ТРЕЋА АРМИЈА У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ДАНА ПАКЛА
СЕДМИ ДАН ПАКЛА 30. март 1999. године

Оклопна бригада у Метохији шокирала НАТО планере
(Командно место „Кишница“, 0.07 часова)

Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника.

Из ШВК у 1.05 час стигао је телеграм, наређење генерал-пуковника Ојданића, којим тражи да до 7.00 часова доставим процену када ће се завршити акције на уништењу ОВК, јер у посету нашој земљи долази делегација Русије.
Захтев начелника ШВК Ојданића ме је још једном уверио да они у Београду уопште не разумеју ситуацију на терену, јер сам их о противтерористичким акцијама детаљно информисао. Дао сам телеграм Лазаревићу да прочита, а он је рекао: „Па ови стварно нису нормални, како могу да траже овакве податке, као да су то класичне борбе за које се може тачно утврдити време почетка и завршетка“.
Није ми било јасно да ШВК, на основу искустава из 1998. године и до сада, није схватио суштину борбе са терористичким јединицама на отвореном простору и да се сукоби са ШТС дешавају скоро сваког дана на неким локацијама и више пута, и да се терористи трансформишу и од терориста брзо постају „мирни цивили“.
Није било јасно ни какве везе има долазак руске делегације са борбом против ШТС.

Књиге из едиције “Ратник”, сведочења учесника и ратних команданата 1998-1999. можете поручити кликом на слику испод:

Тражио сам процену од Лазаревића када очекује да се заврши акција „Малишево“. Одговорио је: „За два-три дана“. Одговорио сам Ојданићу да ће борбе трајати од 30. марта до 2. априла 1999. године.
Добро је да у архиви остаје преписка о извођењу противтерористичких акција, јер су се „мудраци“ из ШВК стално правили да не знају или да се не сећају да су били информисани о томе и да је ШВК наредио да се изврши разбијање ШТС.
После поноћи авијација је наставила са ударима из ваздушног простора по јединицама Армије на Косову и Метохији. Са четири крстареће ракете бомбардована је Касарна „Косовски јунаци“ у Приштини, без последица по људство, али је причињева велика материјална штета. Са шест авио-бомби гађани су ватрени положаји Корпусне артиљеријске групе „4“ у рејону села Коретиште, северно од Гњилана. Пројектили су погодили положаје Хаубичког дивизиона 152 мм из 52. мешовите артиљеријске бригаде, без последица. У исто време са два пројектила бомбардовани су положаји Другог механизованог батаљона 243. механизоване бригаде у рејону села Грнчар, источно од Витине. Са више касетних бомби гађани су Командно место 243. механизоване бригаде и ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе „243“ у рејону села Баљица, Догановићи и Стари Качаник, без последица.
У Метохији НАТО авијација се обрушила на ватрене положаје Артиљеријског дивизиона 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у рејону објекта Чабрат код Ђаковице. Том приликом јединице ПВО обориле су три крстареће ракете и погодиле један авион који је, према непровереним подацима, пао око Владичиног Хана.
У рејону Карауле „Горожуп“, после разбијања убачене шиптарске терористичке групе, у току је претрес терена и контрола територије.
Према извештајима из 125. и 549. моторизоване бригаде, НАТО авијација није изводила нападе на простору Клине и Ораховца. То је омогућило да први ешелон 252. оклопне бригаде настави са развођењем јединица и поседањем зоне одбране. И други ешелон остао је неоткривен и маршује без проблема. У 3.10 часа возови другог ешелона са тенковима 252. оклопне бригаде, прошли су железничку станицу Косово Поље и наставила марш ка Клини.
Из Обавештајне управе ШВК поново је актуелизиран проблем о убацивању на Косово и Метохију око 400 припадника британског САС-а ради обезбеђења дејстава НАТО авијације и спасавања оборених пилота. САС-овци су, наводно, убачени око војних објеката и у близини распореда јединица Приштинског корпуса. Опремљени су радио-уређајима високе фрекфенције који им омогућују и навођење авијације.
Ова информација захтевала је хитну реакцију, па сам одмах наредио генерал-мајору Ђаковићу да је у изворном облику проследи јединицама уз неопходан коментар.
Пред зору пијем ко зна коју кафу по реду и чекам извештај о доласку 252. оклопне бригаде на маршевски циљ. Коначно у 5.30 часова Лазаревић извештава да је и друга колона стигла у Клину, а Други механизиавни баатљон у Липљан.
Честитао сам свима који су били ангажовани на овом сложеном задатку. Осетио сам неописиво олакшање. Као да ми је камен пао са срца. Наредио сам Лазаревићу да што пре планира да обиђемо ову јединицу и да видимо бригаду и њене војнике и старешине.
Ово је несумњиво био велики успех, пре свих, старешина и војника 252. оклопне бригаде, команданта Бригаде, пуковника Мандића, и команданта транспорта, потпуковника Младена Божића.
Ова Бригада, са најмодернијим тенковима и највећом ватреном моћи у ВЈ, стигла је неопажено на Космет, у врло тешким и сложеним условима. Био је то прави подвиг, довести Бригаду, поред шпијунских сателита, најсавременијих извиђачких система и авијације, пред „носем“ планера НАТО-а.
Мало ко је могао да поверује да се овај задатак може извршити без већих проблема. Сви смо се плашили да НАТО авијација не открије Бригаду. Показало се да НАТО, поред све технике, није успео да је открије. Стигла је на Космет непримећена, на радост свих нас. Одмах, на опште изненађење и шок планера НАТО-а и њиховог портпарола, Џеми Шеја, обелодањено је „да са на Косову и Метохији, у распореду Приштинског корпуса налази нова јединица“.
За њих је било касно. Предузете су бројне маскирне мере и поступци да Бригада и даље остане „невидљива“ и за АWACS-е и сателите НАТО.
Колико су у Команди НАТО-а стрепели од ове Бригаде, показало се када су одмах из авиона бацали летке у којима позивају припаднике једног од батаљона 252. оклопне бригаде да се предају „иначе ће бити уништени од њихових авиона А-10“.
Гледам летак, убеђен да планери НАТО-а не знају да је цела Бригада доведена на Космет, већ мисле да је дошао само један њен батаљон.
Ми имамо разлога за славље јер смо успешно маскирали марш Бригаде, учинили је „невидљивом“ и сачували технику и људство. Бригада је размештена на положајима око Клине и Ораховца. Није било времена за ликовање. Надмудрили смо генерале НАТО-а, али знамо да ће нам требати још много знања и мудрости, да издржимо незапамћену агресију и сачувамо људе и технику.
Прегледао сам пристиглу пошту, информације и извештаје.
Према информацијама Оперативног центра ШВК, авијација је дејстовала по Батајници, Подгорици, Новом Саду, Панчеву и Нишу.
Оперативни центар „Бродар“ доставио је фреквенције пилота обореног авиона 167-750 МХЗ и 293-725 МХЗ. Ухваћени сигнал пилота одмах је пренет Полицији и мештанима ради претраге терена.
Најважнији податак из информације је да НАТО интензивно извиђа долину реке Ибар, путеве и железничку комуникацију, мостове и објекте на релацији, Краљево–Рашка–Косовска Митровица.
У наредних три до пет дана, најављено је ангажовање већих група авиона А-10 у граничном појасу са Албанијом, авиона Б-52, четири АWАСS-a, четири авио-цистерне и 28 авиона из Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине. Дејства ће бити усмерена по положајима оклопно-механизованих јединица и јединица ПВО Армије, командним местима, центрима везе и складиштима убојних средстава и погонског горива.
Према индицијама, које су у фази провере, снаге НАТО-a почеле су стокирање муниције са осиромашеним уранијумом на полигону „Криволак“, југоистично од Титовог Велеса.
Окружене ШТС у Дреници и Малишеву у току ноћи уз подршку авијације вршиле су прегруписавање јединица у циљу поправљања тактичког положаја.
У 7.10 часова генерал Лазаревић известио је да су јединице Приштинског корпуса, у садејству са јединицама МУП-а, према плану почеле противтерористичку акцију у рејону Малишева и у претходних сат времена оствариле предвиђене задатке. На „Радној карти“ анализирали смо ток борбених дејстава јединица која су отпочела са кружне основице село Сврхе – село Кијево – село Орлате – село Дуље – село Семетиште – село Студенчан – Ораховац – село Крамовик.
У првом налету јединице Борбене групе 125. моторизоване бригаде избиле су на линију село Козник – село Градица –с ело Турјак, а делови Борбене групе „549“ овладале положајима у рејонима села Милановац – села Острозуб и објектом Красти (к. 903).
Борбене групе „7“ 15. оклопне бригаде и „243“ 243. механизоване бригаде налазе се на линијама село Малишево – село Острозуб – село Ладровац и село Блаце – село Кострце.
Борбена група „3“ 15. оклопне бригаде, на правцима село Црни луг – Малишево – село Бања и Малишево – село Драгобиље, води тешке борбе са ШТС у рејонима села Бања и Беланица.
Борбена група „2“ 243. механизоване бригаде, у садејству са 37. одредом Посебних јединица полиције, без већег отпора ШТС, напада на правцима Сува Река – село Пагаруша и село Студенчане – село Добродољане, а Борбене групе „3“ и „5“ 549. моторизоване бригаде на правцу село Бела Црква – Ораховац.
Дејства у противтерористичкој акцији одвијају се смањеним темпом од процењеног због великог броја мина изненађења, препрека и барикада, али и због активности авијације.
После пријема извештаја из јединица, разговарао сам са начелником Штаба Армије, генерал-мајором Стојимировићем, и наредио израду наређења за јединице Треће армије за препотчињавање 63. падобранске бригаде Трећој армији, ради извођења диверзантских
дејстава у граничном појасу са Македонијом, са роком 3. април 1999. године, а да пуковник Марковић, начелник Одељења за мобилизацију и попуну Армије, напише наређења за мобилизацију 192. и 352. инжињеријског пука, 34. понтонирског батаљона и 149. понтонорске чете Нишког корпуса за домобилизацију инжињеријских батаљона у свим бригадама Треће армије и за позивање војних обвезника јединица ПВО Армије, са почетком у 18.00 часова, у току дана.
Помоћнику за позадину Армије, генерал-мајору Младеновићу, наредио сам да напише наређења за припрему грађевинске оперативе за оправку порушених објеката и за поступак са уништеном-оштећеном ратном техником.
Генералу Ђаковићу наредио сам да напише наређења: за праћење ситуације у ваздушном протору; предузимање мера на проналажењу делова оборених авиона и пилота и проналажењу локатора у зонама распореда јединица, јер је НАТО авијација почела да избацује локаторе из авиона, по рејонима распореда јединица Армије.

Ратни дневник команданта Треће Армије Војске Југославије за 1999. годину можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића “Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године”  можете поручити са нашег сајта кликом на слику испод.