Lovina uzvraća udarac

 

Termin da lovac postaje lovina često se vezuje za nemačke podmornice od sredine 1943. godine pa do samog kraja rata. Proterani sa glavnih konvojskih ruta, saterani ispod površine, danonoćno progonjeni od aviona, eskortnih nosača i njihove pratnje, tkz. Hunter-killer grupa, sa “razbijenom” enigmom, tehnički i tehnološki uveliko zaostali od neprijatelja, Hitlerovi sivi vukovi su tog maja 1944. godine mogli samo da strepe od predstojeće invazije i da čekaju kraj u svojim gvozdenim kovčezima.
Slične misli su se motale po glavi i kapetanu podmornice U-549. Dvadesetdevetogodišnji Kapitänleutnant Detlev Krankenhagen iza sebe već ima jednu neuspešnu patrolu i svestan je da su dani slave i srećnih dana podmorničkog ratovanja davno prošli. Od kada je 14. maja napustio bazu Lorient i sigurnost betonskih bunkera te ratne luke, neprestano je igrao igru mačke i miša sa Savezničkim avionima, a tok rata je njemu namenio ulogu miša. Bez “jarbola spasa” kako su neki kapetani zvali šnorkel, disaljku koja je omogućavala korišćenje dizel motora i punjenje baterija u podvodnoj vožnji, njegove šanse za opstanak su bile minimalne.

Kapitänleutnant Detlev Krankenhagen

To je znao i kapetan eskortnog nosača USS Block Island Francis Massie Hughes. Od kada je preuzeo komandu, avioni i brodovi iz njegove pratnje već su poslali na dno U-801, U-1059 i veterana bitke za Atlantik, slavnu U-66 koja je na svom saldu imala 33 potopljena i 4 oštećena saveznička plovila. Samouvereno su gospodarili srednjim Atlantikom i uspešno sprečavali prodor ka jugu nemačkim podmornicama.

USS Block Island (CVE-21) februara 1944. godine

POGLEDAJTE NAŠU PONUDU KNJIGA O PODMORNIČKOM RATOVANJU

U nedostatku šnorkela, U-549 je morala da puni svoje baterije u površinskoj vožnji i tada je bila najranjivija. Čak i kratki izveštaj koji je Detlev 23.maja poslao svojoj komadni bio je dovoljan da Saveznici imaju približne koordinate njegove podmornice. USS Block Island i razarači USS Barr, USS Eugene E. Elmore, USS Ahrens i USS Robert I. Paine uzimaju kurs ka presretanju podmornice, a sa nosača poleću avioni Avenger i Wildcat naoružani akustičnim, protivpodmorničkim torpedom “FIDO”, dubinskim bombama i raketama.

Neuspešna potraga traje do 28. maja kada nešto iza ponoći avioni uspostavljaju radarski kontakt sa podmornicom, udaljenom 64 milje od nosača. Podmornica zaranja, ali kapetan Francis Hughes odmah šalje dva razarača ka lokaciji podmornice i dodatne avione koji neće dozvoliti podmornici da se u velikoj meri udalji sa uočene pozicije. Već duže vreme Saveznici primenjuju protivpodmorničku taktiku prilikom koje avioni i brodovi sistematski i kontinuirano pretražuju široko područije gde je podmornica zaronila i čekaju da izroni zbog praznih baterija ili nedostatka kiseonika za posadu. Sa malom podvodnom brzinom i relativno malim radijusom, tip IXC/40, kojoj pripada U-549 ne može mnogo da se udalji od mesta zaranjanja.

Mapa kretanja eksadre TG-21.11 od 22. aprila do 29. maja 1944.

Već u 06:15h razarač USS Ahrens uspostavlja podvodni kontakt i napada podmornicu sa 24 projektila “ hedgehog” koja, za razliku od dubinskih bombi, eksplodiraju na kontakt. Ni jedan projektil nije eksplodirao, dakle Detlev je imao sreće ovaj put. Nakon ovog napada, razarači gube kontakt sa podmornicom i ponovo kreće sveobuhvatna potraga.
U 20:45h sa nosača poleće 6 aviona tipa Avenger i Wildcat u široku potragu od 125 kvadratnih milja od zadnjeg kontakta.
Nakon nekoliko sati, potraga daje rezultate. Tačnije, sada već 29. maja oko 03h avioni uspostavljaju prvo radarski, a onda i vizuelni kontakt sa U-549 koja na površini pokušava da napuni baterije. Tamna noć, velika oblačnost i brzo zaraanjanje podmornice ne dozvoljavaju napadačima da izvrše uspešan napad. Mladi kapetan nemačke podmornice ponovo uspeva da izbegne svojim progoniteljima i u dubinama tamnog Atlantika nalazi spas za sebe i svojih 56 članova posade.
Nosač i pratnja se neumitno približavaju podmornici i pitanje je trenutka kada će je isterati dubinskim bombama ili poslati na dno.
Vreme se naglo pogoršava i avioni su primorani da se vrate na nosač. Kapetan Francis odlučuje da avione pošalje u potragu u toku noći, a do tada će radarima sa razarača pretraživati pučinu okeana. Zbog velike brzine kojom plove ka svom plenu, PEL-ovi (podvodni električni lokator) nisu efikasni tj. nisu u mogućnosti da detektuju zaronjenu podmornicu.
Sateran u ćošak, svestan beznadežne situacije u kojoj se nalazi, Detlev se odlučuje na očajnički potez. Ustremljuje se pravo na svoje progonitelje i napada metu od najvećeg prioriteta. Nakon što je vešto izbegao razarače, Detlev ispaljuje 3 torpeda na nosač aviona.
U 20 časova i 13 minuta prvi torpedo pogadja nosač. Nakon tri sekunde i drugi. Šok i neverica na palubama Savezničkih brodova. Mladi Detlev, hladnokrvno čeka da se napuni torpedna cev i nakon 8 minuta šalje coup de grâce u nosač koji će mu zapečatiti sudbinu.

USS Block Island nepomičan na pučini

USS Block Island tone nakon trećeg pogotka

Posle trećeg pogotka, kapetan Francis je bio svestan da brodu nema pomoći i naredjuje napuštanje broda. Sa komandnog mosta je gledao kako njegova pratnja pokušava da locira progonjenu zver, a pažnju mu je privukao visoki stub vode i dima iza krme razarača USS Barr. Prvo je mislio da je u pitanju eksplozija dubinske bombe, ali to je zapravo bio akustični torpedo sa U-549 koji se uspešno “zaključao” na buku propelera američkog razarača i eksplodirao u kontaktu sa njim. Razaraču USS Barr ovo je bila prva, ujedno i poslednja patrola u ulozi eskortnog razarača. Zbog težine oštećenja, nakon popravke prenamenjen je u pomoćni, brzi transport.

Oštećenje na razaraču USS Barr usled pogotka akustičnog torpeda

Da bi Kapitänleutnant Detlev Krankenhagen doživeo sudbinu mnogih svojih saboraca pobrinuli su se razarači iz pratnje USS Eugene E. Elmore i USS Ahrens. Teško je zamisliti kako su se odvili poslednji momenti 57 podmorničara i čijom tačno zaslugom, ali U-549 više nikada nije izronila na površinu.
Epilog ovog dogadjaja je potopljeni nosač aviona USS Block Island (9.393 tona istisnine), oštećen razarač USS Barr (1300 tona) i potopljena podmornica U-549.
Na Savezničkim plovilima stradalo je 27 mornara dok je 57 nemačkih podmorničara zauvek nestalo u dubinama Atlantika. Ovi gubici su uvećani i za 6 aviona Wildcat sa nosača koji su bili u vazduhu prilikom napada i preusmereni ka Kanarskim ostrvima, ali ni jedan nije stigao na odredište, a samo 2 od 6 pilota biće spaseno!

Autor: Joksić Aleksandar