI karakteristikama (mala verovatnoća otkrivanja senzorima sistema protivradarskih raketa) i daleko veće otpornosti na ometanje, sa dometom otkrivanja ciljeva do 70 km, novim radarom za navođenje raketa konstruisanog kao refleksni PFAR (pasivna fazna antenska rešetka), novim raketama dometa do 40 km po daljini i novim “malogabaritnim” raketama za zadatke odbijanja masovnih napada BPL i artiljerijsko-raketnih projektila na malim daljinama i visinama.
Sve ovo učiniće i naredni period ispred nas veoma zanimljivim u smislu analize tehničkih i borbenih mogućnosti navedenih sistema i njihovih daljih modifikacija i unapređenja.

Pancir SM, evolucija se nastavlja

KNJIGU SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT možete poručiti klikom na sliku ispod ili pozivom na telefone
060-528-18-88 ili 064-965-11-55: